Плански језик је језик, који је саставио (сачинио) човек или људи ради практичне потребе,Artificial languages are informally called conlangs (constructed languages), and the study of artificial languages and related matters is interlinguistics. а не као експеримент или фикцију — вештачки језици. Многи тзв. национални (писани) језици су до извесне мере плански тако што је њихова (углавном писана) употреба (плански) нормирана (углавном у односу на лексику, граматику и ортографију). Термин „плански језик” најчешће се користи (или углавном) само онда када креирањем дође до стварања потпуно новог језика. Ако је такав плански језички корпус сачињен од материјала узетог од природних језика, пре или после престаћемо да га сматрамо дијалектом већ ће то бити нови (плански) језик.
ISO 639 има код за бројне планске језике: Они ће се појавити у правим заградама у листи испод: Постоје многи типови планских језика: квазиесперантски, квазиволапички, компромисни плански језици, регионални плански језици итд.
Конструисани језик се такође може назвати вештачким, планираним или измишљеним језиком, или (у неким случајевима) фикционим језиком. Планирани језици (или пројектовани језици) су језици који су наменски дизајнирани; они су резултат намерне, контролисане интервенције и стога су облик језичког планирања.. In: (PDF), Austrian National Library, 2019
Израз планирани језик се понекад користи да означи међународне помоћне језике и друге језике дизајниране за стварну употребу у људској комуникацији. Неки то преферирају у односу на придев вештачки, јер се овај израз може схватити у пејоративном смислу. Изван есперанто културе, термин језичко планирање означава препоруке дате природном језику ради његове стандардизације; у том погледу, чак и „природни језик” може бити вештачки у неким аспектима, што значи да су неке од његових речи створене свесном одлуком. Прескриптивне граматике, које датирају из античких времена за класичне језике као што су латински и санскрит, су кодификације природних језика засноване на правилима, те су такве кодификације средина између наивне природне селекције и развоја језика и његове експлицитне конструкције. Термин глосопеја се такође користи да означава конструкцију језика, посебно конструкцију уметничких језика.Sarah L. Higley: Hildegard of Bingen's Unknown Language. Palgrave Macmillan, 2007.
Говорници конланга су ретки. На пример, мађарски попис становништва из 2011. је открио 8.397 говорника есперанта, а попис из 2001. године је регистровао 10 говорника романида, по два интерлингве и идо и по једног говорника идиом неутрала и мундолинка. Руски попис становништва из 2010. показао је да у Русији има око 992 говорника есперанта (на 120 месту) и девет есперантидо идоа.
Планирано, изграђено, вештачко
Термини „планирано“, „конструисано“ и „вештачко“ се у неким традицијама различито користе. На пример, мали број говорника интерлингве сматра свој језик вештачким, јер тврде да он нема измишљени садржај: речник интерлингве је узет из малог скупа природних језика, а његова граматика је уско заснована на овим изворним језицима, чак укључујући и одређени степен неправилности; њени заговорници радије описују њен речник и граматику као стандардизоване, а не као вештачке или конструисане. Слично, латино сине флекионе (ЛсФ) је поједностављење латинског из којег су уклоњене флексије. Као и код интерлингве, неки радије описују његов развој као „планирање“ пре него „конструисање“. Неки говорници есперанта и есперантида такође избегавају термин „вештачки језик“, јер поричу да постоји нешто „неприродно“ у употреби њиховог језика у људској комуникацији.
Насупрот томе, неки филозофи су тврдили да су сви људски језици конвенционални или вештачки. Измишљени гигант Франсоа Раблеа Пантагруел је, на пример, рекао: „Погрешна је употреба термина да се каже да имамо природни језик; језици постоје кроз произвољне институције и конвенције народа. Гласови, како кажу дијалектичари, не означавају природно, већ каприциозно.“François Rabelais, Œuvres complètes, III, 19 (Paris: Seuil, 1973). Also cited in Claude Piron, (L'Harmattan, )
Преглед
У смислу сврхе, већина изграђених језика може се широко поделити на: Пројектовани језици (engelangs ), даље подељени на логичке језике (loglangs), филозофске језике и експерименталне језике, осмишљене за експериментисање у логици, филозофији или лингвистици; Помоћни језици (auxlangs) или IAL-ови (за међународне помоћне језике), осмишљени за међујезичку или међународну комуникацију; Уметнички језици (artlangs), осмишљени да створе естетско задовољство или хумористички ефекат (тајни језици и мистични језици се такође обично класификују као артланyи).
Границе између ових категорија нису потпуно јасне.The "Conlang Triangle" by Raymond Brown. Accessed 8 August 2008 Конструисани језик би лако могао да спада у више од једне од горе наведених категорија. Логички језик створен из естетских разлога такође би се могао класификовати као уметнички језик; онај који је креиран са филозофским мотивима могао би укључити да се користи као помоћни језик. Не постоје правила, било инхерентна процесу изградње језика или наметнута споља, која би конструисани језик ограничила на уклапање само у једну од наведених категорија.
Конструисани језик може имати изворне говорнике ако га мала деца уче од родитеља који га течно говоре. Према Ethnologue, постоји „200–2000 особа које говоре есперанто као први језик“. Члан Института за клингонски језик, д'Армонд Сперс, покушао је да одгаја свог сина као матерњег (двојезичног са енглеским) говорника клингонског језика.
