Хотел

250px|мини|десно|Хотел Риц (The Ritz) у Лондону 250px|мини|десно|Хотел Лао Лао (Llao Llao) у граду Сан Карлос де Барилош (San Carlos de Bariloche) у Аргентини Хотел је установа намењена пружању услуга најчешће краткотрајног смештаја и прехране гостију, корисника услуге. Прецизније речено, хотел је основни, репрезентативни угоститељски објекат за смештај, отвореног типа, намењен различитим категоријама корисника, који послује по комерцијалним принципима, у техничко-технолошком и организационом смислу, екипиран на начин који обезбјеђује пружање услуга смештаја, најчешће обједињених са услугама хране, пића и напитака, укључујући пружање одговарајућих додатних услуга, функционално повезаних у исти производ.

Етимологија Реч хотел настала је од француске речи отел (hôtel), која означава кућу за пружање услуга смештаја. Временом је тај назив изгубио препознатљиви француски изговор, па се данас широм света користи назив хотел.

Корен речи потиче од латинсле речи hospitalitas - гостопримство.

Појам хотела Угоститељство је привредна делатност која подразумева две врсте делатности: припрему и продају јела и пића на специфичан начин и изнајмљивање опремљених соба за смештај, односно ноћење. Ресторане, кафиће и друге сличне објекте који пружају услуге служења хране и пића чешће посећује локално становништво, док су хотелима циљна група посетиоци из других градова или земаља. Хотели првенствено пружају услугу преноћишта, али је обичајно, али не и обавезно, да поседују и капацитете који пружају услуге служења хране и пића, као додатних услуга. Нискобуџетни хотели (такозваним BB хотели - „bed & breakfast”) својим гостима нуде уз ноћење само лаки доручак. Управо због ове чињенице до данас се сматра да су услуге смештаја и исхране у хотелијерству одвојене и да се посматрају као два различита пакета услуга. То значи да се у сваком хотелу може одвојено конзумирати услуга смештаја од услуге исхране и обрнуто. Тако настају и термини полупансион и пун пансион, који означавају за који пакет услуга се корисник опредељује када је реч о исхрани у објекту хотела.

Историја 250px|мини|десно|Каравансарај у Казвину (Ежен Фланден, 1840) 250px|мини|десно|Хотел Манор апартментс (The Manor Apartments) у Бризбејну, Аустралија 250px|мини|десно|Једна "соба" у капсула хотелу у Осаки, Јапан Историја хотела је тесно повезана са историјом цивилизације. Објекти који нуде гостопримство су евидентирани још у раним библијским временима. Стари Грци су развили термалне бање у селима, дизајниране за одмор и опоравак. Касније, Римљани су изградили палате како би обезбедили смештај за путнике који су путовали као службеници владе. Касније су се појавили каравансараји који су нудили смештај и одмориште за караване дуж путева Блиског истока.

У средњем веку, манастири су прве установе које нуде уточиште за путнике. Верски редови су градили одморишта и болнице, како би се побринули за оне који су у покрету. Преноћишта се множе, али и даље не нуде оброке. Пружају смештај и омогућавају брзу замену коња. У то време бројне избеглице се јављају за ходочаснике и крсташе и путују ка Светој земљи. Око 1200. године стајалишта за путнике и курире се појављују у Кини и Монголији. У Европи почињу да се отварају први хотели - објекти слични онима какве данас познајемо. Почетком 15. века, најпре у Француској, а онда и широм света, почињу да се доносе законске регулативе које се односе на пословање хотела. Током ове епохе само у Енглеској је регистровано више од 600 места за преноћиште. У Француској се објављује и први водич за путнике. У овом периоду почиње да се развија хотелска индустрија. Почетком 17. века у Енглеској се појављују први хотели са дефинисаним радним временом. Прва школа за хотелијере је отворена у Лозани (Швајцарска) 1890. године.

19. век

Туризам и хотелијерство доживјели су у 19. веку свој истински процват, те настанак хотела и њихова организација каква је данас препознатљива, сеже у период 19. вијека.

