Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1077 становника.
Географија лево|мини|Улица Марка Стојановића мини|лево|Врачев Гај на Јозефинском катастру 1769-72. Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одваја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква - Базијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.
Историја По први пут се помиње средином седамнаестог века, 1660. године, али под именом Бенчилово. Назив Врачев Гај се помиње од 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај, чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је то место са милитарским статусом, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1856. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.
Ђорђе Рајковић је у Летопису Матице српске објавио 1876. године стару српску изреку: Врачевгајци, на гласу јунаци, четворица носе шиник трица."Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.
Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.
Данас Врачев Гај има 1.350 становника, а густина насељености је 45 становника по квадратном километру.
У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера, а најлепше носи назив насеља.
Источно километар од насеља протиче река Нера, веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера, образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини.
Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.
Демографија У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) www.belacrkva.info/meszaj/VracevGaj.htm
Категорија:Насељена места у Белој Цркви Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији