thumb|Капибара Капибара или водено прасе () је јужноамерички глодар из породице морске прасади (-{Caviidae}-). Највећи је глодар на свету и члан рода -{Hydrochoerus}-. Блиски сродници ове врсте су моко и морско прасе. Једини други постојећи члан је мала капибара (-{Hydrochoerus isthmius}-). Капибара насељава саване и густе шуме и живи у близини водених површина. То је веома друштвена врста и може се наћи у групама од чак 100 јединки, али обично живи у групама од 10-20 јединки. Капибара се лови због меса и крзна, као и због масноће са дебеле масне коже.Capybara (Hydrochoerus hydrochaeris) . ARKive.org Не сматра се угроженом врстом.

Класификација и филогенија

Капибара и мала капибара припадају потфамилији Hydrochoerinae заједно са керодоном. Постојеће капибаре и њихови изумрли рођаци су претходно били класификовани у сопствену породицу -{Hydrochoeridae}-. Од 2002. године, молекуларне филогенетичке студије су препознале блиску везу између -{Hydrochoerus}- и керодона, подржавајући смештање оба рода у потпородицу -{Caviidae}-.

Палеонтолошке класификације су раније користиле -{Hydrochoeridae}- за све капибаре, док су -{Hydrochoerinae}- користиле за постојећи род и његове најближе фосилне сроднике, као што је -{Neochoerus}-, али је недавно усвојеna класификацијa -{Hydrochoerinae}- унутар -{Caviidae}-. Таксономија фосилних хидрохоерина се такође мења. Последњих година, разноврсност фосилних хидрохоерина је значајно смањена. Ово је углавном због препознавања да кутњаци капибаре показују снажне варијације у облику током живота јединке. У једном случају, сада се сматра да материјал који се некада односио на четири рода и седам врста на основу разлика у облику кутњака представља различито старе јединке једне врсте, -{Cardiatherium paranense}-. Међу фосилним врстама, назив „капибара“ се може односити на многе врсте -{Хидроцхоеринае}- које су ближе повезане са модерним -{Hydrochoerus}- него на „кардиоминске“ глодаре попут -{Cardiomys}-. Фосилни родови -{Cardiatherium}-, -{Phugatherium}-, -{Hydrochoeropsis}-, и -{Neochoerus}- су капибаре под тим концептом.

Изглед thumb|left|250px|Таксидермијски примерак капибаре thumb|left|250px|Костур капибаре

Капибара има кратку главу и велико тело прекривено длаком црвено-браон боје на леђима која прелази у жуто-браон нијансу на стомаку ове животиње. Њене знојне жлезде могу се наћи на површини длакавих делова коже, што је необична особина међу глодарима. Животињи недостаје доња длака, а њена заштитна длака се мало разликује од покровне длаке. Одрасле капибаре нарасту до у дужину, кад стоје високе у хрбати и обично теже , са просеком венецуеланских ланоса од .Capybara , Arkive Женке су нешто теже од мужјака. Највеће забележене тежине су за дивљу женку из Бразила и за дивљег мужјака из Уругваја. Такође, 2001. или 2002. године у Сао Паулу је пријављена јединка од 81 кг. Зубна формула је . Капибаре имају благо укрштене ноге и рудиметарни реп. Задње ноге су им нешто дуже од предњих ногу; имају три прста на задњим и четири прста на предњим ногама. Њушке су им тупе, са ноздрвама, а очи и уши су им при врху главе.

Њеn кариотип има -{2n}- = 66 и -{FN}- = 102, што значи да има 66 хромозома са укупно 102 крака.

Екологија thumb|left|250px|Жутоглава каракара на капибари thumb|right|250px|Породица капибара плива

Капибаре су полуводени сисари који се налазе у готово свим земљама Јужне Америке осим Чилеа. Живе у густим шумама у близини водених површина, као што су језера, реке, мочваре и баре, као и у поплављеним саванама и дуж река у тропским прашумама. Оне су врхунски пливачи и могу да задрже дах под водом и до пет минута. Сточни рачеви су подесно станиште за капибаре. Оне обитавају по матичним подручјима у просеку од 10 хектара (25 хектара) у популацији високе густине.

Многи бегунци из заточеништва такође се могу наћи у сличним воденим стаништима широм света. Уочавања су прилично честа на Флориди, иако популација која се размножава још није потврђена. Ове одбегле популације се јављају у областима где су живеле праисторијске капибаре; Капибаре из касног плеистоцена су насељавале Флориду и -{Hydrochoerus gaylordi}- је обитавао у Гренади, а дивље капибаре у Северној Америци могу заправо да попуне еколошку нишу плеистоценских врста.Erick J. Lundgren, Daniel Ramp, John Rowan, Owen Middleton, Simon D. Schowanek, Oscar Sanisidro, Scott P. Carroll, Matt Davis, Christopher J. Sandom, Jens-Christian Svenning, Arian D. Wallach, James A. Estes, 2020, Introduced herbivores restore Late Pleistocene ecological functions, PNAS, 117 (14), pp. 7871-7878, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America Године 2011, један примерак је примећен на централној обали Калифорније.

Исхрана и предација thumb|right|250px|Капибара једе сено у зоолошком врту Франклин Парк, Бостон, Масачусетс

Ова врста је биљојед и хране се претежно травом, воденим биљкама, воћем и кором дрвета. Капибара је избирљива животиња и храни се лишћем једне биљке упркос многим другим врстама биљака којима је окружена. Током кишне сезоне храни се травом, а када наступе суше и трском. Док преферентно једу траву током влажне сезоне, током сушне сезоне морају да пређу на изобилнију трску. Биљке које капибаре једу током лета губе своју хранљиву вредност зими, те се у то време не конзумирају. Зглоб вилице капибаре није окомит, тако да жваћу храну млевењем напред-назад, а не са једне на другу страну. Капибаре су аутокопрофаги, што значи да једу сопствени измет као извор бактеријске цревне флоре, да помогну у варењу целулозе у трави која чини њихову нормалну исхрану и да извуку максимум протеина и витамина из своје хране. Оне такође враћају храну да би је поново жвакале, слично жвакању крава од стране стоке. Као што је случај са другим глодарима, предњи зуби капибара непрестано расту да би надокнадили стално трошење због конзумирања траве; њихови образни зуби такође стално расту.

Распрострањење Ареал капибаре обухвата већи број држава у Јужној Америци.

Врста има станиште у Аргентини, Венецуели, Колумбији, Бразилу, Перуу, Еквадору, Боливији, Парагвају, Гвајани, Суринаму, Француској Гвајани и Уругвају.

Станиште Станишта капибаре су шуме, речни екосистеми и слатководна подручја.

Угроженост Капибара није угрожена, и категорисана је као таксон за који постоји мали ризик од изумирања од изумирања јер је широко распрострањен.

Напомене

Референце

Спољашње везе

-{IUCN}- црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти

Animal Diversity Web Hydrochoerus hydrochaeris Capybara information

Категорија:Морска прасад Категорија:Сисари Јужне Америке