Туризам до 19. вијека базирао се само на периоду љета, тако да у зимском периоду посјећености дестинација, а самим тим и хотела није ни било. Промјена настаје 1864. године, када су у швајцарском градићу Санкт Морицу, на Алпима, ударени темељи зимског туризма, те су хотели постали посјећени и у зимском периоду. Тим догађајем, туризам и хотелијерство заживљавају као привредне гране и у тим подручјима, гдје постају и ослонац привреде.

20. век Ране године 20. века су обиловале новим хотелима који су врло брзо постали престиж. Педесетих година 20. века хотел Клуб Медитеранеа уводи револуцију у развој хотела и хотелијерства, револуционарни концепт ”club village” (сеоски клуб). Шездесетих година дошло је до процвата хотелских комплекса на Медитерану. Бројни градови и хотели на медитеранским плажама, укључујући и бившу Југославију, отварају своја врата гостима жељним релаксације и сунца. Португал и Скандинавске земље ускоро крећу истим стопама. Седамдесете године су карактеристичне по изградњи пословних хотела. Убрзо након тога, захваљујући нафтним изворима, развијају се хотели и на Блиском истоку, првобитно пословни, јер се ствара потреба за путовањем пословних људи у тај део света. Хотелски ланци, следећи жеље својих корисника, почињу да нуде богат асортиман услуга. Собе постају пространије а кухиња префињенија. Почињу да се отварају првокласни хотели у градским центима и старим запуштеним градским палатама. Крајем 70-тих, када је Кина отворила своја врата за стране туристе, настају и први конгреси који окупљају хотелске стручњаке. Осамдесетих година долази до развоја хотела и на Далеком истоку.

Следећа револуционарна промена у хотелској индустрији почиње 1980. прилагођавањем маркетинга и развијањем хотела прилагођених одређеним типовима клијената. Овај тренд доводи до изградње хотела у близини аеродрома, настанка конгресних хотела, здравствених хотела, ски одмаралишта, лучких хотела, летњих комплекса. У Истанбулу 1984. почињу радови на реновирању и трансформацији султанске резиденције у хотел Ciragan Palace, што резултира настанком најпрестижнијег хотела у то време. Вођен од стране ланца Кемпински, Ciragan Palace отвара своје 322 собе 1991. године. У то време долази до настанка првих административних система, који омогућавају хотелима независност у погледу људских ресурса. Хотелска индустрија постаје све више конкурентна. Пословни људи и пензионери постају важна циљна група. Међународни ланци, углавном амерички, припремају план експанзије за Европу, Средњи и Далеки исток који се углавном заснива на пословним људима и посетиоцима конгресних дешавања.

Деведесетих година 20. века технологија започиње свој пробој. Раних 90-тих долази до рецесије хотелске индустрије, изазване редукцијом буџета за путовања у мултинационалним компанијама и Заливским ратом, који доводи до несигурности. Година 1991. је сматрана за црну годину хотелског посла. Ова криза натерала је хотелијере да буду креативнији у проналажењу начина да привуку госте. По први пут заштита животне средине и штедња енергије имају улогу у маркетиншким активностима бројних хотелских ланаца. Системи за резервацију постају ефикаснији и пружају могућност хотелијерима да креирају базе података, које ће им помоћи у стицању лојалности гостију. Подаци сваког госта помажу у стварању маркетиншких програма на индивидуалном нивоу.

Архитектура хотела кроз историју 250px|мини|десно|Хотел Royal Alexandra Rotunda у Винипегу (1906. година) Архитектура првих хотела се често састојала од четвртастог објекта са унутрашњим двориштем, са улазом и приступом кроз лучни трем. Спаваће собе су се налазиле на две стране дворишта, кухиње и јавне просторије су биле на чеоној, а штале и помоћне просторије на залеђу објекта. Табле које обележавају објекат су биле окачене на фасаду ка улици. Пола века касније слични објекти почињу да се појављују и у Америци. У Паризу, у време владавине Луја XIV, гради се први вишенаменски архитектонски комплекс Vendomeponudio, са бутицима, апартманима и хотелом.

