Милтон Фридман (; Њујорк, 31. јул 1912 — Сан Франциско, 16. новембар 2006) је био амерички економиста, добитник Нобелове награде за „свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике”.
Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-их и 1960-их година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитативну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктуација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП).
Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Био је саветник Роналда Регана и Маргарет Тачер. Његове књиге, есеји остварили су велики утицај широм света, укључујући комунистичке земље."Capitalism and Friedman" (editorial), The Wall Street Journal November 17, 2006Václav Klaus (January 29, 2007). "Remarks at Milton Friedman Memorial Service"Johan Norberg, Defaming Milton Friedman: Naomi Klein's disastrous yet popular polemic against the great free market economist, Reason Magazine, Washington, D.C., Oct. 2008 Уопште, био је један од највећих либерала 20. века.
У књизи Капитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом Слобода избора, које је припремио заједно са супругом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са Хајеком, Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачана либерална идеја.
Детињство и младост
Фридман је рођен у Бруклину, у Њујорку, у породици јеврејских досељеника Саре Етхел (рођ Ландау) и Јена Саула Фридмана, из Берегзасима у Закарпатима, краљевина Угарска (данас Берехове у Украјини), трговаца текстилном робом. Након Милтоновог рођења, породица се преселила у Рехвеј, Њу Џерзи. У својим тинејџерским данима, Фридман је страдао у саобраћајној несрећи услед чега му је остао трајни ожиљак на горњој усни. Као надарени ученик, Фридман матурира нешто пре свог шеснаестог рођендана.Eamonn Butler, Milton Friedman (2011) 1. poglavlje Након дипломирања понуђене су му две стипендије за дипломски рад. Једна из математике на Универзитету Браун, друга из економије на Универзитету у Чикагу."Milton Friedman and his start in economics". Young America's Foundation. August 2006. Фридман бира потоњу, те тако 1933. године стиче титулу магистра наука. На њега су снажно утицали Џејкоб Винер, Франк Најт и Хенри Симонс. У Чикагу је Фридман упознао своју будућу супругу, економисткињу Роуз. Током школске 1933/1934. на Универзитету Колумбија је студирао статистику с познатим статистичарем и економистом Харолдом Хотелингом. Враћа се у Чикаго школске 1934/1935. године као асистент Хенрију Шулцу, који је тада радио на "теорији и мерењу потражње". Те године Фридман се упознао са Џорџом Стиглером и Вилсоном Аленом Валисом са којима ће остати пријатељ до краја живота.
Научни допринос
Фридман је најпознатији по оживљавању интереса за понуду новца као одреднице номиналне вредности производње, то јест, квантитативну теорију новца. Монетаризам је скуп ставова повезаних са модерном квантитативном теоријом Његови почеци могу се пратити уназад до школе Саламанка из 16. века или чак и даље. Међутим, Фридманов допринос је у великој мери одговоран за модерну популаризацију. Он је коаутор, са Аном Шварц, "Монетарне историје САД, 1867-1960" (1963), која је испитивала улоге понуде новца и економске активности у историји САД. Упечатљив је закључак њиховог истраживања у вези начина на који промене понуде новца доприносе економским флуктуацијама. Неколико студија регресије са Давидом Мизелманом током 1960-их предлагале су примат понуде новца у односу на инвестиције и државну потрошњу у одређивању потрошње и производње.
Фридман је био главни заговорник монетаристичке школе економије. Он је тврдио да постоји блиска и стабилна веза између инфлације и понуде новца, углавном да се инфлација може избећи уз правилну регулацију стопе раста монетарне базе. Он је користио славну аналогију о "бацању новца из хеликоптера.", како би се избегли механизми за убризгавање новца и други фактори који би његове моделе чинило прекомпликованим. Фридманови аргументи су се супротстављали популарном концепту инфлације трошкова, да је повећан општи ниво цена у то време био резултат повећања цена нафте, односно повећања плата; као што је он писао,
Фридман је такође познат по свом раду на функцији потрошње, хипотезе о сталном приходу (1957), који је сам Фридман називао својим најбољим научним радом."Charlie Rose Show". December 26, 2005. Ово дело је тврдило да ће рационални потрошачи трошити пропорционалну количину онога што перципирају да је њихов стални приход. Случајне добитке ће углавном сачувати. Пореска одбијања исто тако, јер рационални потрошачи предвиђају да ће порез морати да се повећа због балансирања буџета. Други важни доприноси су његова критика Филипсове криве и концепта природне стопе незапослености (1968). Влада која доноси већу инфлацију не може трајно смањити незапосленост на тај начин. Незапосленост може бити привремено мања, ако је инфлација неочекивана, али на дуге стазе незапослености ће бити одређена трвењима и несавршеностима на тржишту рада.
Становишта у вези државних политика
Јавна добра и монополи
Фридман је подржавао државно управљање јавним добрима тамо где се сматрало да приватне фирме не могу да пруже задовољавајуће услуге, међутим, тврдио је да би многе услуге које пружа Влада биле боље пружене од стране приватног сектора.
