Паклени отоци

Паклени отоци или Паклински отоци су средњедалматински архипелаг ког чине двадесетак острва, острваца и хриди, у Републици Хрватској. Налази се уз југозападну обалу острва Хвар и пред улазом у луку истоименог града Хвара. Име су добили по паклини — врсти борове смоле, која се користила у бродоградњи, као заштитни премаз за дрвене бродове и чамце.

Острва су изграђена од кречњака кредне старости. Пружају се паралелно са рељефним структурама на острву Хвар, од којег су одвојена Пакленим каналом. Иако се на Светом Клементу, највећем острву архипелага, налазе три насеља: Момића Поље, Влака и Палмижана, она немају административни статус насеља јер нису стално насељена. Од 1972. године архипелаг је под заштитом државе у категорији значајног пејзажа. На острвима се налази неколико археолошких локалитета, од којих су неки из римског доба. У околној акваторији, налази се неколико олупина потонулих бродова. У ували Палмижана на Светом Клементу налази се истоимена АЦИ марина.

Име Име архипелага је настало у оквиру говора становника Хвара, који припада чакавском нарјечју хрватског језика, тј. његовој југоисточној варијанти. У свакодневном говору становници града Хвара острва називају Шкоји, док ће се ријетко чути име Паклени отоци. Име су добили према паклини — врсти борове смоле, која се скувана користила у бродоградњи за премазивање, тј. заштиту дрвених бродова и чамаца.-{Nadilo, B. (2000): Razvitak hrvatskih otoka, Građevinar br. 52}- Паклина се у хварском говору назива пакол и исто као и штокавска ријеч пакао потиче од старословенске ријечи -{пьклъ}- што значи смола. Из ријечи пакол је изведен придјевски топономастик на наставак -ен, на који је придодано и значење инфернум којим се представља горућа смола у паклу. У новије вријеме је дошло до појаве да се умјесто облика Паклени отоци користи облик Паклини отоци, односно Паклински отоци и то првенствено у туристичким публикацијама, што се према Ковачићу (2008) чини с намјером показивања етимолошке освијештености. Већина топонима који се могу наћи на архипелагу долази из хрватског језика, но има и оних романског или византијског поријекла.

Положај Паклени отоци се налазе у хрватском дијелу Јадранског мора, уз југозападну обалу средњедалматинског острва Хвар. Протежу се правцем запад—исток између 16°18’36’’ и 16°27’12’’ источне географске дужине. Најзападнија тачка архипелага се налази на острвцету Вели Водњак, а најисточнија тачка на острвцету Покоњи Дол. Правцем сјевер—југ протежу се између 43°10’37’’ и 43°08’41’’ сјеверне географске ширине. Најсјевернија тачка архипелага се налази на рту Мочигузица на острву Свети Клемент, док се најјужнија тачка налази на острвцету Стамбедар. Простирање архипелага правцем запад—исток износи 8‘ 36“, тј. 3 -{km}-, а правцем сјевер—југ 1‘ 56“, тј. 1,1 -{km}-.

Острва и хриди Острва

Острва су поређана по величини (од највећег до најмањег): Свети Клемент Маринковац Добри оток Вели Водњак Свети Јеролим Боровац Планиковац Паржањ Травна Стамбедар Боровац Гојца Влака Мали Водњак Покоњи Дол Галишник

Хриди Хрид Карбун Хрид Баба Хрид Ленгва

Геологија Паклени отоци се пружају правцем запад—исток паралелно с рељефним структурама на острву Хвар. Настали су као дио сусједног динарског копна, а свој данашњи изглед су добили крајем посљедњег леденог доба, када се ниво мора подигао за око 100 -{m}-. Тада су потапањем удолина између рељефних узвишења настали морски канали — Паклени канал између Хвара и архипелага, остали морски пролази, као и бројне увале на острву Свети Клемент. Непотопљена рељефна узвишења су у исто вријеме постала острва. Према томе, и геолошка грађа Паклених отока је једнака грађи Хвара. Грађени су од добро услојених и масивних кречњака, кредне старости.-{Prostorni plan uređenja Grada Staroga Grada: Prirodna osnova — Građa i sastav}-, стр. 11 Кречњаци Паклених отока, као и острва Шчедро изграђују антиклиналу с крилима благог пада.-{Prostorni plan uređenja Grada Staroga Grada: Prirodna osnova — Seizmotektonske osobine}-, стр. 11

