мини|десно|250п|Свети Јефрем Сирин Јефрем Сирин (, ; око 306 – 373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из 4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције. хришћани широм света, а посебно у Сирији, га поштују као свеца.
Живот
Јефрем Сирин је рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост је провео доста бурно, али је у једном тренутку променио начин живота и постао ревносни хришћанин. Био је ученик Јакова Нисибијског, а савременик и пријатељ Василија Великог.
Јефрем је непрестано писао књиге, усмено поучавао монахе и народ у Едеси, или се предавао молитви и размишљању. Кад су га хтели поставити за епископа, он се направио луд, јурећи кроз град Едесу и вукући за собом своју хаљину, након чега су га оставили на миру.Део текста је преузет из охридског пролога Николаја Велимировића. Умро је у дубокој старости 378. године.
Православна црква слави га 28. јануара по јулијанском, а 10. фебруара по грегоријанском календару.
Види још Палимпсест Јефрема
Референце
Литература
Спољашње везе Јефрем Сирин (Добротољубље) Свети Јефрем Сирин, НАШЕ ЖИВЉЕЊЕ ЈЕ НА НЕБЕСИМА verujem.org Saint Ephraem (Catholic Encyclopedia) Ephraem Syrus (Encyclopaedia Britannica 1911) Mor Ephrem the Syrian (Syriac Orthodox Resources) Свети Јефрем Сиријски, Тумачење четири еванђеља
Категорија:Рођени 306. Категорија:Умрли 373. Категорија:Историја Сирије Категорија:Црквени оци Категорија:Хришћански теолози Категорија:Светитељи