Славенко Терзић (Пандурица код Пљеваља, 14. март 1949) српски је историчар, дипломата и академик.

Биографија Основну школу завршио у месту рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1972. године. Радио као професор историје у Алибунару и Ковачици. У Историјском институту САНУ ради од 1974. године. Магистрирао је 1976. са темом Србија и Грчка од 1878. до 1897. године. Докторирао је 1990. са тезом Србија и Грчка у другој половини XIX века (1856—1903).

Област истраживања: историја српског народа у 19. веку, историја Балкана и велике силе. Објавио је 2012. књигу „Стара Србија (19. и 20. век) - драма једне цивилизације“. Крајем 2012. именован је за амбасадора Србије у Москви.

Од 1987. до 2002. био је директор Историјског института САНУ.

Био је председник Српске књижевне задруге од 2001. до 2005. године. Члан је више одбора Српске академије наука и уметности: одбора за историју Србије у 19. веку и Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, члан је и секретар Комисије историчара Одељења историјских наука САНУ за сарадњу са историчарима Русије.

Био је члан међународног Редакционог одбора часописа Revue d'Europe Centrale који је излазио у Стразбуру и председник Међународног научног одбора за организовање серије годишњих међународних научних конференција у оквиру пројекта Сусрет цивилизација на Балкану.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе, а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.

Обављао је функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији и Туркменистану од 2013. године. Редовни је члан САНУ и научни саветник Историјског института САНУ.

Сенатор је Републике Српске.Председник Републике Српске: Чланови Сената Републике Српске

Дана 5. новембра 2015. године изабран је за дописног члана САНУ, а 5. децембра 2015. године за иностраног члана АНУРС. Четвртог новембра 2021. године изабран је за редовног члана.

Додељена му је Годишња награда Ђурђа И. Јеленића за монографију „На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку”.

Говори руски, немачки и грчки, а користи се бугарским и енглеским језиком.

Одабрани радови

(руско издање)

Види још Историјски институт САНУ

Референце

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1949. Категорија:Пљевљаци Категорија:Српски историчари Категорија:Српски професори Категорија:Сенатори Републике Српске Категорија:Доктори историје Категорија:Академици САНУ Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Српски енциклопедисти Категорија:Председници Српске књижевне задруге