мини|250п|Свети Григорије Богослов
Григорије Назијански (330Liturgy of the Hours Volume I, Proper of Saints, 2 January.—390), назван Григорије Богослов, био је цариградски архиепископ., Crestwood, NY.
Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Велики и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом.
Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха Македонија, који је учио о Духу светом (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Умро је 390. године
Григорије Назијанзин је светац у источном и у западном хришћанству. У католичкој цркви убраја се међу црквене докторе; у Источној православној цркви и Источним католичким црквама поштован је као један од Света три јерарха, поред Василија Великог и Јована Златоустог. Он се сматра једним од великих отаца у источном и у западном хришћанству. Сматран је заштитником династије Котроманића и средњовековне Босне током прве половине 15. века, док је Свети Георгије, Чудотворац, био заштитник најмање од средине 13. века, иако га је папство потврдило много касније, 1461. Свети Григорије Велики се такође сматрао заштитником обе државе и династије крајем 15. века.
Он је такође један од само тројице људи у животу Православне Цркве који су званично означени епитетом као „Богослов“, 25 Ιανουαρίου. ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ. а друга двојица су Јован Богослов (јеванђелиста) и Симеон Нови Богослов.
Напомене
Референце
Литература
. Crestwood, NY: 2001, St. Vladimir's Seminar Press. Migne, J.P. (General Editor). Cursus Completus Patrologiae Graecae. Volumes 35–38. Paris: 1857–66. The Orthodox Church of America website article on St. Gregory the Theologian. Retrieved 2 May 2007. , .
.
K. Demoen, (1988–89).
J. Plevnic, ed.,
. {Amazon.com} Westminster, 1995. Pbk.
. /11–8. . .
{Amazon.com} . . . . .
. . T.A. Noble,
F.W. Norris, F.W. Norris, Faith Gives Fullness to Reasoning: The Five Theological Orations of Gregory Nazianzen. Supplements to. , . {Amazon.com}
K. Skurat, B. K. Storin, , Christianity in Late Antiquity 6 . B. K. Storin, trans. , Christianity in Late Antiquity 7 .
.
Спољашње везе
Works of Gregory Nazianzus translated into English NAZIANZOS : Centre for the study of Gregory of Nazianzus at the Université catholique de Louvain Colonnade Statue in St Peter's Square
Категорија:Рођени 330. Категорија:Умрли 390. Категорија:Патријарси светитељи Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Црквени оци Категорија:Грчки светитељи