Војна обавеза
Милтон Фридман је био главни заговорник добровољног служења војске, наводећи да је регрутација у "нескладу са слободним друштвом.". America's Drug Forum. У делу "Капитализам и слобода", он је тврдио да је војни рок неправедан и произвољан и спречава младиће у обликовању живота по својој мери.Friedman, Milton (November 15, 2002). Capitalism and Freedom. Током Никсонове администрације био је на челу одбора како би истражио пребацивање на плаћене / добровољачке оружане снаге. Он ће касније тврдити да је његова улога у уклањању регрутације у Сједињеним Америчким Државама било његово најпоносније постигнуће.Best of Both Worlds: An Interview with Milton Friedman - Reason.com Фридман је, међутим, сматрао да би се народ могао присилити на војну обуку као резерву у случају рата.
Економске слободе
Мајкл Вокер из Фрејзер института и Фридман угостили су низ конференција од 1986. до 1994. Циљ је био да се створи јасна дефиниција економске слободе и метода за њено мерење. На крају је то резултирало првим извештајем о светској економској слободи, "економске слободе у свету". Фридман је заговарао јачу основну правну (уставну) заштиту економских права и слобода у циљу даљег промовисања индустријско-комерцијалног развоја, просперитета и подупирао демократију и слободу те уопштено владавину права у друштву.
Политика у вези социјалних давања
Фридман предлаже да ако би систем социјалних давања уопште постојао, заменио би постојећи систем негативним порезом на доходак, односно прогресивним пореским системом, у којем би сиромашни од Владе примали основни животни приход.
Према Њјујорк тајмсу, Фридманово становиште по овом питању су следећа: ″Тржиште постиже сјајне ствари, али не може вршити дистрибуцију прихода који свим грађанима омогућава задовољење основних животних потреба″
Геј права Фридман је био присталица геј права. Никада није јасно подржао истополне бракове, уместо тога је рекао „Не сматрам да би требало бити било какве дискриминације према хомосексуалцима
Политика у вези дрога Фридман се такође залагао за либертаријанску политику као што је легализација дроге и проституције. Током 2005. године Фридман и још пет стотина економиста представили су економске предности у легализацији марихуане.
Смрт
Фридман је преминуо у 94. години у Сан Франциску 16. новембра 2006. године. Још увек је радио као економиста, његова последња колумна објављена је дан након смрти.
Библиографија
Књиге и чланци за општу публику . Nov. 17, 2006, p. A20 (last words) . 2006. 165 pp. . . essay . (with Rose Friedman) ] . online "The Case for Free Trade" with Rose Friedman, 1997, Hoover Digest magazine article . 28 6 pp.
"The Drug War as a Socialist Enterprise," in Arnold S. Trebach, ed. . short pamphlet "Milton Friedman’s extempore comments at the 1989 Hawaii conference: on India, Israel, Palestine, the USA, Debt and its uses, Erhardt abolishing exchange controls, Etc", provided by Indian economist Subroto Roy (May 21, 1989) . essays edited by Kurt R. Leube, "The Case for Overhauling the Federal Reserve," (1985), Challenge magazine article
Free to Choose: A Personal Statement, with Rose Friedman, (1980), highly influential restatement of policy views From Galbraith to Economic Freedom, Institute of Economic Affairs, Occasional Paper 49 (1977) There's No Such Thing as a Free Lunch (1975), columns from Newsweek magazine Unemployment versus Inflation?, Institute of Economic Affairs, Occasional Paper 44 (1975) Social Security: Universal or Selective? with Wilbur J. Cohen (1972) "The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits", The New York Times Magazine, September 13, 1970 "Why Not a Volunteer Army?", New Individualist Review, Spring 1967 An Economist's Protest: Columns in Political Economy, Thomas Horton and Company (1966) Capitalism and Freedom (1962), highly influential series of essays that established Friedman's position on major issues of public policy Roofs or Ceilings?: The Current Housing Problem with George J. Stigler. (Foundation for Economic Education, 1946), 22 pp. attacks rent control
Видео записи The Power of Choice (2007). Free to Choose (1980) (1990). PRC Forum: Milton Friedman (1987). Milton Friedman interviewed on America's Drug Forum (1991) Monetary Revolutions (1992). Money (1992). Efforts in Eastern Europe to Localize Government (1993). Privatization Trends in Eastern Europe (1993). Health Care Reform (1992). Economically Speaking – Why Economists Disagree (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 01, "What is America?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 02, "Myths That Conceal Reality" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 03, "Is Capitalism Humane?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 04, "The Role of Government in a Free Society" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 05, "What Is Wrong with the Welfare State?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 06, "Money and Inflation" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 07, "Is Tax Reform Possible?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 08, "Free Trade: Producer vs. Consumer" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 09, "The Energy Crisis: A Humane Solution" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 10, "The Economics of Medical Care" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 11, "Putting Learning Back in the Classroom" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 12, "Who Protects the Consumer?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 13, "Who Protects the Worker?" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 14, "Equality and Freedom in the Free Enterprise System" and Q & A (1978). Milton Friedman Speaks: Lecture 15, "The Future of Our Free Society" and Q & A (1978).