Оравица (, , ) град је у Румунији. Он се налази у западном делу земље, у историјској покрајини Банат и близу границе са Србијом. Оравица се налази у оквиру жупанији Караш-Северин. Град Оравица обухвата и насељена места Агадићи, Брадишору де Жос , Броштени , Марила, Ракитова и Чиклова Монтана.
Оравица је према последњем попису из 2021. године имала 7.739 становника.
Географија Град Оравица налази се у источном делу историјске покрајине Банат, око 110 -{km}- јужно до Темишвара.
Оравица се налази у средишњем, брежуљкастом делу историјске покрајине Банат. Град је смештен на западним падинама Карпата, неких 30 km источно од Вршца. Западно од града почиње Панонска низија.
Историја То је важно рударско место"Школски лист", Нови Сад 1859., и седиште среза у Лугошком округу. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта. Ту се налазе тада: рудник сребра, рудник бакра, поштанска станица, подуправни подуред и римокатоличка црква. Становништво је било измешано немачко и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Оравица је врло рано у првој половини 19. века добила позоришну зграду. Када је 1817. године одржавана позоришна представа у ложи је седео аустријски цар.Правда", Београд 1933.
Дана 28. августа 1854. године отворена је жељезничка пруга (гвоздени пут) дуга 7 km, између Оравице и Базјаша."Световид", Беч 1854. У Оравици је 14. септембра 1871. године био државни вашар."Глас народа", Нови Сад 1871. године Државно Жељезничко друштво је у Оравици имало фабрику - Рафинерију петролеума, у којој се десила велика експлозија марта 1897. године."Застава", Нови Сад 1897.
Месну гимназију су похађали Срби ученици не само из околине него и Србије. Тако су 1839. године ту учили Владимир Јакшић, Арсеније и Аксентије Туцаковић. Њих тројица превели су у Оравици на српски језик дело "Ла Перуз, позоришна игра"Тихомир Ђорђевић: "Из Србије кнеза Милоша", Београд 1922. које је одштампано у Крагујевцу. Гимназију је ту завршио и млади Бечкеречанин Ђорђе Радић, потоњи пољопривредни стручњак и практичар, аутор више књига, календара и других радова."Тежак", Београд 1922. Почетком 20. века у Оравици су мушка и женска грађанска школа.
Код Оравице се осамдесетих година 19. века отворила нова климатска бања "Марила"."Српска независност", Београд 1882.
Маја 1924. године харала је епидемија колере у Оравици. Ту је 30 оболелих особа умирало."Време", Београд 28. мај 1924. Године 1925. у румунском делу Баната оформљени су нови окрузи. у Оравици је установљено седиште Северинског округа."Време", Београд 1925.
Срби у Оравици мини|250п|Положај града Оравица на територији жупаније Караш-Северин
Парох оравички поп Петар Јорговић био је пренумерант Стојковићеве "Физике", 1801. године. Још је 1824. године географску књигу набавио претплатом у Вршцу, Александар Петровић ученик из Оравице.Василије Булић: "Земљеописанија всеопшћег", први део, Будим 1824. Трговац оравички Василије Петровић је био пренумерант "Банатског алманаха" 1827. године. Збирку народних српских песама коју је Вук сачинио, претплатом је прибавио 1845. године, Јосиф Јовановић трговачки калфа из Оравице.Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме...", друга књига, Беч 1845. године Правничку књигу о угарским законима набавио је 1845. године Александар Петровић "от Чудановице" у Оравици. Млади трговац Марко Павловић је 1857. године купио историјско дело о Александру Македонском, преведено на српски језик.К. К. Руф: "Живот Александра Великог...", Беч 1857.
Срби у Оравици су 1855. године скупили прилог за подизање споменика песнику и владици Лукијану Мушицком у Карловцу. Приложили су поред гостију мештани: Алекса Петровић, Марко Павловић трговац, Ана Манџука, Тодор Деметровић трговац и Јова Лацковић кулунџија."Србски дневник", Нови Сад 1855. године Василије Петровић (са Син и Друштвом) био је трговац 1857. године. За јавног нотара (бележника) у Оравици постављен је 1860. године Стефан Лебановић. у то време у месту је државни актуар грунтовних књига Јован Јовановић Митровчан.
Иконописац Ђока Путник (из Беле Цркве) је 1863-1865. године учио сликање у Оравици, код мајстора Михајла Поповића."Српски сион", Карловци 1901. године Михајло Поповић (умро 1865) се ту родио, живео и умро. Био је ожењен Румунком која није знала српски језик. Сликарство је учио код познатог иконописца Павела Ђурковића када је овај сликао православну цркву у Оравици. Један од познатих Михајлових ученика је и румунски иконописац Попескул.
Од 1863. године радила је (и 1877) у месту српска трговачка фирма "Павловић и син". Основао ју је Марко Павловић са сином Антонијем, а бавили су се мешовитом трговином.Kastner, Leopold; Machan, Rudolph: "Handels- und Gewerbe-Adressbuch des österreichischen Kaiserstaates" (1867—1877), Беч 1877.
Почетком 20. века у Оравици су Срби основали своје Тамбурашко и Певачко друштво. Пред Нову годину су организовали забаву, а највише заслуга за покретање друштвеног живота имао је Михаило Богдановић званичник тамошње Народне банке. Поп Мита Шајић из Јасенова, постављен је у то време за катихету српској деци у Оравици."Застава", Нови Сад ????
Становништво
Варош Оравица је на попису 2021. године имала 9.346 становника, за 2.036 мање (-17,89%) од претходног пописа, 2011. године, на ком је било 11.382 становника.
Према попису из 2021. године, већину становништва Оравице чине Румуни (80,59%), а од мањина су значајно присутни Роми (3,11%).
До средине 20. века у граду су били знатно бројнији Јевреји и Немци.
Попис 1910. Оравица језик вера
Напомена: У рубрици осталих језика највећи број особа исказао је чешки језик.
Насеља Варош се састоји из 7 насеља.
Насеље Румунски назив Број становника 2011. 2021. Агадичи -{Agadici}- 202 139 Брадишору де Жос -{Brădișoru de Jos}- 469 431 Броштени -{Broșteni}- 602 533 Марила -{Marila}- 33 22 Оравица -{Oravița}- 9.303 7.739 Ракитова -{Răchitova}- 353 301 Чиклова Монтана -{Ciclova Montană}- 420 181 Варош Оравица -{Comuna Oravița}- 5.181 4.866
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Градови у жупанији Караш-Северин Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији