thumb|200п|Иберијски рис (-{Lynx pardinus}-), угрожена врста.
Угрожена врста је врста живих организама чија популација је тако малобројна да јој прети потпуно изумирање. Појам угрожена врста (, ознака -{EN}-) су у почетку користили само биолози и еколози, а своје правно значење је добио када су државе широм света, под притиском покрета за заштиту животне средине, донеле законе којима се одређене врсте дефинишу као угрожене. На основу тих закона се доносе разне мере са циљем спречавања њиховог изумирања, најчешће у облику забране лова или привредног искоришћавања појединих природних станишта.
Међународна унија за заштиту природе (IUCN) одржава такозвани Црвени списак. На том списку су угрожене врсте у другој категорији по озбиљности статуса угрожености дивљих популација, након критично угрожених врста (CR). Стављање одређених врста на листу угрожених, односно скидање са те листе, често је предмет контроверзи и политичких сукоба иза којих стоје различити економски, политички и социјални интереси.
Године 2012. је -{IUCN}- Црвени списак садржао 3.079 животињских и 2.655 биљних угрожених врста широм света. Године 1998. је респективно било 1102 и 1197 угрожених врста.
Многе нације имају законе којима се штите врсте које зависе од конзервације. Тим законима се на пример, забрањује се лов, ограничава развој земљишта или се креирају резервати. Популациони бројеви, трендови и статус конзервације врста се могу наћи на списку организама по популацији.
Статус угрожености
Статус угрожености врста је индикатор вероватноће да ће она изумрети. Многи фактори се разматрају при процени конзервационог статуса врсте; нпр, такви параметри као што су број преосталих припадника, свеукупно повећање или смањење популације током времена, стопе успешног размножавања, или познате претње. -{IUCN}- Црвени списак угрожених врста је најпознатији систем за вођење евиденције и рангирање угрожених врста широм света.
Процењује се да се преко 40% свих врста на свету суочава са ризиком од изумирањем. До сада је 199 земаља је потписало споразум за стварање акционог плана за биодиверзитет, којим ће се заштити угрожене и друге врсте у опасности. У САД, такви планови се обично називају плановима опоравка угрожених врста.
Више од 99 процената свих врста, што је преко пет милијарди врста, које су икад живеле на Земљи се процењује да је изумрло. Процене садашњег броја врста на Земљи су у опсегу од 10 милиона до 14 милиона, од чега је око 1,2 милиона до сад било документовано и преко 86 процената још увек није описано. По неким недавним извештајима, из маја 2016, научници процењују да тренутно на Земљи постоји око једне милијарде врста од чега је тренутно само један хиљадити део једног процента описан.
-{IUCN}- Црвена лист Мада је обележени списак, Црвени списак је систем процењивања глобалног статуса конзервације врста, чиме су обухваћени „Недостатак података“ (-{DD}-) species – врсте за које су потребни додатни подаци и процене да би се одредио њихов статус – као и врсте које су свеобухватно оцењене путем процеса IUCN процене врста. За врсте са "скоро угрожен" (-{NT}-) и „најмање угрожен“ (-{LC}-) статусом извршена је процена и утврђено је да имају релативно робусне и здраве популације, мада су оне можда у опадању. За разлику од општије употребе на другим местима, списак користи термине „угрожена врста“ и „врста под претњом“ са специфичним значењима: „угрожене“ (-{EN}-) врсте се налазе између „рањивих“ (-{VU}-) и „критично угрожених“ (-{CR}-) врста, док су врсте „под претњом“ оне врсте за које је утврђено да су рањиве, угрожене или критично угрожене.
Категорије црвеног списка, са примерима животиња које су у њих класификоване, обухватају:
Изумрле Примери:
Изумрле у дивљини Заточене јединке опстају, али нема слободно живуће, природне популације.
Примери:
Критично угрожене Суочава се са изузетно великим ризиком од истребљења у непосредној будућности.
Примери:
Угрожене Суочава се са великим ризиком од изумирања у блиској будућности.
Примери:
Рањиве Суочава се са високим ризиком од угрожавања у средњем року.
Примери:
Скоро угрожене Може се сматрати под претњом у блиској будућности.
Примери:
Најмање угрожене Нема непосредне претње преживљавању врсте.
Примери:
Инвазивне врсте
Увођење неаутохтоних врста на неко подручје може да поремети екосистем до те мере да изворне врсте постану угрожене. Таква увођења могу да представљају стране или инвазивне врсте. У неким случајевима инвазивне врсте се надмећу са изворним врстама за храну или план. У другим случајевима стабилан економски баланс може да буде поремећен предацијом или другим узроцима који доводе до неочекиваног опадања заступљености врсте. Нове врсте могу да преносе болести на које изворне врсте немају отпорност.
Конзервација thumb|200п|Азијски дивљи пас, најугроженијих азијски предатор, је на ивици изумирања.
Заточенички узгој
Заточенички узгој је процес узгоја ретких или угрожених врста у људски контролисаним окружењима са ограниченим поставкама, као што су резервати дивљих животиња, зоолошки вртови и други објекти за очување животне средине. Заточенички узгој има за циљ спречавање изумирања врсте и стабилизацију популације врсте тако да не нестане.
