thumb|right|Изглед прве стране витешке дипломе Фрање Јосифа I. Из Легата Тање Крагујевић и Василија Винца Вујића у Адлигату. мини|десно|200п|царица Елизабета мини|десно|200п|цар Фрања Јосиф у познијим годинама Франц Јозеф (; Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) био је цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916. године.Franz Joseph | emperor of Austria-Hungary | Britannica.com Од 1. маја 1850. до 24. августа 1866. био је и председник Немачке конфедерације. Један је од последњих великих европских императора. Важио је за културну, прорачунату и аналитичну особу. Он је био је цар Аустрије и краљ Угарске који је најдуже владао, као и четрврти најдуже владајући монарх било које земље у европској историји, након Луја -{XIV}- од Француске, Елизабетe II и Јохана -{II}- од Лихтенштајна.
У децембру 1848, цар Фердинанд је абдицирао с трона у Оломоуцу, као део плана министарског председника Феликса од Шварценберга за окончање Револуције из 1848. у Мађарској. То је омогућило Фердинандовом нећаку Францу Јозефу да се попне на трон. Франц Јозеф, који се углавном сматра реакционаром, рану владавину провео је одупирући се конституционализму у својим доменима. Аустријско царство било је приморано да уступи свој утицај над Тосканом и највећи део свог утицаја над Ломбардијом–Венецијом краљевини Пијемонт-Сардинија, након Другог италијанског рата за независност 1859. и Трећег италијанског рата за независност 1866. године. Иако Франц Јозеф није уступио ниједну територију краљевини Прусији након аустријског пораза у Аустријско-пруском рату, Прашким миром (23. август 1866) решено је немачко питање у корист Пруске, чиме је спречено да се уједињење Немачке одвије под Хабзбуршком кућом.
Биографија На престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд -{I}- Добри био присиљен да абдицира, а Франц Јозеф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.
Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Франц Јозеф попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.
Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.
Мађарска револуција и друге кризе Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.
Почетак XX века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.
Први светски рат и крај царства Убиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Франц Јозеф који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.
За његових позних година долази до низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонаследника Франца Фердинанда. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.
Породично стабло
Породица мини|десно|престолонаследник Рудолф и принцеза Стефани
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Елизабета Баварска мини|50п 24. децембар 1837. 10. септембар 1898.
Деца
имесликадатум рођењадатум смртисупружник Софија од Аустрије мини|50п 5. март 1855. 29. мај 1857. умрла у детињству Жизела од Аустрије мини|50п 12. јул 1856. 27. јул 1932. Лепополд од Баварске Рудолф од Аустрије мини|50п 21. август 1858. 30. јануар 1889. Стефани од Белгије Марија Валерија од Аустрије мини|50п 22. април 1868. 6. септембар 1924. Франц Салватор од Аустрије
Види још Сарајевски погром над Србима 1914. Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918) Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1830. Категорија:Умрли 1916. Категорија:Бечлије Категорија:Династија Хабзбург-Лорен Категорија:Краљеви Чешке Категорија:Цареви Аустрије Категорија:Краљеви Угарске Категорија:Краљеви Хрватске Категорија:Монарси Галиције и Лодомерије Категорија:Краљевски род Аустроугарске Категорија:Политичке вође Првог светског рата Категорија:Фелдмаршали Аустријског царства