Малдиви (), званично Малдивска Република, острвска је држава која се налази у Индијском океану. Географски припада јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Са просечном надморском висином од , Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са . Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.
Малдиви су најмања држава у Азији. Укључујући море, територија се простире на отприлике , са копненом површином од . Малдиви су једна од географски најразасутијих суверених држава на свету и најмања земља са муслиманском већином по површини. Са популацијом од 515.132 становника према попису из 2022. године, то је 2. најмање насељена земља у Азији и девета најмања земља на свету по површини. Мале је главни и најнасељенији град, традиционално назван „Краљево острво“, где су древне краљевске династије владале са централне локације. Малдивски архипелаг се налази на гребену Чагос–Лакадив, огромном подморском планинском ланцу у Индијском океану; ово такође формира копнени екорегион са архипелагом Чагос и Лакшадвипом.
Малдиви су насељени више од 2.500 година. Документовани контакт са спољним светом почео је око 947. године када су арапски путници почели да посећују острва. У 12. веку, делом због значаја Арапа и Персијанаца као трговаца у Индијском океану, ислам је стигао до Малдивског архипелага. Малдиви су убрзо консолидовани као султанат, развијајући снажне комерцијалне и културне везе са Азијом и Африком. Од средине 16. века, регион је дошао под све већи утицај европских колонијалних сила, са Малдивима који су постали британски протекторат 1887. Независност од Уједињеног Краљевства је стечена 1965, а председничка република је успостављена 1968. са изабраним народним већем. Деценије које су уследиле виделе су политичку нестабилност, напоре у демократским реформама, и еколошке изазове изазване климатским променама и порастом нивоа мора. Малдиви су постали један од оснивача Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу (SAARC).
Малдиви су члан Уједињених нација, Заједнице нација, Организације исламске сарадње и Покрета несврстаних. Светска банка класификује Малдиве као економију са вишим средњим приходима. Малдиви су партнер у дијалогу Шангајске организације за сарадњу. Рибарство је историјски било доминантна економска активност, и остаје далеко највећи сектор, а прати га брзо растућа туристичка индустрија. Малдиви имају „високу” стопу на Индексу људског развоја, са приходом по глави становника знатно вишим од других земаља SAARC-а. Малдиви су били члан Комонвелта нација од јула 1982. до повлачења из организације у октобру 2016. у знак протеста због оптужби других нација о кршењу људских права и неуспешној демократији. Малдиви су се поново придружили Комонвелту 1. фебруара 2020. након што су показали доказе о функционисању демократских процеса и подршке народа.
Географија Малдиви се састоје од 1.192 корална острва груписана у двоструки ланац од 26 атола, који се протежу у дужини од 871 километра од севера до југа и 130 километара од истока до запада, на простору од приближно 90.000 km², од чега само 298 km² чини суво копно, што ову земљу чини једном од најраштрканијих на свету. Атоли су састављени од живих коралних гребена и пешчаних спрудова, смештених на врху подводног гребена дугог 960 km који се нагло уздиже из дубина Индијског океана и пружа се у правцу север—југ.мини|Атол Малхосмадулу снимљен из свемира. На овој слици се могу видети Северни Малхосмадулу и Јужни Малхосмадулу. мини|Тамни облаци који доносе обилну кишу, уобичајени током кишне сезоне
Само близу јужног краја ове природне коралне баријере два отворена пролаза омогућавају безбедну пловидбу бродова с једне стране Индијског океана на другу кроз територијалне воде Малдива. У административне сврхе, малдивска влада је организовала ове атоле у 21 административну јединицу. Највеће острво на Малдивима је Ган, које припада Атолу Ламу или Хадхумати Малдивима. На Атолу Аду, најзападнија острва су повезана путевима преко гребена (заједнички названим Линк Роуд), а укупна дужина тог пута износи 14 km.
Малдиви су најнижа земља на свету, са максималном и просечном природном висином тла од само 2,4 m и 1,5 m изнад нивоа мора, респективно. Међутим, у областима где постоји изграђена инфраструктура, ова висина је повећана на неколико метара. Више од 80 одсто копна ове земље састоји се од коралних острва која се уздижу мање од једног метра изнад нивоа мора. Као резултат тога, Малдиви су у опасности да буду потопљени због пораста нивоа мора. Међувладин панел о климатским променама упозорио је да би, према тренутним стопама, пораст нивоа мора био довољно висок да Малдиве учини ненасељивим до 2100. године.
Клима Малдиви имају тропску монсунску климу (Am) према Кепеновој класификацији климата, на коју утиче велика копнена маса јужне Азије на северу. Пошто Малдиви имају најнижу надморску висину од свих земаља на свету, температура је константно висока и често влажна. Присуство ове копнене масе узрокује различито загревање копна и воде. Ови фактори покрећу налет ваздуха богатог влагом из Индијског океана преко јужне Азије, што доводи до југозападног монсуна. Временским приликама на Малдивима доминирају два годишња доба: сушна сезона повезана са зимским североисточним монсуном и кишна сезона повезана са југозападним монсуном који доноси јаке ветрове и олује.
Прелазак са сувог североисточног монсуна на влажни југозападни монсун дешава се током априла и маја. Током овог периода, југозападни ветрови доприносе формирању југозападног монсуна, који до Малдива стиже почетком јуна и траје до краја новембра. Међутим, временски обрасци на Малдивима не поклапају се увек са монсунским обрасцима јужне Азије. Просечна годишња количина падавина износи 254 cm на северу и 381 cm на југу.
Утицај монсуна је већи на северу Малдива него на југу, који је под већим утицајем екваторијалних струја.
Просечна највиша температура износи 31,5 степени Целзијуса, а просечна најнижа 26,4 степена Целзијуса.
