Василије Дамјановић (Сомбор, 1735 — Сомбор, 21. јануар 1792) био је српски трговац, градски великодостојник и просветитељ. Упамћен је као аутор прве штампане аритметике на српском народном језику, објављене 1767. у Венецији. Његов уџбеник представља значајан допринос развоју световне културе и увођењу народног говора у књижевност међу Србима у Угарској 18. века.
Биографија Рођен је 1735. (према неким изворима 1734) у Сомбору, у угледној граничарско‑трговачкој породици. Отац Јован Дамјановић био је граничарски поткапетан, заповедник сомборске пешадије, а касније и градоначелник Сомбора након што је место 1749. проглашено слободним краљевским градом.
Василије је основну школу завршио у родном граду, а потом од 1747. до 1753. похађао протестантски лицеј у Пожуну (данашња Братислава). Тамо му је математику предавао Кристијан Адолф Пешек (Christian Adolf Pescheck), аутор бројних уџбеника и један од првих методичара наставе математике. Потом је студирао у Венецији и пропутовао велики део Европе.
Био је изразит полиглота: осим српског, служио се латинским, грчким, немачким, мађарским, италијанским, француским и румунским језиком.
По повратку у Сомбор бавио се трговином и био један од највећих земљопоседника у околини (поседовао је преко 900 јутара земље). Наставио је породичну традицију обављања градских функција: у више наврата биран је за сенатора и градоначелника (кнеза) сомборског магистрата.
Године 1775, рачунајући на политички напредак у оквиру Хабзбуршке монархије, прешао је из православне у римокатоличку веру. Цар Јозеф II Хабзбуршки доделио му је племићку титулу и грб 1783. за чиновничке заслуге. Ипак, очекивани високи положај у Бечу није остварио, а та одлука донела му је отуђење од сународника. Крајем живота, услед неуспелих трговачких подухвата и трошкова, потпуно је осиромашио. Умро је од капи 21. јануара 1792. у сомборској гостионици, на месту где се некада налазила једна од његових кућа.
Новаја сербскаја аритметика Најзначајнији допринос Василија Дамјановића српској култури је његов математички приручник. Рукопис је настао почетком 1760‑их, а млетачке власти су одобриле штампање 6. августа 1764. Предговор је аутор написао у Сомбору 29. маја 1765.
Дело под насловом Новаја сербскаја аритметика или простое наставленије к хесапу штампано је 1767. у Венецији, у грчкоправославној штампарији Димитрија Теодосија. Књига обима 368 страна штампана је црквеном ћирилицом, али је, изузев предговора, скоро у целости писана народним језиком, због чега се Дамјановић, уз Захарија Орфелина, сврстава у претече Доситеја Обрадовића у употреби народног говора у књижевности.
Иако је дело настало компилацијом и прерадом тадашњих страних приручника (Фигателија, Карисија, Зоричића и других), његов највећи значај је у успостављању прве српске аритметичке терминологије. Садржи шест поглавља у првом делу (писање и изговарање бројева, новчане јединице и мере, основне рачунске радње, правило тројно с целим бројевима, рачунање с разломцима и правило тројно с разломцима) и седам поглавља у другом делу (примена правила тројног, обрнуто и двоструко правило тројно, рачун камате, рачун смесе, задаци за „оштрење памети”). Сви математички садржаји поткрепљени су бројним примерима из трговачке праксе.
Приказ књиге дао је Захарије Орфелин 1768. у „Славено‑сербском магазину”, истичући да је Дамјановићево знање аритметике „несравнително”. Упркос просветитељској вредности, дело није ушло у тадашње вероисповедне школе, делом због отпора црквених кругова употреби народног језика у настави, а делом зато што га образовне власти нису прописале као уџбеник. Сам аутор је у предговору нагласио да је књига намењена пре свега трговцима.
Данас је сачувано седам примерака: три у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, по један у Народној библиотеци Србије у Београду, Народној библиотеци у Скопљу, библиотеци САНУ у Београду и Музејској библиотеци у Осијеку.
Дамјановићева Аритметика индиректно је утицала на касније уџбенике. Теодор Јанковић Миријевски, реформатор школства, и Аврам Мразовић, аутор уџбеника Руководствије к науцје числителној (1794), користили су је као узор.
Види још Захарије Орфелин Доситеј Обрадовић Аврам Мразовић Теодор Јанковић Миријевски
Референце
Литература
Спољашње везе Дигитални примерак „Нове сербске аритметике” у Библиотеци Матице српске „Прва српска математика настала је у Сомбору”, чланак на порталу Равноплов
Категорија:Рођени 1735. Категорија:Умрли 1792. Категорија:Српски математичари Категорија:Српски просветитељи Категорија:Сомборци