Како су возови почели да замењују коње као превозно средство, тако да је пословање одморишта поред пута почело да опада. У 19. веку хотели преузимају градове. Индустријска револуција омогућила је изградњу хотела широм света: у континенталној Европи, Енглеској, Америци. Прво у Њујорку, а затим и у Копенхагену, хотели се граде у центру града. Одмаралишта почињу да ничу дуж француске и италијанске ривијере. У Јапану се појављују гостињске куће рyокан. У Индији су постојали бунгалови под називом дак, који су били у власништву државе.

Први хотел луксузне категорије у центру града био је Tremont House у Бостону. Он нуди тоалете унутар зграде, браве на вратима и мени a la crte (по поруџбини). Holthotel у Њујорку је био први хотел који је својим гостима обезбеђивао лифт за пренос пртљага. Последњих година 19. века хотел Викторија у Канзас Ситију је својим гостима обезбедио собе са купатилима, а Хотел Холандија у Њујорку први уводи телефоне у собама. Широм света граде се нови, модерни хотели, од којих неки постоје и данас.

Осим соба, хотели у свом саставу обично имају рецепцију, бар, ресторан, а они са вишим категоријама и базен Отворени или затворени), ноћни бар, коцкарницу, сауну, фризерски салон, сувенирницу и слично.

Хотелске собе могу бити једнокреветне, двокреветне или трокреветне. Опремљене су основним намештајем (кревет, ормар, сто, столица) и зависно од категорије, додатном опремом (купатило са тоалетом, телефон, мини бар, телевизор, прикључком за интернет везу, клима уређај...)

Смештајни капацитети зависе од величине хотела, односно броја соба и кревета. Мали хотели имају тек неколико соба, док велики имају и по неколико стотина па чак и хиљада соба.

Категоризација хотела Хотели се, према више критеријума врсти и начину услуге сврставају у хотеле ниже и хотеле више категорије. Ове категорије означавају се звездицама (1-5). Број звездица који ће неки хотел имати зависи од много фактора, међу којима су: спољашњи изглед објекта, квалитет услуге, хигијена, квалитет хране, додатни садржаји и други. На нивоу Европске уније требало је да се уведе хотелска стандардизација (The European Hotelstar Union) која би била прихваћена у свим државама чланицама. Ипак, иако је израђена, она није обавезна него служи само као смерница. Заснива се на немачком систему који је имао велики утицај на класификацију хотела у средњој Европи. Тим системом укинута је минимална величина собе за поједину категорију и направљен је каталог критеријума који обухвата чак 270 елемената, од којих су неки обавезни ако хотел жели да добије одређену звездицу. Сваки од тих елемената носи одређен број бодова који се сабирају и на основу добијених вредности се додељују звездице.

1 звездица (Tourist)

Хотели означени једном звездицом углавном се називају буџетним хотелима. Не нуде луксуз нити превише удобан кревет. Све собе морају имати своје купатило са туш кабином или кадом. Обавезно је чишћење собе сваког дана, а у њој треба да постоји сто са столицом, сапун и ТВ у боји с даљинским. Рецепција таквог хотела треба да ради барем осам сати на дан, а на рецепцији треба да постоји факс уређај и телефон за употребу. Доручак се мора послуживати у хотелској трпезарији, а пића треба да буду доступна гостима током целог дана.

2 звездице (Standard)

За две звездице, осим услова који задовољавају претходну категорију, потребно је да доручак буде шведски сто. У собама поред кревета треба да постоје светла за читање и ормар за одлагање ствари. У купатилима уместо сапуна треба да буде гел за туширање и пешкири као и понешто од прибора за личну хигијену. На рецепцији треба да буде омогућено плаћање кредитним картицама.

3 звездице (Comfort)

Хотел

Źródło i licencja