Клање, секотина врата (), је самоубилачка, убилачка или задесна секотина врата (врста ране) настала дејством оштрице (сечива) механичког оруђа-оружја (нож, жилет, поломљено стакло, итд), која доводи до растављања ткива врата, и најчешће завршава смртним исходом.Секотина У: А. Ћеремилац, Патологија механичких повреда, Медицинска књига Београд-Загреб, 1973.
Етиологија Клања (секотине врата), по пореклу су најчешће; самоубилачка, убилачка, задесног порекла (изуетно су ретке).
Епидемиологија На основу бројних истраживања, сваке године у свету између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство, а милион особа успе у тој намери.
У Србији се сваке године убије 1.500 особа, и по броју самоубистава налази се на 13. месту на свету. Пролеће је, у психијатријском календару, означено као годишње доба са повећаним бројем самоубистава, а понедељак као најкритичнији дан у недељи.
Клиничка слика Локализација Самоубилачке секотине врата, су најчешће локализоване у горњој трећини врата између тиреоидне хрскавице и језичне кости, ређе су на гркљану и душнику. Правац простирања секотине код дешњака-већи део секотине је на левој страни врата и простире се са лева-удесно и одозго надоле (косо), код левака- локализација секотине и правац простирања је обрнут. Дубина секотине Дубина секотине може бити различита, тако да је почетак секотине је дубљи, а завршетак плићи. Крварење Клање прати обилно крварење, а крв се слива углавном одозго надоле и преко предње стране врата и грудног коша. Пробни резови Паралелне секотине или засеци дуж ивица главне секотине су „пробни резови“. Они се углавном налазе уз главну секотину, или су у њеној непосредној близни, али могу бити и удаљени од главне секотине. Самоубилачко клање Самоубилачко клање има следеће карактеристике; „Пробни резови“, налазе се уз главну секотину, или су у њеној непосредној близни, али могу бити и удаљени од главне секотине Истовремени налаз секотина на рукама, са више сигурности указује на самоубиство. Окрвављеност коже шака, не искључују убиство, али не доказују и самоубиство, јер шаке могу остати неокрвављене, ако је превлачење ножа-сечива извршено нагло. Присуство алкохола, дроге и седатива у крви. Убилачко клање Секотине су претежно на десној страни врата, попречно су положене или косе. Правац простирања.Разликује се од самоубилачких, јер се секотина простире слева надесно и одоздо-навише. Дубина секотине је већа. Најчешће је засечен или пресечен кичмени стуб. Сливање крви, жртве је према позади и иза врата, по кожи леђа (јер убица најчешће делује позади жртве) Налаз на лицу, носу, а посебно на дланеној страни прстију и кожи длана, у виду секотина, последица је пружања отпора жртве. Засеченост, крагне или кравате. Галерија
Види још Секотина Рана Убиство Самоубиство Судска медицина Референце
Литература
Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986. Миловановић М. Судска медицина. Београд - Загреб: Медицинска књига, 1979
Категорија:Прва помоћ Категорија:Судска медицина Категорија:Хирургија