мини|300п|Горски прелаз Љубељ. мини|300п|Поглед на источне Караванке из Љубљане. Караванке (, ; у Словенији познате и као Крањско горје, ) су планински венац јужних кречњачких алпа. Дужином од око 120 километара, којом дели Аустрију и Словенију, спада у најдуже венце у Европи. Име Још у античко доба, за живота Клаудија Птоломеја, знало се за име Караванке, иако се у данашњем смислу није употребљавало. У средњем веку, овај планински венац су назвали на латинском језику Creines mons, тј. Крањско горје (). Од 19. века до данас, поново се користи старо име Караванке.Станко Клинар, Караванке - Планински водник, Планинска заложба, Љубљана, 1983. Географија Караванке се распростиру у смеру исток-запад, од италијанског Трбижа, што прадставља тромеђу Италије, Аустрије и Словеније, формирајући границу других двеју држава, до Пеце, те унутар Словеније до Словењ Градеца - Уршље горе у дужини од око 120 километара. Са северне стране, у Аустрији, простире се долина реке Драве, чији ток даље наставља кроз Словенију. Са јужне стране, Караванке и Јулијске алпе дели долина реке Саве, док источне крајеве ограђују Камничко-Савињски Алпи и Похорје.

Заједно са Зиљским и Карнијским алпима, Караванке чине дравску планинску групу. Подела Словеначки део Караванског горја има следећу поделу: Северне Караванке, Средње-караванско подоље, Западне Караванке, Источне Караванке, Јужне Караванке, Межичко-Солчавске Караванке, Витањско-Коњичке Караванке., Младинска књига, Љубљана.

Највиши врх је Стол са 2236 метара надморске висине. Природне одлике Караванско горје одликују стрме падине, тако се у неким деловима образују такозвани природни амфитеатри, као што су долина Поден и Медведји дол. Такође постоје и клисуре од којих је најупечатљивија Довжанова клисура над Тржичем, док је са аустријске стране, најдубљи усек Чепа.

Право чудо природе представљају поља Нарциса, које староседеоци називају „Кључавнице”, које расту у Планини под Голицом, Јаворском ровту и на самом врху Голици. У пролеће када процветају, густо се распростране, одајући утисак као да је снег поново пао. Саобраћај Караванке скупа са Камничко-Савињским Алпима формирају природну границу измећу Аустријске Корушке и Горењске регије у Словенији. Најзначајнији трговински пут који спаја западну и југоисточну Европу пролази овуда. Вековима се прелазило, из данашње Словеније у Аустрију, преко планинског превоја Љубељ (1370 m.н.в), који је стар 300 година. Други превој јесте Језерски врх (1218 m.н.в).

Испод Караванки се данас може проћи кроз 3 тунела, најстарији је железнички тунел „Караванке” дуг 7967 m, изграђен 1906. године, друмски тунел „Љубељ” дуг 1566 m, и најмлађи ауто-путни тунел „Караванке” дуг 7864 m, чија се друга цев и данас гради. За бржи пут према Филаху и Немачкој користи се тунел Караванке, док се тунел Љубељ користи као регионални пут између Клагенфурта и Љубљане. Највиши врхови Караванског горја Подебљани врхови се налазе у обе државе. Врхови у Словенији Стол (2236 m н. в.), Вртача (2180 m н. в.), Кепа (2143 m н. в.), Кошута (2133 m н. в.), Пеца (2126 m н. в.), Велики врх (у Кошути) (2088 m н. в.), Бегуњшчица (2063 m н. в.), Кошутица (1968 m н. в.), Довшка Баба (1892 m н. в.), Голица (1835 m н. в.), Клек (1754 m н. в.), Уршља Гора (1699 m н. в.). Врхови у Аустрији Вртача (Vertatscha) (2180 m н. в.), Крављи врх (Kuhberg) (2026 m н. в.), Козјак (Kosiak) (2024 m н. в.), Кошутица (Loibler Baba) (1968 m н. в.), Клајнобир (Kleinobir) (1948 m н. в.), Баренталска кочна (Bärntaler Kotschna) (1944 m н. в.) Сетиче (Freiberg) (1923 m н. в.), Грловец (Ferlacher Horn) (1840 m н. в.), Маченски врх (Matschacher Gupf) (1691 m н. в.), Црни врх (Schwarzer Gupf) (1688 m н. в.).hribi.netKarawanken – Wikipedia Литература

Напомена: наведена литература је на словеначком језику. Богдан Бадовинац, Драго Кладник, , Помурска заложба, Мурска Собота, 1997. Карл Хрен, Грапе н врхови, Чар Караванк мед Пецо ин Обирјем, Мохорјева заложба, Целовец/Клагенфурт, 2012. Више аутора, .

Спољашње везе http://www.hribi.net/gorovje/karavanke/11 https://web.archive.org/web/20191009165046/https://www.gore-ljudje.net/novosti/96933/ Референце

Категорија:Географија Словеније Категорија:Планине у Словенији Категорија:Планине у Аустрији Категорија:Корушка Категорија:Алпи