Мадам Батерфлај је опера Ђакомa Пучинија у три чина. Ова опера је базирана на краткој причи „Мадам Батерфлај”" (1898) писца Џона Лутера Лонга, насталој на основу прича које је Лонгу казивала његова сестра Џени Корел и на основу полуаутобиографске француске новеле из 1887. године Мадам Хризантема, аутора Пјера Лотија.. Stone Bridge Press, Inc., 2001.Lane Earns, "Madame Butterfly: The Search Continues", Opera Today 16 August 2007. Review of Van Rij's book on operatoday.com on columbia.edu Лонгову верзију је драматизовао Дејвид Беласко, као драму са једним чином Мадам Батерфлај: Трагедија Јапана, која је након премијере у Њујорку, 1900. године, пренета у Лондон, где ју је Пучини видео током лета исте године.
Праизведба 17. фебруар 1904. Миланска скала.
Праизведба у Србији 11. фебруар 1920. Београд
Ликови
Ћо-Ћо-Сан, позната као Мадам Батерфлај - сопран
Сузуки, њена служавка - мецосопран
Пинкертон, поручник у Америчкој морнарици - тенор
Шарплес, Амерички конзул - баритон
Горо, подводач - тенор
Ујак Бонзо - бас
Царски комесар - бас
Радња Радња се одвија у јапанском граду Нагасакију, почетком 20. века. Млади поручник Америчке морнарице, по имену Пинкертон, жени се петнаестогодишњом Јапанком Ћо Ћо Сан. На венчању, Пинкертон говори са америчким конзулом, хвалећи лепоту своје невесте, али износи и мишљење да се срећа може наћи само у својој земљи. Конзул саветује Пинкертона да Јапанка неће схватити венчање као пролазну авантуру, али у току обреда долази невестин ујак Бонзо и прекида весеље изјавом како је млада издала своју веру преласком у хришћанство. Пинкертон га избацује напоље.
Три године касније, Ћо Ћо Сан, позната сада и као Мадам Батерфлај, још увек гаји наду да ће јој се муж вратити. С друге стране, Пинкертон јој преко конзула шаље мало новца за основне потребе што, опет, није довољно, па она са дететом живи у сиромаштву. Онда јој подводач Горо нуди прилику преласка и живота у дому богаташа Јамадарија, као бивше гејше, али она то одбија. Када јој Конзул Шарплес буде рекао да се Пинкертон вероватно никад неће вратити, Мадам Батерфлај остаје пренеражена, говорећи да јој у том случају једино остаје самоубиство или враћање претходном животу гејше. Пинкертон ипак долази у Јапан, на опште задовољство Мадам Батерфлај, која облачи венчану хаљину и са сином дочекује мужа. Пинкертон, пак, долази са својом америчком супругом, у намери да одведу са собом сина. Тек тада Ћо Ћо Сан схвата да јој се муж никад неће вратити и сломљеног срца пристаје да преда сина, али само лично оцу. Дирљиво се опрашта од детета и извршава харакири. Из даљине се чује како Пинкертон дозива њено име.Ђурић Оливера, Водич кроз историју музике (Београд, 1999. године).
Рецепција
У свом почетном облику, опера није наишла на добар пријем. Премијера у Милану је била фијаско, како је Пучинијева сестра, Рамелдa, написала у писму свом мужу:
Веома је тешко проценити зашто је верзија која је премијерно изведена у Милану оставила публику у таквом разочарењу, јер се не разликује много од верзије која је само неколико месеци касније тријумфовала у Бреши.
Мадам Батерфлај су критиковали неки амерички интелектуалци због оријентализма. Упркос оваквим мишљењима, Мадам Батерфлај је успешно извођена у Јапану у разним адаптацијама од 1914. Пучинијева музика је прошла релативно незапажено у погледу раскошног либрета.
Данас је Мадам Батерфлај шеста најизвођенија опера на свету и сматра се ремек-делом, са Пучинијевом оркестрацијом хваљена као бистра, течна и префињена. је најпознатија арија из Мадам Батерфлаја и једна од најпрепознатљивијих сопранских арија у свету опере.
Адаптације thumb|250px|Ана Меј Вонг држи дете у филму Данак мора из 1922. године.
