1860 је била преступна година.
Догађаји
Јануар 2. јануар — Математичар Ирбен Леверије објавио откриће планете Вулкан, ближе Сунцу од Меркура, коју је прошлог марта наводно опазио аматерски астроном Едмонд Модесте Лескарбаулт (узалудна потрага ће трајати деценијама). 10. јануар — У рушењу и пожару текстилне фабрике Пембертон Милл у Лавренце, Масачусетс погинуло око 145 људи. 13. јануар — Шпанско-марокански рат (1859-60): Битка код Тетоуана је одлучујућа шпанска победа. јануар — Француз Хенри Моухот стиже у регион Ангкор и осматра Ангкор Ват. 21. јануар — Камило Бенсо ди Кавоур је поново премијер Пијемонт-Сардиније. 23. јануар — Потписан Кобден–Кевалиеров уговор о слободној трговини између Велике Британије и Француске (остао на снази до 1892). 23. јануар — Етијен Леноир представио у Паризу плински мотор. 28. јануар — Уговором из Манагве Велика Британија признаје интегритет Никарагве, предвиђена аутономија за народ Мискито. јануар — Поново се буди устанак Срба у Херцеговини, Турци ће тамо концентрисати 14.000 војника.
Фебруар 19. фебруар — Код Нове Шкотске потонуо пароброд СС Хунгариан, 205 мртвих. 20. фебруар — У Новом Саду штампан први број часописа "Даница". 26. фебруар — Масакр у Вајоту низ злочина у Тулувату (познатом и као Индијанско острво), близу Јуреке у округу Хамболт, Калифорнија. У координисаним нападима бели досељеници су убили 80 до 250 људи из народа Вијот, углавном жена и деце, секирама, ножевима и пушкама.Напад је био део ширег калифорнијског геноцида. 28. фебруар — У Србији нови Законик о судском поступку - враћа се усменост поступка на првој судској инстанци. фебруар — Кнез Милош шаље у Цариград дипломатску делегацију, тражи признање наследности кнежевског достојанства за Обреновиће, исељење Турака и дозволу за нови устав (без успеха).
Март 3. март — Основана прва жандармеријска чета у Београду (данас Дан Жандармерије Србије). 5. март — Царским патентом објављено да ће се аустријско Царско веће увећати за 38 чланова. 8. март — У Србији укинута Касација, чиме Апелација остаје једини виши суд, са функцијом и суђења и прегледања пресуда (Касација враћена 1866). 9. март — У Сан Франциско стигло прво јапанско посланство у САД. март — Аустрија расписала зајам од 200 милиона форинти, али прикупила свега 76 милиона (годишњи дефицит је 280 милиона). март — Опсада Сајгона: вијетнамске снаге опселе малобројни франко-шпански гарнизон у Сајгону (до фебруара '61). 17. март — На Новом Зеланду избија Први таранакијски рат са Маорима око власништва над земљом. 22. март — Уједињење Италије: Уједињене Провинције Централне Италије (Велико Војводство Тоскана, војводства Парма и Модена и ранија папинска Ромагна) се након плебисцита прикључиле Пијемонт-Сардинији. 24. март — Инцидент код капије Сакурада 24. март — Торински уговор: Сардинија-Пијемонт даје Савоју и Ницу Француској (потврђено плебисцитима у априлу); Француској припадају и "слободни градови" Ментон и Рокуебруне-Кап-Мартин, биће основани департмани Савоје, Хауте-Савоје и Алпес-Маритимес. март — септембар - Тајпиншки устанак: влада шаље Армију зелене заставе на устаничку престоницу Нанкинг, али ови је убедљиво поразили.
Април 3. aприл — Кренуо Понi Експрес, повезује Ст. Јосеф, Мисури и Сакраменто, Калифорнија. 4. aприл — У Палерму на бурбонској Сицилији избија побуна (Риволта дела Ганциа). 15. aприл — У бугарској цркви у Цариграду током ускршње литургије поменуто султаново име уместо цариградског патријарха - ово је практично отцепљење од грчке цркве. aприл — Завршен рад комисије великих за разграничење Османског царства и Црне Горе, потписан протокол. aприл — Прва изложба слика у Београду: Стева Тодоровић, Павле Симић и Радован Марковић у Турском хану. 17. април — Црна Гора и Османско царство, после турског пораза на Граховцу, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила. 19. aприл — Цар Фрањо Јосип укида поделу Угарске на пет намесништава, обећава успоставу старих жупанија и сазивање угарског сабора. 26. aприл — Уговором из Вад-Раса окончан Шпанско-марокански рат: Мароко плаћа одштету, проширене територије шпанске Цеуте и Мелилле. 28. aприл — Нови прописи о зајмовима из општинских каса у Србији (жели се олакшање зајмова мање имућним сељацима). aприл — Влада кнеза Милоша прогања либерале у Србији.
