Хари Потер и Ватрени пехар () фантастични је роман британске списатељице Џ. К. Роулинг. То је четврти роман у серијалу Хари Потер. Радња прати Харија Потера, чаробњака који похађа четврту годину школе Хогвортс за чаробњаштво и вештичарење, и мистерију у вези са тим како се Харијево име нашло на списку учесника Трочаробњачког турнира, на којем је приморан да се такмичи.

Књигу су у Уједињеном Краљевству објавили Bloomsbury, а у Сједињеним Америчким Државама Scholastic. У обе земље објављена је 8. јула 2000. године. То је био први пут да је једна књига из серијала објављена истовремено у обе земље. Роман је 2001. године освојио Хугову награду, што је једини роман из серијала Хари Потер који је добио ово признање. Књига је адаптирана у истоимени филм, који је широм света објављен 18. новембра 2005. године, као и у истоимену видео-игру у издању компаније Electronic Arts.

Радња

Током лета долази до напада на Светском првенству у квидичу. Нападачи под огртачима подсећају на Смртоноше, следбенике Волдемора. Када почне нова школска година у Хогвортсу, Аластор Лудооки Муди представљен је као нови професор Одбране од мрачних вештина. Дамблдор објављује да ће ученици из страних школа за чаробњаштво, Бобатона и Дурмстранга, стићи у Хогвортс како би учествовали на Трочаробњачком турниру. Ученици који испуњавају старосни услов позвани су да се пријаве за турнир тако што ће своја имена убацити у магични предмет познат као Ватрени пехар. Иако се Хари није пријавио, његово име је под мистериозним околностима изабрано, па је приморан да се такмичи против старијих ученика Седрика Дигорија, Флер Делакур и Виктора Крума.

Харија интервјуише новинарка Дневног пророка Рита Скитер, која пише оштар чланак у којем га приказује као проблематичног младића који жуди за пажњом. Користећи Мрежу Флоу, Хари разговара са својим кумом Сиријусом Блеком, који га упозорава на директора Дурмстранга Игора Каркарофа, бившег Смртоношу. Сиријус верује да је Харијев избор за опасни турнир на неки начин повезан са нападом на Светском првенству. Хагрид упозорава Харија да први задатак подразумева суочавање са змајем. Након што га Муди подсети да је изузетно добар летач, Хари користи своју метлу како би прелетео поред змаја и успешно обавио задатак.

Како се приближава Божић, Хари позива девојку по имену Чо Чанг на Божићни бал, али она је већ прихватила Седриков позив. Хари и Рон на крају одлазе на бал са сестрама близнакињама Парвати и Падмом Патил. Рон је нерасположен док посматра Хермиону како плеше са Крумом. Како се приближава други задатак, Хари сазнаје да ће морати да спасе некога из језера. Кућни вилењак Доби даје му гилевицу, биљку која му омогућава да довољно дуго дише под водом да би спасао и Рона и Флерину сестру Габријелу. За храброст добија додатне бодове и изједначава се за прво место.

У трећем задатку Хари и остали такмичари морају да прођу кроз лавиринт препрека како би стигли до Трочаробњачког пехара. Хари и Седрик истовремено стижу до пехара и одлучују да га узму заједно. Они бивају одмах пренети на гробље, где Питер Петигру убија Седрика и савладава Харија. Користећи Харијеву крв, Петигру изводи обред којим Волдемор поново добија телесни облик. Док се Волдемор и Хари боре, њихови штапићи се магично повезују. То Харију пружа прилику да побегне и врати се у Хогвортс са пехаром и Седриковим телом.

Дамблдор, Макгонагалова и Снејп откривају да је Муди заправо Смртоноша Барти Крауч Млађи, који је све време пио Напитак за преображај. Након што му дају напитак истине, он открива да је управо он убацио Харијево име у Ватрени пехар, помагао му током задатака како би први стигао до Трочаробњачког пехара и побринуо се да буде пребачен на гробље ради обреда тако што је пехар претворио у порткеј. Крауч Млађи предат је дименторима, који му Дименторовим пољупцем одузимају душу.

