д|мини|200п|Гроб владике Василија у Петрограду. Титула: „Митрополит скендеријски и приморски Црне Горе и патријашког трона сербског егзарх”

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709 — Санкт Петербург, 10. март 1766.) био је владика и митрополит црногорски (1750—1766.). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.

Биографија На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Већ 15. марта 1750. године послао га је патријарх у Русију да скупља милостињу."Сион", Београд 7. јун 1874. И раније као архимандрит ишао је у сличну мисију; био је у Аустрији да поврати свете реликвије које је однео тамо српски патријарх Арсеније Чарнојевић. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Када је руски цар Петар Велики послао генерала Милорадовића у Црну Гору, задарска Архибискупска курија пише Млетачком Сенату, да су Цетињске Владике узурпирале права Династије Црнојевића, проглашавајући се Господарима Црне Горе, па да владика Василије пружа једну руку на Далмацију, а другу на Албанију, имајући иза леђа Русију.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду где је и сахрањен. Патријарх Василије Јовановић-Бркић је умро 10. фебруара 1772. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у Благовештенској цркви, поред гроба Василија Петровића Његоша.

Дела Кратка историја Црне Горе (Кратка историја о Черној Гори) - Москва 1754. Похвала Немањи

Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.

Види још Цетињски летопис Петровићи Његоши

Референце

Литература

Радослав Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711—1918, Подгорица—Београд 1996. Глигор Станојевић, Митрополит Василије Петровић и његово доба (1740—1766), Београд 1979.

Спољашње везе Историја о Црној Гори (1754) Историјска библиотека: Потемкинова села митрополита Василија Александар Стаматовић: Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999)

Категорија:Рођени 1709. Категорија:Умрли 1766. Категорија:Свештенство са Цетиња Василије Категорија:Владари Црне Горе Категорија:Митрополити црногорско-приморски Категорија:Српски историчари