Мај 5 - 11. мај — Експедиција Хиљаде, Ђузепе Гарибалди са 1.089 црвенокошуљаша плови из Ђенове до Марсале на Сицилији, при искрцавању има британску подршку. 8. мај — Јужни регион Кауца се отцепио од Гранадинске Конфедерације (Колумбије), долази до грађанског рата. 14. мај — Гарибалди проглашава диктатуру на Сицилији, Франческо Криспи постављен три дана касније за првог државног секретара. 15. мај — Битка код Калатафимија је први окршај и успех Гарибалдијевих црвенокошуљаша. 18. мај — Абрахам Линколн изабран на конвенцији за председничког кандидата републиканаца. 27 - 30. мај — Гарибалдијеви добровољци и мештани овладали Палермом. 29 - 31. мај — Друско-маронитски конфликт: у три дана уништено 60 села око Бејрута, убијено по више десетина Маронита и Друза; следећег лета убијено неколико хиљада хришћана, укључујући америчког и холандског конзула, Абделкадер спасао многе хришћане у Дамаску. 31. мај — Прва седница Царског већа Аустроугарске.
Јун 1. јун — Почиње попис становништва у САД - око 31,4 милиона становника (35% више него 1850.), близу 4 милиона робова. 12. јун — Основана Државна банка Руске империје. јун — Тајпиншки устанак: прва акција јединице Фредерик Товнсенд Варда код Шангаја (зачетак Увек победничке армије). јун — Сен-Кантен нови гувернер Војводине уместо Шокчевића, покушава да сузбије национално врење (забрана српских тробојки, хапшења). 25. јун — У Србији донесени прописи о зајмовима из црквених и манастирских новаца. 25. јун — Фрањо II., краљ Две Сицилије, закаснело даје устав. 30. јун — Дебата о еволуцији у Оксфорду коју су обележили Томас Хенри Хаксли и бискуп Самуел Вилберфорце. јун — Полицијски послови Управе вароши Београда и формално долазе под кнежеву надлежност.
Јул 2. јул — Руси основали Владивосток на Далеком истоку. 9. јул — Одлуком бечког Министарства правосуђа, све националности у Војводини добиле право употребе свог језика на свим судским инстанцама. 24. јул — Битка код Милаcа на истоку Сицилије се окончава гарибалдинском победом. 27. јул — Конфронтација Срба и Турака на београдској Великој пијаци.
Август 4. август — Гарибалдијев пријатељ Нино Биxио гуши сељачку побуну у месту Бронте, касније стрељано пет мештана (Фатти ди Бронте). 5. август — Након што је протеран Никанор Ивановић, за митрополита црнгорско-брдског постављен Иларион II Рогановић (до 1882). 9. август — Сукоб Срба и Турака на Сави иза београдске Мале пијаце, с обе стране има мртвих и рањених, уредују жандармерија и војска. 13. август — Црногорски књаз Данило I Петровић Његош умире од последица атентата у Котору, наслеђује га синовац Никола I Петровић Његош, иницијативи кнегиње Даринке (до 1918, од 1910 са краљевском титулом). 16. август — Француски експедициони корпус Беауфорт д'Хаутпоула се искрцао у Бејруту, уз османски пристанак, како би штитио хришћане. 21. август — Други опијумски рат: савезници заузели кинеске Тврђаве Таку близу Тиањина. 22. август — Гарибалди са трупама прелази Месински мореуз на италијанско копно, уз помоћ британске флоте. 26. август — На састанку истакнутијих аустријских и угарских чланова Појачаног царског већа донета одлука о укидању Војводине - држано у тајности до децембра.
