Битка код Ниша је вођена 8. новембра 1443. године између Турака, на једној страни, и Мађара и Срба, на другој страни. Турци су у потпуности поражени од стране Срба и Мађара под командом Јаноша Хуњадија.
Ова битка је била део тзв. Дуге војне.
Позадина Овој бици претходила је битка код Алексинца 3. новембра, 1443. годинеDonald Edgar Pitcher, An historical geography of the Ottoman empire from earliest times to the end — pp. 73., недалеко од тврђаве БованKenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204—1571), Volume II — pp. 76: „…met up with Turkish troops between the castle of Bolvani and the city of Niš (Nish) in early November, 1443…”
Припреме за битку Хришћанска војска се састојала од Срба, Мађара, Чеха и Пољака. Њена јачина је била око 25.000 коњаника и пешака, од којих је било око 8.000 Срба, такође коњаника и пешака. Заповедници хришћана били су угарски војсковођа Сибињанин Јанко и српски деспот Ђурађ Бранковић.
Главнина турске војске још није била дошла из Марице, тако да су се хришћанској војсци супротставили паше Видина, Софије и околине. Турски заповедници су били Касим-паша, генерални гувернер Румелије, и Турахан-бег, војсковођа. Према Дубровчанину Андрији Качићу, турски султан Мурат II је послао Ђурђа Кастриота да би се супротставио Сибињанину Јанку.
Ток битке Према Дубровчанину Андрији Качићу, који је податке црпео од италијанских историчара, битка се овако одвијала:
Главни узрок турског пораза био је касније прослављени албански војсковођа Ђурађ Кастриот Скендербег. Кастриот, кога је послао турски султан у борбу, искористио је ту прилику да се одметне од Турака. Тајно је јавио Сибињанину Јанку да ће му предати султанову војску. Током битке, Кастриот је напустио турску војску и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу међу турским редовима, која је и омогућила да хришћанска војска однесе победу над Турцима.
Губици Турска страна имала је губитке од 2.000 палих и 4.000 заробљених.
Последице После ове битке, Ђурађ Кастриот Скендербег је напустио турску војску, заједно са 300 других АлбанацаJames Emerson Tennent, 1845, The History of Modern Greece, from Its Conquest by the Romans B.C.146, to the Present Time, вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је почео је 25 година дугу беспоштедну албанску побуну против Османског царства.
Касим је морао да напусти свој камп и да, са својим колегом војсковођом Тураханом, побегне кроз Пирот и кланце Драгомана у Софију да би упозорио султана о инвазији. У току свог бега, Касим и Турахан су спалили 150 села између Ниша и Софије.
Наредне године 1. јула Мурат II је потписао Сегедински мир на 10 година и абдицирао у корист свог сина Мехмеда II. Деспот Ђурађ је Сегеденским миром добио назад Деспотовину са 24 града.Др Живан Стојковић, Др Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић Историја Лесковца, Београд. (1992). pp. 40., међу којима и Нишигуман Филарет Петровић, Ниш са својом прошлошћу , Ниш. (1892). pp. 10.
Деспот је, након Сегединског мира, град препустио Ђурђу Мрњавчевићу, потомку једног старог рода, према некима унуку великог војводе Гојка Мрњавчевића, као лено и баштину његових родитеља тј. предака. Ниш је остао годину дана слободан.
Када је прекршен мир следеће године, Мурат се вратио на Балкан и победио у бици код Варне (1444)The Historians' History of the World By Henry Smith Williams — pp. 439. и на Косову (1448). Ниш је поново пао под турску власт 1448, и остао тако наредних пуних 245 година не видевши ниједног хришћанског освајача.
Референце
Литература
Спољашње везе The Baldwin Project
Категорија:Историја Ниша Категорија:Османско-угарски сукоби Категорија:Српске битке у средњем веку Категорија:Српско-турски ратови Категорија:Крсташки ратови против Османлија Категорија:1443. Категорија:Битке крсташких ратова Категорија:Српске битке Категорија:Србија у 15. веку