мини| Метафазни хромозом: (1) хроматида; (2) центромера;(3) кратки крак (4) дуги крак Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време метафазе / митозе па се тада и изучавају и називају метафазни хромозоми.
Грађа метафазног хромозома
Сваки метафазни хромозом се састоји од: две сестринске хроматиде које садрже по један молекул ДНК, и с обзиром да настају репликацијом, ти молекули су потпуно једнаки по садржају гена; зато се хроматиде називају сестринске; центромере или примарног сужења које спаја хроматиде.
Поред ових делова, специфичних за све хромозоме, понеки хромозоми могу имати и секундарно сужење. Акроцентрични хромозоми у хуманом кариотипу имају то сужење.
Врсте хромозома
По положају центромере у хромозому разликују се: метацентрични хромозоми, код којих је центромера постављена медијално, а -{p}- и -{q}- краци су приближно исте дужине. У обу групу спадају хромозоми: 1, 3, 16, 19, 20. субметацентрични хромозоми, код којих је центромера постављана нешто ниже него што је то случај код метацентричних, па је -{p}- крак нешто краћи од -{q}- крака. У обу групу спадају хромозоми: 2, 4-12, 17, 18, X. акроцентрични хромозоми, код којих је центромера јако померена ка једном крају хромозома, а -{p}- крак далеко краћи од -{q}- крака. У ову групу спадају хромозоми: 13, 14, 15, 21, 22, Y. телоцентрични хромозоми, код којих се центромера постављена на самом крају хромозома, одликује их одсуство -{p}- крака. Налази се само код животиња.
Број хромозома
Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се кариотип.
Телесне (соматске) ћелије имају диплоидан (грч. diploos = двострук) број хромозома [обележава се као 2n]. Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.
Полне ћелије или гамети [код човека су то сперматозоиди и јајна ћелија] садрже упола мањи број хромозома у односу на телесне ћелије, назван хаплоидан [грч. haploos = једнострук] - обележен као n. Ако телесна ћелија има две, онда ће полна ћелија имати једну гарнитуру хромозома. Број хромозома у полним ћелијама човека је 23.
У наредној табели дат је број хромозома у телесним ћелијама неких еукариотских организама:
+ Број хромозома у телесним ћелијама животиња Врста 2n Врста 2n воћна мушица 8 богомољка 14 ража 24 амфиоксус 24 тибетанска лисица 36 хермелин 44 домаћа мачка 38 домаћа свиња 38 миш 40 пацов 42 јастреб 76 сиријски хрчак 44 мрки медвед 74 човек 46 горила, шимпанза 48 домаћа овца 54 слон 56 говече 60 магарац 62 коњ 64 пас 78 кокошка 78 златна рибица 100-104 свилена буба 28 речни рак 116 шаран 104 ћурка 82 гуштер 46
Хромозоми човека Соматске ћелије човека садрже 46 хромозома или 23 пара хромозома.
Хроматин
Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ). Галерија
Види још Центромера Хаплоидан Диплоидан
Референце
Литература
Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002. Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002. Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997. Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001. Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991. Думановић, Ј, Маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985. Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986. Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, Београд, 1986. Швоб, Т. и сарадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
Спољашње везе
BioNet škola What Can Our Chromosomes Tell Us? Try making a karyotype yourself Kimballs Chromosome pages Chromosome News from Genome News Network European Chromosome 11q Network Eurochromnet Presenting chromosomes, their genes and syntenic loci graphically via the web Genographic Project A Yahoo! group for Isodicentric 15
Категорија:Хромозоми