Док се опоравља у болничком крилу, Хари приповеда Седриковим родитељима о догађајима и нуди им новчану награду коју је освојио на турниру. Они одбијају да је прихвате, па Хари новац даје Фреду и Џорџу Визлију како би могли да отворе своју продавницу шала. Током комеморације посвећене Седрику, Дамблдор саопштава ученицима Хогвортса да се Волдемор вратио.

Развој

Хари Потер и Ватрени пехар је четврта књига у серијалу Хари Потер. Прва књига, Хари Потер и Камен мудрости, коју је објавио Bloomsbury, изашла је 26. јуна 1997. године. Друга, Хари Потер и Дворана тајни, објављена је 2. јула 1998. године. Трећа, Хари Потер и затвореник из Аскабана, уследила је 8. јула 1999. године. Ватрени пехар готово је двоструко обимнији од прве три књиге; издање у меком повезу има 636 страница. Џ. К. Роулинг је изјавила да је од почетка знала да ће то бити најобимнија од прве четири књиге. Према њеним речима, било је потребно да се завршетак приче постепено припреми и да би журба са сложеном радњом могла да збуни читаоце. Такође је навела да је све у књизи било већих размера, што је имало и симболично значење, јер су се Харијеви видици ширили и дословно и метафорички док је одрастао. Желела је и да подробније истражи чаробњачки свет.

Све до објављивања званичног наслова 27. јуна 2000. године, књига је носила радни наслов Harry Potter IV. Претходно ју је издавач у априлу најавио под насловом Harry Potter and the Doomspell Tournament. Међутим, Роулинг је у интервјуу за часопис Entertainment Weekly изразила недоумицу око коначног наслова. Како је објаснила, два пута је мењала одлуку о томе како ће се књига звати. Радни наслов је већ био објављен као Harry Potter and the Doomspell Tournament, након чега је реч Doomspell заменила називом Triwizard Tournament. Потом се двоумила између наслова Goblet of Fire и Triwizard Tournament. На крају се одлучила за Goblet of Fire, јер јој је тај наслов имао призвук чаше судбине, што је представљало једну од тема књиге.

Роулинг је навела да је првобитно написала лик Визлијеве рођаке по имену Мафалда. Према њеним речима, Мафалда је била ћерка другог рођака који је берзански посредник, а који се помиње у Камену мудрости. Тај берзански посредник је у прошлости био веома непристојан према господину и госпођи Визли, али су он и његова жена магл, на незгодан начин, добили ћерку вештицу. Због тога су се обратили Визлијевима за помоћ како би је упознали са чаробњачким друштвом пре него што крене у Хогвортс.

Мафалда је требало да буде надарена и радознала ученица Слитерина, која би била Хермионин супарник, а њена улога требало је да попуни део радње посвећен Рити Скитер. Међутим, лик је на крају избачен јер је, како је Роулинг објаснила, постојало очигледно ограничење у погледу тога шта би једанаестогодишња девојчица која је стално у школи могла да открије. Роулинг је сматрала да је Рита Скитер знатно флексибилнији лик. Такође је признала да јој је четврту књигу у то време било најтеже написати, јер је лик Мафалде представљао и велику рупу у радњи, коју је открила тек на половини писања књиге.

Теме

Џеф Џенсен, који је 2000. године интервјуисао Роулинг за часопис Entertainment Weekly, указао је да је нетрпељивост једна од важних тема романа о Харију Потеру, а посебно Ватреног пехара. Навео је да су Волдемор и његови следбеници предрасудама окренути против маглова, као и да Хермиона у Ватреном пехару оснива групу чији је циљ ослобађање кућних вилењака у Хогвортсу, који су толико дуго били у положају слугу да више ни сами не желе другачији живот.

На питање зашто је обрадила ову тему, Роулинг је одговорила:

Зато што је нетрпељивост вероватно оно што највише мрзим. Сви облици нетолеранције, цела идеја да је оно што је другачије од мене нужно зло. Заиста волим да истражујем идеју да су различитости једнаке и добре. Али постоји још једна идеја коју такође волим да истражујем. Потлачене групе, уопштено говорећи, нису људи који чврсто стоје једни уз друге — не, нажалост, они се међусобно деле и жестоко се сукобљавају. То је људска природа, и зато то видимо и овде. Овај свет чаробњака и вештица већ је изопштен, а онда су они и унутар њега створили одвратну хијерархију.