Шири простор архипелага је сеизмички врло активан, као посљедица изражених тектонских покрета, а сама острва се налазе у подручју сеизмичности 8. степена по Меркалијевој скали.-{Prostorni plan uređenja Grada Hvara — Prijedlog plana za javnu raspravu}- -{Program zaštite okoliša Splitsko-dalmatinske županije: 2 Osnovna obilježja Splitsko-dalmatinske županije — 2.1 Prirodna obilježja — 2.3.2 Geološko-litološka obilježja}-

На западном крају архипелага најзападније је 44 -{m}- високо острвце Вели Водњак, уз чији се сјеверозападни руб налази острвце Мали Водњак. Сјеверно од њих се налази хрид Карбун. Између Велог Водњака и највећег острва архипелага — Светог Клемента налазе се острвца Травна, Паржањ и Боровац. Нешто сјеверније од Паржања налази се хрид Ленгава.

Острво Свети Клемент има врло разуђену обалу: са површином од 5,27 -{km²}-, дужина обалске линије му износи 29,891 -{km}-.

На западном дијелу острва налази се највиши врх архипелага, 94 -{m}- висока Вела глава око које се налази шест увала.-{Prostorni plan Grada Hvara: kartografski prikaz br. 3 — uvjeti za korištenje, uređenje i zaštitu prostora,}- у мјерилу 1:25.000

Између острва Боровац и Маргињег рата на западној страни Светог Клемента се налази увала Старо Палило, док се на сјеверној страни између, Маргињег рата и рта Мочигузице, налазе двије увале Вели и Мали Заглав. Према истоку до рта Чарњане се налази увала Чарњени бок. С јужне стране, између Бибићег ражња и Воденог рата се налазе двије увале — Студени бок и увала Окорија на чијем се крају налази насеље Момића поље. У средишњем дијелу острва, гдје је оно најуже налази се насеље Влака. Са сјеверне стране насеља налази се истоимена увала и острвце. Сјевероисточно од насеља између острвца Влака и рта Чарњане се налазе увале Велика и Мала Колудерица, док се сјеверозападније од насеља налазе Петров бок, Мала Дубока увала и Велика Дубока увала. С јужне стране, између Воденог рата и рта Ковач се налази Паклена увала. Источно од рта Ковач се налази западни улаз у луку Солине, којом се с југа може прићи насељу Влака.

Сама лука Солине је 51 -{m}- високим острвцем Добри оток заштићена од вјетрова који дувају из јужног квадранта, па је погодно сидриште за бродове. Између Доброг отока и рта Стражица се налази увала Белунићи, која се сужава у уски пролаз, који је с јужне стране везује с луком Солине. Главица, 80 -{m}- високи врх и други по висини врх архипелага се налази источније од насеља Влака. Јужно од врха се налази увала Таршће, коју с истока затвара истоимени рт, источно од којег се налази увала Стари стени. На источном крају острва се налази насеље Палмижана. Сјеверније од насеља се налази истоимена лука, као и мања увала Плаников бок, која је западније. На улазу у луку Палмижана, који се налази између ртова Баба и Изметиште се налази хрид Баба, која је видљива за осеке. С јужне стране насеља се налази увала Виноградишће. Југоисточно од увале се налазе хриди Плочице и 30 -{m}- високо острвце Стамбедар, док је источно од ње увала Перна.

Источно од рта Изметиште, на око 0,45 -{km}- удаљености налази се острвце Гојца. Јужније од њега, између острва Свети Клемент и, другог по величини острвцета архипелага, Маринковца налазе се острвца Боровац и Планиковац. На сјеверној страни 47 -{m}- високог Маринковца налази се мања увала Товар, док се на јужној обали налази Стипанска увала. Боровац је уским морским пролазом — Велим Ждрилом одвојен од Светог Клемента. Дубина мора у пролазу с његове сјеверне стране износи 23 -{m}-, док је на јужном крају његова дубина само 7 -{m}-. Од Планиковца, Боровац је одвојен Малим Ждрилом, гдје је дубина мора само 1,3 -{m}-. Пролаз Ждрилице га дијели од Маринковца. Дубина мора на његовом сјеверном дијелу износи 28 -{m}-, у средишњем само 7, а на јужном крају 17 -{m}-.