1915: Верзију немог филма режирао је Сидни Олкот, а глумила је Мери Пикфорд. 1919: Верзија немог (затамњеног) филма (названа Харакири) у режији Фрица Ланга и у којој глуме Пол Бинсфелт, Лил Даговер, Џорџ Џон и Нилс Приен. 1922: Објављен је неми филм у боји, Данак мора, заснован на опери/представи. Овај филм, у којем је глумила Ана Меј Вонг у својој првој главној улози, преселио је причу у Кину. Био је то други двобојни Техниколоров филм икада објављен и први филм направљен коришћењем Техниколоровог процеса 2. 1931: Сажети Ћоћо-сан од Такаразушког прегледаThe Takarazuka Concise Madame Butterfly tr. by K. and L. Selden, introduced by A. Groos in Japan Focus 14, 14, 7 (July 2016) 1932: Мадам Батерфлај, драма без певања (са великим делом Пучинијеве партитуре у музичком подцрту) коју је направио Парамоунт са Силвијом Сидни и Керијем Грантом у главној улози у црно-белом. 1940: „Илузија Мадам Батерфлај“, 12-минутни јапански филм анимираних силуета. 1954: Мадам Батерфлај, екранизација опере, коју је режирао Кармин Галон у заједничкој продукцији италијанског Цинериза и јапанског Тохоа. Филм је снимљен у Техниколору у Ћинећити у Риму, Италија. У главним улогама су јапанска глумица Каору Јачигуса као Ћо-Ћо Сан и италијански тенор Никола Филакуриди као Пинкертон, а са јапанским и италијанским глумцима, које су синхронизовали италијански оперски певачи. 1965: Сао Круа Фах, тајландски филм од 16 mm у којем глуме Митр Чајбанча и Писамај Вилајсак. 1974: Мадам Батерфлај, немачка телевизијска адаптација опере са Мирелом Френи и Пласидом Домингом у главним улогама, у режији Жан-Пјера Понела. 1988: Представа М. Батерфлај Дејвида Хенрија Хванга делимично је заснована на Мадам Батерфлај, као и на причи о француском дипломати Бернару Бурсикоу и пекиншком оперском певачу Ши Пеј Пу. 1989: Мјузикл Вест Енда и Бродвеја Госпођица Сајгон је делимично заснован на Мадам Батерфлај. Прича је премештена у Вијетнам и Тајланд и смештена у позадини Вијетнамског рата и пада Сајгона, али централне теме су углавном непромењене. 1995: Фредерик Митеран режирао је филмску верзију опере Мадам Батерфлај, у Тунису, Северна Африка, са Ричардом Трокселом и кинеском певачицом Јинг Хуанг у главним улогама. 1995: Аустралијски кореограф Стентон Велч креирао је балет, инспирисан овом опером, за Аустралијски балет. 1996: Албум Пинкертон рок групе Визер био је донекле заснован на опери. 2004: На 100. годишњицу Мадам Батерфлај, Шигеаки Саегуса је компоновао Јр. Батерфлај на либрето Масахико Шхимаде. 2011: Ћо ћо сан, јапански роман и ТВ драмска серија, заснована на роману, који је написао Шиничи Ичикава. Заснована на оригиналној опери, прича приказује тужну љубав и буран живот самурајске ћерке, која у младости губи родитеље и постаје шегрт гејше, а смештена је у рану меиђи еру у Нагасакију у Јапану. У главној улози јапанска глумица Аои Мијазаки као Чо Ито (Чо чо сан). 2013: Ћо Ћо, музичка драма Данијела Кина, музика Ченг Ђина, смештена у Шангај 1930-их.
Занимљивости Прва верзија опере имала је три чина, али премијера је доживела неуспех, па је Пучини додао неке исправке. После спајања другог и трећег чина, нова верзија је у својој премијери, у Брешти 28. маја, доживела потпуни успех. По свету се приказују обе верзије и обе су успешне, чинећи тако „Мадам Батерфлај“ класичном опером која никада не застарева.
Референце
Литература
, EastBridge. .
version, source of the plot. . . record insert, 1952. .
Спољашње везе Синопсис дела на енглеском језику Либрето Џон Лутер Лонг, Мадам Батерфлај, књига Снимци опере Мадам Батерфлај Део за клавир са нотама Информације о опери -{"Madame Butterfly Turns 100; A Century Ago, Puccini's Tragic Heroine First Took the Stage". NPR}-
New York City Opera Project: Madama Butterfly – Columbia University Libretto, Stanford University , Renata Tebaldi sings "Un bel dì, vedremo"
Категорија:Опере Категорија:Нагасаки