Та техника се показала успешном за многе врсте, при чему су вероватно најстарији познати примери размножавања у заточеништву менажерије Европских и Азијских владара, нпр. Давидовог јелена. Међутим, технике размножавања у заточеништву је обично тешко применити на високо мобилне врсте као што су неке миграторне птице (нпр. ждралови) или рибе (нпр. -{Tenualosa ilisha}-). Додатно, ако су популације недовољно велике, онда може да дође до парења сродника услед редукованог генског фонда и умањења имунитета.
Године 1981. је Удружење зоолошких врта и акваријума (-{AZA}-) креирало план преживљавања врста (-{SSP}-) ради помоћи у презервацији специфичних угрожених врста путем размножавања у заточеништву. Са преко 450 специфичних SSP планова, постоји знатан број угрожених врста које обухваћене плановима и препорукама за формирање разноликих и здравих популација. У изради планова су кључну улогу имале таксонске саветодавне групе. Ти програми се обично стварају крајњом мером. -{SSP}- програми учествују у опоравку врста, ветеринарској заштити при епидемијама дивљих животиња, и бројним другим напорима за очување дивљих животиња. Неке врсте које су обухваћене -{SSP}- програмима су џиновска панда, низијске гориле, и Калифорнијски кондори.
Приватни узгој thumb|right|200п|Црни носорог thumb|200п|лево|Јужна туна с плавим перајем
Док ловокрађа значајно смањује угрожене животињске популације, легални, комерцијални, приватни узгој чини супротно. Знатно су повећане популације јужног црног носорога и јужног белог носорога. Др Ричард Емсли, научни сарадник при -{IUCN}-, је изјавио да је због таквих програма, „Ефективно спровођење закона ... постало знатно лакше сад кад су животиње углавном у приватном поседу ... Успели смо да укључимо локалне заједнице у програме очувања. Постоје све снажнији економски подстицаји повезани са бригом за носороге уместо једноставног криволова: од екотуризма до њихове продаје за профит. Знатан број власника се брине о њима. Приватни сектор је кључни фактор у подршци нашег рада.“He's black, and he's back! Private enterprise saves southern Africa's rhino from extinction, The Independent, June 17, 2008
Конзервациони експерти сматрају да је учинак кинеског узгоја корњача у популацијама дивљих корњача Кине и југоисточне Азије, многе од којих су угрожене, „лоше схваћен“. Иако они похваљују постепену замену корњача ухваћени у дивљини са корњачама узгајеним на фармама на тржишту, проценат узгајених примерака на „видљивом“ тржишту је порастао са око 30% 2000. године до око 70% 2007."Turtle farms threaten rare species, experts say ". Fish Farmer, 30 March 2007. Their source is an article by James Parham, Shi Haitao and two other authors, published in February 2007 in the journal Conservation Biology. Конзервационе експерте забрињава чињеница да су многе дивље животиње ухваћене да би се фармерима обезбедио узгојни фонд. Конзервациони експерт Питер Пол ван Дајк је уочио да фармери корњача обично сматрају да су животиње ухваћене у дивљини супериорни узгојни сток. Фармери корњача могу стога трагати и ухватити и задње преостале примерке појединих угрожених врста корњача.
Године 2009. су истраживачи у Аустралији успели да нађу начин узгоја јужне туне с плавим перајем у резервоарима на копну, отварајући могућност да се путем рибогојства може сачувати врста од прекомерног риболова.The Top 10 Everything of 2009: Top 10 Scientific Discoveries: 5. Breeding Tuna on Land , Time magazine, December 8, 2009.
Галерија
Види још Статус угрожености
Референце
Литература
-{Glenn, C. R. 2006. "Earth's Endangered Creatures".}- -{Ishwaran, N., & Erdelen, W. (2005, May). Biodiversity Futures, Frontiers in Ecology and the Environment, 3(4), 179.}- , proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 102(6), 1963-1967.}- , Frontiers in Ecology and the Environment, 3(6), 332-337.}- , Science News, 170(6), 92.}- Frontiers in Ecology and the Environment, 3(8), 414-420.}- -{Freedman, Bill. "endangered species." Gale Encyclopedia of Science. Ed. K. Lee Lerner and Brenda Wilmoth Lerner. 4th ed. Detroit: Gale Group. 2008. Discovering Collection. Gale.}- -{Chiras, Daniel D. "Invader Species." Grolier Multimedia Encyclopedia. Grolier Online, 2011.}- -{"Endangered Species." Current Issues: Macmillan social Science Library. Detroit: Gale, 2010.}-
Спољашње везе
-{Endangered species profiles from Earth's endangered Creatures}- -{List of species with the category Endangered as identified by the IUCN Red List of Threatened Species}- -{Endangered Species from UCB Libraries GovPubs}- -{Endangered Species & Wetlands Report}- -{USFWS numerical summary of listed species in US and elsewhere }- -{Protecting wildlife for a healthy planet}-
Категорија:Црвена листа МУЗП Категорија:Биологија