Источно од Маринковца налазе се 22 -{m}- високо острвце Свети Јеролим и острвца Галишник, који се налази пред самим градом Хваром, и Покоњи Дол. Од острва Хвара цијели је архипелаг одвојен Пакленим каналом, којим је, као и међу самим острвима, отежана и опасна пловидба услијед јаких морских струја (посебно при дувању југа), као и бројних хриди и гребена.

Клима

Према Кепеновој класификацији климата Паклени отоци се налазе на подручју умјерено-топле климе (тип -{C}-), односно њеног подтипа средоземне климе с жарким љетима (-{Csa}-), где је средња температура најтоплијег мјесеца у години већа од 22 °C. ((hr)) На острвима је најтоплији мјесец август, а најхладнији мјесец јануар.-{Prostorni plan uređenja Grada Staroga Grada: Prirodna osnova — Klima}-, стр. 12 Острва се налазе у подручју с најдужом инсолацијом на Јадранском мору па је град Хвар мјесто с најдужом инсолацијом у Хрватској с 2718 сати годишње. Острва у просјеку дневно имају више од 7 сунчаних сати. Средња максимална температура у августу износи око 24,9 °C, а средња минимална у јануару око 8,9 °C. Просјечна годишња температура износи око 16,5 °C, а релативна влажност ваздуха око 67%, с тиме да је најмања у јулу, а највећа у децембру. Дуготрајне падавине и температуре испод 0 °C су врло ријетке, па тако снијег падне једном у 20 година.-{HVAR info.com: Island Hvar Climate}- Режим падавина је медитерански са зимским максимумом (новембар и децембар) и летњим минимумом (јул и август), па су честе летње суше. Свеукупно, острва током године приме до 800 -{mm}- падавина. Најучесталији су вјетрови који дувају из правца сјеверозападног, сјеверног, сјевероисточног, источног и југоисточног квадранта.

Хидрографија Острва, као дио динарског краса, граде пропусне кречњачке стијене, те на њима нема сталних водотокова. На рту Пелегрин, најзападнијој тачки острва Хвар, Институт за океанографију и рибарство из Сплита има мјерну станицу 8 — Пелегрин. Просјечна температура мора износи 12 °C, док је љетна 24 °C. Термоклин се јавља у топлијем дијелу године и налази се на дубини 14—30 -{m}-, док се у хладнијем дијелу године јавља изотермија.-{Grupa autora (2005): Nacrt programa održivog razvoja otočne skupine Hvar, Ekonomski fakultet Split}- стр. 2 Море око архипелага, као на готово цијелој источној обали Јадранског мора има олиготрофна својства.-{Grupa autora (2007): Stanje eutrofikacije u južnom, srednjem i sjevernom Jadranu, Agencija za zaštitu okoliša Republike Hrvatske}- Код морских струја, доминирају оне из правца југоистока.

Живи свијет мини|десно|300п|Алепски бор Вегетацијски покров острва већим дијелом чине медитеранска макија чесмине, мирте, пелина и смрче, а мањим дијелом ниска шума алепског бора и нешто пољопривредних култура.-{Grupa autora (2005): Nacrt programa održivog razvoja otočne skupine Hvar, Ekonomski fakultet Split}- стр. 4 -{Zaštićena područja: Značajni krajobraz — Pakleni otoci}- na -{dalmatian-nature.hr}- Шуме на Пакленим острвима су према Просторном плану уређења Града Хвара означене као шуме посебне намјене чија је функција рекреацијска.-{Prostorni plan Grada Hvara}-: чл. 40, стр. 13 На острвима расте и вријесак и рузмарин, затим кадуља, камилица, мајчина душица, коморач, ловор, као и друге ароматичне медитеранске биљке.-{TZ Hvar: Destinacije — Izletišta na Paklenim otocima}-

Паклени отоци

Źródło i licencja