Такође је навела да није сматрала да је ова тема превише тешка за децу, јер је то једна од ствари о којима велики број деце тог узраста почиње да размишља.

Објављивање и пријем

Објављивање у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама Ватрени пехар је била прва књига у серијалу о Харију Потеру која је у Сједињеним Америчким Државама објављена истог дана као и у Уједињеном Краљевству, 8. јула 2000. године. Издање је намерно објављено у суботу како деца не би морала да брину да ће им школске обавезе ометати одлазак у куповину књиге. Први тираж у обе земље заједно износио је више од пет милиона примерака. За књигу је одређен рекордни почетни тираж од 3,9 милиона примерака. Само током првог викенда у Сједињеним Америчким Државама продато је три милиона примерака.

Компанија FedEx ангажовала је више од 9.000 камиона и 100 авиона како би испунила потребе за испоруком књиге. Због притиска током уређивања текста поткрала се грешка у којој се приказује да Харијев отац први излази из Волдеморовог штапића. Међутим, како је потврђено у Харију Потеру и затворенику из Аскабана, Џејмс је умро први, па је Харијева мајка требало да се појави пре њега. Грешка је исправљена у каснијим издањима.

Промоција и објављивање

Како би се промовисала књига, издавач Bloomsbury организовао је посебан воз назван Hogwarts Express, који је саобраћао од станице Кингс Крос до Перта. У возу су се налазили Џ. К. Роулинг, пошиљка књига које је требало да потписује и продаје, као и представници издавачке куће Bloomsbury и медија. Књига је представљена 8. јула 2000. године на првом перону станице Кингс Крос, који је за ту прилику био означен као Перон 9¾, након чега је воз кренуо на пут. Током путовања воз је стајао у железничком центру Дидкот, Кидерминстеру, на железници долине Северн, у Круу где је преноћио, затим у Манчестеру, Бредфорду, Јорку, Националном железничком музеју, где је такође преноћио, као и у Њукаслу и Единбургу. Воз је у Перт стигао 11. јула.

Локомотива је била парна локомотива класе West Country, број 34027 Taw Valley, која је за потребе путовања посебно префарбана у црвену боју. Касније је враћена у своју уобичајену зелену боју, а оба фарбања је наручио и платио Bloomsbury. Међу вагонима се налазио и вагон за спавање. На другом крају воза била је прикључена дизел-локомотива, која се користила приликом промена смера кретања, као што је био случај на првом делу путовања до станице Ферм Парк, јужно од Хорнсија. Путовање воза изазвало је знатно већу медијску пажњу него премијера филма Томас и магична железница, који је у Лондону приказан истог викенда.

Издање у Србији Српски превод романа Хари Потер и Ватрени пехар објавила је Народна књига у Београду 2001. године, само годину дана након објављивања оригинала. Роман су са енглеског језика превели Весна и Драшко Рогановић, који су превели и већину осталих романа из серијала. У српским издањима наслов се појављује у две варијанте, Хари Потер и Ватрени пехар и Хари Потер и ватрени пехар, које се разликују по употреби великог односно малог слова у називу пехара.

Роман је током наредних година више пута поново објављиван у Србији. Издања су наставили да објављују различити издавачи, међу којима су Народна књига, Евро-Ђунти и Чаробна књига. Издање из 2005. године објавили су Политика и Народна књига у оквиру едиције Бисери дечје књижевности; превод су поново потписали Весна и Драшко Рогановић, а илустрације је урадила Мери Грандпре. Ово издање имало је 590 страница и тираж од 5.000 примерака.

Поред редовних издања, роман је објављен и у звучном формату, а током година појавила су се и посебна илустрована издања. Једно од њих објавио је Евро Бук 2019. године, са илустрацијама Џима Кеја. Роман је касније објављиван и у новим издањима Чаробне књиге.

Критички пријем