Пораст нивоа мора Године 1988. власти Малдива су тврдиле да ће пораст нивоа мора „потпуно прекрити ову нацију у Индијском океану од 1.196 малих острва у наредних 30 година.”
Извештај Међувладиног панела о климатским променама (IPCC) из 2007. године предвидео је да ће горња граница пораста нивоа мора бити до 2100. године, што значи да би већина од 200 насељених острва ове републике морала бити напуштена. Према истраживачима са Универзитета у Саутемптону, Малдиви су трећа најугроженија острвска нација због поплава изазваних климатским променама, гледано као проценат становништва.
Године 2008. Нашид је најавио планове за разматрање куповине новог земљишта у Индији, Шри Ланки и Аустралији због забринутости око глобалног загревања и могућности да велики део острва буде поплављен услед пораста нивоа мора. Куповина земљишта би се финансирала из фонда који се генерише од туризма. Председник је објаснио своје намере: „Не желимо да напустимо Малдиве, али такође не желимо да будемо климатске избеглице које деценијама живе у шаторима”.
На Међународним преговорима о клими 2009. године, Нашид је изјавио: За нас, одрицање од фосилних горива није само исправна ствар, већ је то и у нашем економском интересу... Земље пионири ће се ослободити непредвидиве цене странога уља; капитализоваће на новој зеленој економији будућности и побољшаће свој морални статус, што ће им дати већи политички утицај на светској сцени.
Бивши председник Мохамед Нашид изјавио је 2012. године: „Ако емисије угљеника наставе да расту брзином којом расту данас, моја земља ће бити под водом за седам година.” Он је позивао на већу акцију у ублажавању климатских промена током гостовања у америчким телевизијским емисијама The Daily Show и Late Show with David Letterman, а 2009. године је организовао „прву светску седницу кабинета под водом” како би подигао свест о претњама које доносе климатске промене. Забринутост због пораста нивоа мора изразио је и Нашидов претходник, Маумун Абдул Гајум.
Током 2020. године, трогодишња студија Универзитета у Плимуту, која је проучавала Малдиве и Маршалска Острва, открила је да плима и осека померају седименте стварајући вишу надморску висину. Наведени морфолошки одговор, према сугестији истраживача, могао би помоћи ниским острвима да се прилагоде порасту нивоа мора и остану насељива. Истраживање је такође указало на то да морски бедеми (насипи) угрожавају способност острва да се природно прилагоде растућем нивоу мора, те да је „потапање острва” неизбежан исход за она острва која имају приобалне структуре попут вештачких бедема. Хидеки Канамару, службеник за природне ресурсе у оквиру Организације за храну и пољопривреду (FAO) за Азију и Пацифик, изјавио је да ова студија пружа „нову перспективу” о томе како би се острвске нације могле суочити са изазовом пораста нивоа мора, додајући да чак и ако острва могу природно да се прилагоде вишим морима подизањем сопствених гребена, људи и даље морају уложити двоструко веће напоре у борби против глобалног загревања и заштите острвског становништва.
Животна средина Еколошки проблеми, поред пораста нивоа мора, укључују лоше одлагање отпада и крађу песка. Иако су Малдиви очувани у релативно нетакнутом стању и на острвима се може наћи врло мало смећа, већина локација за одлагање отпада често је испод стандарда. Највећи део отпада из Малеа и оближњих одмаралишта на Малдивима одлаже се на Тилафуши, индустријском острву изграђеном на исушеној лагуни почетком 1990-их како би се решили проблеми управљања отпадом који су мучили главни град и околна острва.
Министарство за климатске промене, животну средину и енергију и Агенција за заштиту животне средине () Малдива управљају са 31 заштићеним подручјем.
Морски екосистем мини|Меки корал на Малдивима мини|Пругаста слаткоусна (Plectorhinchus vittatus) код острва Миру, атол Северни Мале Воде које окружују Малдиве садрже веома разнолик морски живот, укључујући различите корале, преко 2.000 врста риба, као и ретке врсте од биолошког и комерцијалног значаја, при чему лов на туну представља дугогодишњи традиционални ресурс. Слатководне рибе као што је млечна риба (Chanos chanos) и разне мање врсте успевају у језерцима, мочварама и другим ограниченим слатководним стаништима. Током 1970-их година, једна агенција Уједињених нација помогла је увођење тилапије.
Малдиви имају различита станишта укључујући дубоко море, плитку обалу и гребенске екосистеме, обалне мангрове, мочварна подручја и суво копно. Коралне гребене формира 187 врста корала. Ова област Индијског океана сама по себи дом је за 1.100 врста риба, 5 врста морских корњача, 21 врсту китова и делфина, 400 врста мекушаца и 83 врсте бодљокожаца. Област је такође насељена неколиким врстама ракова: 120 врста веслоножаца (копепода) и 15 врста амфипода, као и више од 145 врста краба и 48 врста шкампа.
Међу многим заступљеним морским породицама налазе се надуване рибе, фузилијери, паламеде, рибе лавови, слаткоусне, гребенске ајкуле, киле, јегуље, снапери, рибе барјачићи, рибе шишмиши, наполеон риба, орлови ражени, шкорпиони, нефропиди, голобранци, рибе анђели, лептир рибе, рибе веверице, рибе војници, стаклене рибе, рибе хирурзи, рибе једнорози, косторошац и баракуде.
Ови корални гребени су дом разним морским екосистемима који укључују врсте као што су планктонски организми и кит-ајкуле. Пет врста сунђера показало је антитуморска и антиканцерогена својства.
Током 1998. године, загревање температуре мора за чак 5 °C услед једног догађаја феномена Ел Нињо — Јужна осцилација изазвало је избељивање корала и уништило две трећине коралних гребена ове нације.