Топи антилопа () је врста сисара из породице шупљорожаца (-{Bovidae}-) и рода -{Damaliscus}-.
Подврсте Подврсте топи антилопе: Топи, D. l. topi (подврста из источне Африке) Џимела, D. l. jimela (подврста из области Великих језера) Коригум, D. l. korrigum (подврста из западне Африке) Тианг, D. l. tiang (подврста из Чада и Централноафричке Републике) Сасаби, D. l. lunatus (подврста из јужне Африке)
Могуће подврсте: Бангвеулски сасаби (-{Damaliscus lunatus superstes}-) из североисточне Замбије, који је сматран за подврсту топи антилопе је 2003. признат као посебна врста -{Damaliscus superstes}-. Међутим, неки аутори га и даље сматрају подврстом топи антилопе.
Према неким ауторима, јужна подврста сасаби (-{Damaliscus lunatus lunatus}-) чини посебну врсту -{Damaliscus lunatus}-, док северне подврсте чине врсту -{Damaliscus korrigum}-.Wilson & Reeder (2005). "Mamal Species of the World."-{Damaliscus}- ITIS У том случају у оквиру северне врсте признају се три подврсте -{Damaliscus korrigum korrigum}- (која укључује -{Damaliscus lunatus korrigum}- и -{Damaliscus lunatus tiang}-), -{Damaliscus korrigum jimela}- и -{Damaliscus korrigum topi}-.-{Damaliscus korrigum}- ITIS
Опис мини|лево|Подврста џимела (-{Damaliscus lunatus jimela}-) мини|лево|150п|Подврста сасаби (-{Damaliscus lunatus lunatus}-) Боја тела северних подврсти топи антилопе је кестењаста, с` изузетком горњих делова ногу и њушке који су црне боје и доњих делова ногу који су окер боје.
Боја тела сасабија јужне подврсте топи антилопе је кестењаста, а њушка је црне боје.
Представници оба пола имају закривљене рогове који имају облик лире. Топи антилопе достижу висину у раменима од 100 до 130 цм, и тежину до 160 кг.Burnie D and Wilson DE (Eds.) (2005). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife."
У дивљини топи антилопе достижу старост од 15 година, али је у неким областима просечан животни век значајно краћи због прекомерног лова и уништења станишта.
Понашање Топи антилопа је биљојед и воли отворене саване. Креће се полако, али бежећи од грабљиваца може да достигне брзину до 70 км на час.Encyclopedia of Life
Живи у малим крдима, која се састоје од доминантног мужјака и у просеку осам женки и њихових младунаца. Доминантни мужјак избацује младе мужјаке из крда кад достигну старост од годину дана, док младе женке обично остају у крду. У првим годинама живота, млади мужјаци формирају посебна крда, која напуштају када напуне четири године и тада покушавају да преузму улогу доминантног мужјака у мешовитим крдима. Доминантни мужјаци бране своје крдо од изазивача. Сукоб два мужјака се обично решава тако што мужјаци праве претеће покрете, док се један од њих не повуче. У неким случајевима, долази до озбиљних борби, у којима се користе рогови. Мужјаци који изгубе бивају избачени из крда, и настављају живот сами.
Распрострањење Ареал топи антилопе обухвата већи број држава. Врста је присутна у ДР Конгу, Замбији, Анголи, Судану, Нигеру, Нигерији, Етиопији, Сомалији, Кенији, Танзанији, Централноафричкој Републици, Чаду, Руанди, Есватинију, Уганди, Камеруну, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Бенину, Боцвани, Буркини Фасо, Гани и Намибији. Врста је можда изумрла у Тогу. Изумрла је у Гамбији, Мауританији, Бурундију, Малију, Сенегалу и Мозамбику. Поново је вештачки уведена у Есватинију.
Станиште Станишта врсте су шуме, саване, травна вегетација, екосистеми ниских трава и шумски екосистеми и речни екосистеми.
Угроженост Ова врста је наведена као најмање угрожена, јер има широко распрострањење и честа је врста.
Референце
Литература
. Los Angeles. .
Спољашње везе -{IUCN}- црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти
* Категорија:Сисари Африке