Кад конструисани језик има заједницу течних говорника, посебно ако има бројне изворне говорнике, он почиње да еволуира и тиме губи свој конструисани статус. На пример, модерни хебрејски и његове норме изговора развијени су из постојећих традиција хебрејског, као што су хебрејски Мишнајк и библијски хебрејски следећи општи сефардски изговор, и нису конструисани од нуле. Хебрејски је претрпео значајне промене од оснивања државе Израел 1948. Међутим, лингвиста Гилад Зaкерман тврди да је модерни хебрејски, који он назива „израелским“, полуевропски хибрид заснован не само на хебрејском, већ и на јидишу и другим језицима које говоре препородитељи.Hybridity versus Revivability: Multiple Causation, Forms and Patterns, Ghil'ad Zuckermann, Journal of Language Contact, Varia 2, pp. 40–67 (2009). Закерман стога подржава превод хебрејске Библије на оно што он назива „израелским“.. Ghil'ad Zuckermann, Jerusalem Post, May 18, 2009. Есперанто као живи говорни језик значајно је еволуирао од прескриптивног плана објављеног 1887. године, тако да модерна издања Фундамента Крестоматио, збирке раних текстова на том језику из 1903. године, захтевају много фуснота о синтаксичким и лексичким разликама између раног и модерног есперанта.Fundamenta Krestomatio, ed. L. L. Zamenhof, 1903; 18th edition with footnotes by Gaston Waringhien, UEA 1992.
Заговорници конструисаних језика често имају много разлога за њихову употребу. Понекад се цитира позната, али спорна Сапир–Ворфова хипотеза која тврди да језик којим се говори утиче на начин на који човек размишља. Дакле, „бољи“ језик треба да омогући говорнику да мисли јасније или интелигентније или да обухвати више тачака гледишта; ово је била намера Сузет Хаден Елгин у стварању Ладана, феминистичког језикаJoshua Foer, "John Quijada and Ithkuil, the Language He Invented", The New Yorker, Dec. 24, 2012. оличеног у њеној феминистичкој научнофантастичној серији Матерњи језик."My hypothesis was that if I constructed a language designed specifically to provide a more adequate mechanism for expressing women's perceptions, women would (a) embrace it and begin using it, or (b) embrace the idea but not the language, say "Elgin, you've got it all wrong!" and construct some other "women's language" to replace it." Конструисани језици су укључени у стандардизоване тестове као што је SAT, где су коришћени за тестирање способности кандидата да закључи и примени граматичка правила.
Примери пројеката планских језика Примере креираних језика који се не називају планским су nynorsk, званична писана форма румунског, и индонежански.
Напомене
Референце
Литература
. With Léopold Leau. Republished 2001, Olms.
"Babel's modern architects", by Amber Dance. The Los Angeles Times, 24 August 2007 (Originally published as "In their own words -- literally") . Bodmer, Frederick, and Lancelot Hogben. The Loom of Language. N.Y.: Norton, 1944. Couturat, L., Jespersen, O., Lorenz, R., Ostwalkd, W., and Pfaundler, L. International Language and Science: Considerations on the Introduction of an International Language into Science. Constable and Company Limited, London, 1910. De Wahl, Edgar. Radicarium directiv del lingue international (Occidental) in 8 lingues. A.-S. "Ühisell" Trükk. Pikk Uul. 42, Tallinn, 1925. Drezen, Ernst: Historio de la Mondlingvo ("History of the World Language"). Oosaka: Pirato, 1969 (3d ed.). Eco, Umberto, [tra. James Fentress], The Search for the Perfect Language. Oxford: Blackwell, 1995. Gär, Joseph. Deutsch-Occidental Wörterbuch nach dem Kürschners "Sechs-Sprachen-Lexicon", mit kurzer Occidental-Grammatik. Kosmoglott, Reval, Estland, 1925/1928. Gode, Alexander, et al. Interlingua-English: a dictionary of the international language. Storm Publishers, New York, 1951. Jesperson, Otto. An International Language. (1928) Mainzer, Ludwig, Karlsruhe. Linguo international di la Delegitaro (Sistemo Ido), Vollständiges Lehrbuch der Internationalen Sprache (Reform-Esperanto). Otto Nemmich Verlag, Leipzig (Germany), 1909.
Nerrière, Jean-Paul, and Hon, David Globish The World Over. Paris, IGI, 2009 N.Y.: Devin-Adair, . TU-HAI Publishing-House, Saigon (Republic of Vietnam), Pigal, E. and the Hauptstelle der Occidental-Union in Mauern bei Wien. Occidental, Die Weltsprache, Einführung samt Lehrkursus, Lesestücken, Häufigkeitswörterverzeichnis u. a., Franckh. Verlagshandlung, Stuttgart, 1930. Guerin und Cie., Bar-Le-Duc (France), Rubino, F., Hayhurst, A., and Guejlman, J. Gestuno: International sign language of the deaf. Carlisle: British Deaf Association, 1975. Sudre, François. Langue musicale universelle inventée par François Sudre également inventeur de la téléphonie. G. Flaxland, Editeur, 4, place de la Madeleine, Paris (France), 1866.
Спољашње везе
Детаљна презентација најуспешнијих планских језика Пето поглавље књиге Enkonduka lernolibro de interlingvistiko аутора Věra BARANDOVSKÁ-FRANK, члана AIS. Conlang database Џефрија Хенинга (Jeffrey Henning) Language Creation Society, a nonprofit dedicated to all forms of language creation.
Conlang Atlas of Language Structures , a typological database of conlangs, based on the World Atlas of Language Structures. Blueprints For Babel, focusing on international auxiliary languages. ConWorkShop , a conlanging tools website, with documentation for over 5000 constructed languages. Garrett's Links to Logical Languages Department of Planned Languages Esperanto Museum of the Austrian National Library. The Conlanger's Library Henrik Theiling's (Con)Language Resources Jörg Rhiemeier's Conlang Page Create a sentence most people understand, by using common words between languages.
* Категорија:Вештачки језици Категорија:Језик