Септембар 3 - 5. септембар — Конгрес у Карлсруеу је први међународни састанак хемичара. 7. септембар — Гарибалди стигао у Напуљ без отпора. 8. септембар — Пароброд ПС Лади Елгин потонуо на језеру Мичиган након судара, око 300 мртвих. 10. септембар — Трупе Пијемонт-Сардиније улазе у Папинску Државу након што је тамо дошло до устанка. 12. септембар — Авантуриста Виллиам Вокер стрељан у Хондурасу. 18. септембар — Битка код Кастелфидарда, јужно од Анконе, је сардинска победа над папском војском која Пијемонт-Сардинији доноси посед региона Марше и Умбрија (папи остаје Лацио). 21. септембар — Битка код Паликаоа ("Битка на Мосту од осам миља") је одлучујућа англо-француска победа која им отвара пут у Пекинг. 21. септембар — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг.. 22. септембар — Словени и Мађари на Царском већу изнели предлог о федеративном уређењу Хабсбуршке монархије (прихваћено 27. 9. са 34 према 17 гласова). 24. септембар — Грађански рат у Еквадору завршен Битком код Гуаyакуила и победом конзервативне привремене владе из Куитоа (Габриел Гарцíа Морено). 26. септембар — Умро српски кнез Милош Обреновић. Наслеђује га син Михаило Обреновић, чији је главни циљ ослобођење балканских народа од Турака.
Октобар 1. октобар — Битка на Волтурну је повољнија за Гарибалдинце, али обе стране имају велике губитке. 7. октобар — Висока порта признаје бератом Михаила за кнеза Србије. 8. октобар — Успостављена телеграфска линија између Лос Анђелеса и Сан Франциска. 9. октобар — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. 18 — 21. октобар — Стара летња палата опљачкана и спаљена од англо-француских снага из одмазде за мучење и убиство западне делегације; истовремено спаљена и Летња палата у Пекингу. октобар — Пекиншка конвенција окончава Други опијумски рат: нови уступци Великој Британији и Француској али и Русији и САД; легализован увоз опијума, Британији припада Ковлоон (дио Хонг Конга). 19. октобар — Нородом I постаје краљ Камбоџе (до 1904), на почетку је под превлашћу Сијама. 20. октобар — Октобарска диплома је нови устав Хабсбуршке монархије - крај апсолутизма Фрање Јосипа. и покушај аристократског федерализма. 21 — 22. октобар — Сицилија и Напуљ се плебисцитом изјашњавају за прикључење Пијемонт-Сардинији. 26. октобар — Састанак у Теану краља Виктора Емануела II и Гарибалдија.
Новембар 4 - 5. новембар — Марке и Умбрија гласају за прикључење Пијемонт-Сардинији. 5. новембар — Почиње Опсада Гаете, последњег упоришта напуљског краља (до фебруара). 6. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Абрахам Линколн, победио је кандидата Демократске странке и актуелног потпредседника Џона К. Брекинриџа, као и Стивена Дагласа и Џона Бела, и тиме је постао први републикански председник САД. 8. новембар — Филип Христић, ванстраначка личност, на челу српске владе, у којој је у почетку и либерал Јеврем Грујић; унутрашње послове добија Никола Христић и задржава их до краја Михаилове владавине. 8. новембар — Књаз Никола се оженио Миленом Вукотић. 14. новембар — Потписана Руско-кинеска конвенција, којом је ратификовано прикључење Поамурја и Приморја Русији. 17. новембар — Француски авантуриста Орелие-Антоине де Тоуненс прогласио независност Краљевине Арауканије и Патагоније (траје до 1862.).
Децембар 1. децембар — Чарлс Дикенс започиње фељтонско објављивање романа Греат Еxпецтатионс (до августа). 10. децембар — Бискуп Јосип Јурај Штросмајер предлаже оснивање југославенске академије у којој ће се моћи "сјединити сви бољи умови хрватски, српски, словенски и бугарски", за шта одмах дарује 50.000 форинти. 13. децембар — Антон вон Шмерлинг је нови министар унутарњих послова Аустријског царства (до 1865), постављен под притиском немачких либерала, ради у правцу централизма. децембар — Реформски рат у Мексику: конзервативна војска се предала. 18. децембар — Критенденов компромис је неуспешни покушај решења сецесионе кризе у САД. 20. децембар — Јужна Каролина је прва јужна држава САД која проглашава сецесију. 27. децембар — Укинуто Војводство Србија и Тамишки Банат - прикључено је Угарској а румски и илочки срез Хрватској што квари српско-хрватске односе. 27. децембар — Иван Мажуранић именован председником Дворског дикастерија за Хрватску и Славонију. 29. децембар — Поринут ХМС Вориор, прва британска оклопњача.