Списак византијских царева

мини|Место крунисања византијских царева у цркви Свете Софије

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара () повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (), a након имена ишла би и титула августа (). Од Ираклија званична титула постаје василевс (), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви” означавани титулом регас ( од латинског -{rex}-) или једноставно архонт () тј „владар” (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима”.

Владари Константинове династије (306—363) Константин I Велики (; 272—337, владао 306—337), син Констанција I Хлора; први хришћански цар и оснивач Константинопоља, наложио да се Царство подели међу његовим синовима; православна црква га је прогласила свецем; Констанције II (; 317—361, владао 9. септембра 337—3. новембра 361); син Константина I; Јулијан Отпадник (; 331—363, владао новембра 361—26. јуна 363); синовац Константина I, брат од стрица и зет Констанција II, неуспешно покушао да обнови древне паганске култове;

Нединастички владари Јовијан (; 332—364, владао 363—17. фебруара 364); царски гардиста, обновио примат хришћанства у Царству;

Валентинијанова и Теодосијева династија (364—457) Валенс (; 328—378, владао 28. марта 364—9. августа 378); брат Валентинијана I; управљао источним делом Царства. Теодосије I Велики (346—395, владао 19. јануара 379—17. јануара 395); војник; оженио се ћерком Валентијана I, Галом. Аркадије (; 377—408, владао 17. јануара 395—1. маја 408); син Теодосија I. Теодосије II Млађи (401—450, владао 1. маја 408—28. јула 450); Аркадијев син. Маркијан (; 392—457, владао 25. августа 450—јануара 457); војник; оженио се Пулхеријом након смрти Теодосија II, православна црква га је прогласила за свеца.

Лавова династија (457—518) Лав I Трачанин (; 401—474, владао 7. фебруара 457—18. јануара 474); војник. Лав II (467—474, владао 18. јануара 474—17. новембра 474); унук Лава I и син Зенона Исавријанца. Зенон Исавријанац (425—491, владао 17. новембра 474—9. јануара 475); зет Лава I; право име Тарасикодиса, Исавријанац. међувлада узурпатора Василиска 9. јануара 475—августа 476, шурака Лава I; Зенон Исавријанац (владао августа 476—9. априла 491); (друга влада) Анастасије I (430—518, владао 491—9. јула 518); дворски великодостојник (силентарије); зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне.

Јустинијанова династија (518—602) Јустин I (; 450—527, владао 9. јула 518—1. августа 527); заповедник гарде; Јустинијан I (; 482—565, владао 1. августа 527—13./14. новембра 565); сестрић и усвојени син Јустина I; православна црква га је касније канонизовала, велики градитељ (саборна црква Света Софија у Цариграду), кодификатор римског права и освајач („обнова” римске власти на Западу: Италија, Африка, део Иберског полуострва…); Јустин II (; 520—578, владао 14. новембра 565—4. октобра 578); сестрић Јустинијана I; Тиберије II Константин (; 540—582, владао од 574. као Јустинов савладар, 4. октобра 578—14. августа 582); заповедник гарде; усвојеник Јустина II. Маврикије (; 539—602, владао 14. августа 582—27. новембра 602); зет Тиберија II;

Нединастички владари Фока (?—610, владао 602—610); нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II.

Ираклијева династија (610—711) Ираклије (; 575—641, владао 5. октобра 610—11. фебруара 641. године), син јерменског егзарха Африке, потпуно поразио Хозроја II у последњем сасанидско-византијском рату, изгубио све азијске провинције ван Мале Азије пред налетом муслиманских Арапа, после 626. год населио Србе на Балкан; Константин III Ираклије (; 612—641, владао 11. фебруара 641 - априла/маја 641); Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе. Ираклона Константин (Ираклије II) (; 626—641?, владао 11. фебруара 641—септембра 641); Ираклијев син из другог брака; осакаћен и збачен. Констанс II Погонат (; 630—668, владао септембра 641—15. септембра 668); син Константина III; Константин IV (; 649—685, владао 15. септембра 668—септембра 685); син Констанса II. Јустинијан II Ринотмет (; 668—711, владао септембра 685—695); син Константина IV; збачен, мучен (нос му је одсечен) и протеран, ипак, касније се жени хазарском принцезом и поново се враћа на престо, од када се престаје са праксом сечења носа.

Нединастички владари Леонтије () (владао 695—698); Византијски стратег; мучен, збачен, утамничен и на крају погубљен. Тиберије III Апсимар () (владао 698—705); германског порекла; збачен и погубљен.

Ираклијева династија (поново) (705—711) Јустинијан II Ринотмет (владао 705—711); (друга влада); збачен и погубљен.

Нединастички владари Филипик Вардан () (владао 711—3. јуна 713)— јерменски војник; збачен и ослепљен. Анастасије II () (?—721, владао 3. јуна 713—новембра 715); право име Артемије; Филипиков протоасекрит; збачен и замонашен, побунио се и био погубљен. Теодосије III () (владао новембра 715—25. марта 717); скупљач пореза у теми Опсикија; напустио престо и замонашио се.

Сиријска династија (717—802) Лав III Исавријанац (; 675—741, владао 25. марта 717—18. јуна 741); византијски стратег, Константин V Копроним (; 718—775, владао 18. јуна 741 — 14. септембра 775); син Лава III; Лав IV Хазар (; 750—780, владао 14. септембра 775—8. септембра 780); син Константина V. Константин VI (; 771—797, владао 8. септембра 780—августа 797); син Лава IV; збачен и ослепљен по мајчином налогу. Ирина (; 755—803, владала августа 797—31. октобра 802); жена Лава IV, мајка Константина VI; проглашена за светицу; збачена и протерана на Принчевска острва.

Нединастички владари Нићифор I () (?—811, владао 31. октобра 802—26. јула 811); велики логотет; погинуо у бици против Бугара, кан Крум од његове лобање направио вински пехар. Ставракије () (?—812, владао 26. јула 811 – 2. октобра 811); син Нићифора I; парализован од рана задобијених у борби са Бугарима. Михаило I Рангабе () (владао 2. октобра 811—11. јула 813); зет Нићифора I и управник двора; након што је био збачен, замонашио се. Лав V Јерменин (; 775—820, владао 11. јула 813—25. децембра 820); византијски стратег; убијен.

Аморијска династија (820—867) Михаило II Аморијац (; 770—829, владао 25. децембра 820—2. октобра 829); Византијски стратег, зет Константина VI. Теофило (; 813—842, владао 2. октобра 829—20. јануара 842); син Михајла II Михаило III, назван Пијаница (; 840—867, владао 20. јануара 842—23./24. септембра 867); Теофилов син; убијен.

Македонска династија (867—1056) Василије I Македонац (; 811—886, владао 867—886) — оженио се удовицом Михајла III; погинуо у лову. Лав VI Мудри (; 866—912, владао 886—912); највероватније син Василија I или Михајла III. Александар (византијски цар) (; 870—913, владао 912—913); син Василија I, регент свог синовца Константина VII. Константин VII Порфирогенит (; 905—959, владао 913—959); син Лава VI. Роман I Лакапин (; 870—948, владао 919—944); таст Константина VII; савладар, након што су га синови збацили, замонашио се. Роман II (; 939—963, владао 959—963); син Константина VII. Нићифор II Фока (; 912—969, владао 963—969); византијски стратег; оженио се удовицом Романа II, регент Василија II и Константина VIII; убијен у спаваћој соби. Јован I Цимискије (; 925—976, владао 969—976); шурак Романа II, љубавник Нићифорове жене, али му је забрањен брак са њом, регент Василија II и Константина VIII. Василије II Бугароубица (; 958—1025, владао 976—1025); син Романа II. Константин VIII (; 960—1028, владао самостално 1025—1028); син Романа II; прећутни савладар Василија II. Роман III Аргир (; 968—1034, владао 1028—1034); цариградски епарх; први муж Зоје, по жељи Константина VIII; убијен. Михајло IV Пафлагонац (; 1010—1041, владао 1034—1041); Зојин други муж; патио од епилепсије. Михајло V Калафат (; 1015—1042, владао 1041—1042); нећак Михајла IV, Зојин усвојени син. Теодора (; 980—1056, владала 1042); ћерка Константина VIII, савладарка Зоје. Зоја () (c. 978—1050, владала 1042); ћерка Константина VIII. Константин IX Мономах (; 1000—1055, владао 1042—1055); трећи муж Зоје. Теодора () (владала 1055—1056); враћена на престо.

Нединастички владари Михајло VI Стратиотик () (владао 1056—1057); Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; након што је био збачен, замонашио се.

Династија Комнина (1057—1059) Исак I Комнин () (c. 1007—1060, владао 1057—1059); војник; због болести напустио престо и замонашио се.

Династија Дука (1059—1078) Константин X Дука (; 1006—1067, владао 1059—1067); Роман IV Диоген (; 1032—1072, владао 1068—1071); оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти. Михајло VII Парапинак (; 1050—1090, владао 1067—1078); син Константина X, првобитно савладар са браћом и Романом IV; збачен са власти након чега се замонашио. Нићифор III Вотанијат (; 1001—1081, владао 1078—1081); стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, оженио се женом Михајла VII, док је Михајло још увек био жив; збачен са власти и приморан на повлачење у манастир.

Династија Комнина (поново) (1081—1185) Алексије I Комнин (; 1057—1118, владао 1081—1118); синовац Исака I, ожењен пранећаком Константина X. Јован II Комнин Лепи (; 1087—1143, владао 1118—1143); син Алексија I, погинуо у лову. Манојло I Комнин Велики (; 1118—1180, владао 1143—1180); син Јована II. Алексије II Комнин (; 1169—1183, владао 1180—1183); син Манојла I; убијен гаротом. Андроник I Комнин (; 1118—1185, владао 1183—1185); синовац Јована II; ожењен удовицом Алексија II; збачен, мучен и убијен; његови потомци су створили Трапезунтско царство.

Династија Анђела (1185—1204) Исак II Анђел (; 1156—1204, владао 1185—1195); праунук Алексија I, свргнут и утамничен. Алексије III Анђел (; 1153—1211, владао 1195—1203); брат Исака II, крсташи га свргнули с власти, замонашио се. Алексије IV Анђел (; 1182—1204, владао 1203—1204); син Исака II, свргнут и убијен. Исак II Анђел (владао 1203—1204); са Алексијем IV, свргнут. Алексије V Дука Мурзуфл (; 1140—1204, владао 1204); законити наследник и зет Алексија III, крсташи га погубили.

Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204—1261) Теодор I Ласкарис (; 1174—1222, владао 1204—1222); зет Алексија III. Јован III Дука Ватац (; 1192—1254, владао 1222—1254); зет Теодора I; патио од епилепсије. Теодор II Ласкарис (; 1221—1258, владао 1254—1258); син Јована III. Јован IV Ласкарис (; 1250—1305, владао 1258—1261); син Теодора II, Михајло VIII га је збацио са трона, ослепео и утамничио.

Династија Палеолога (обновљена Византија) (1261—1453) Михајло VIII Палеолог (; 1224—1282, владао 1259—1282); византијски стратег и регент Јована IV Ласкариса, праунук Алексија III Анђела.