Мост краља Александра, потпуног и званичног назива Мост краља Александра Карађорђевића или Мост витешког краља Александра, познат и као Земунски мост, био је друмски и трамвајски мост преко реке Саве у Београду.
Био је то први стални друмски мост преко Саве у граду после скоро 250 година од Дугог моста направљеног 1688. године. Завршен 1934. године, био је оштећен и ван употребе од 1941, а потпуно срушен 1944. године, током Другог светског рата. Његови стубови су касније коришћени за савремени Бранков мост, подигнут 1956. године.
Мост је био поштован док је постојао описиван као „прелеп“ и „један од најважнијих објеката икада изграђених у Београду“, а југословенска и српска штампа описивала га је као „украс престонице”. Поред многобројних назива, међу Београђанима био је познат и као Ланчани и Висећи мост.
Био је дужине 474,7 м, висине 12 м, са главним распоном од 261 м. Изградња моста почела је у јулу 1930. године, завршена је 11. децембра 1934. године, а званично је отворен 16. децембра исте године. Имао је четири траке, две за аутомобилски, а друге две за трамвајски саобраћај.
Дана 11. априла 1941. је демолиран и био је ван употребе, а 16. априла 1944. комплетно уништен. Иза њега су остали стубови на којима се данас налази Бранков мост.
Руководилац пројекта изградње моста био је швајцарски инжењер Мирко Рош, а процес орнаментације дело је архитекте Николаја Краснова.
Локација
На десној обали мост је почињао од луке Сава, у насељу Савамала, саобраћајног и трговачког чворишта и једног од најпрометнијих делова Београда у том периоду, изнад Карађорђеве улице. На левој обали мост је улазио у још мочварно и неурбанизовано подручје где је Нови Београд саграђен после 1948. године. Мост се настављао на пут који је повезивао Београд са Земуном, у правцу Ваздушног пристаништа Београд, на Бежанији, изграђеног 1927. године."Политика", 30. септ. 1924,
Током историје, међутим, на месту Моста краља Александра постојало је најмање 10 привремених, понтонских мостова. Изграђени су искључиво за освајање града током бројних битака и опсада Београда у историји, као 1521, 1595, 1688. или 1717. године.Plans de Belgradd de 1688. У историји је забележено 5 аустроугарских и 5 османских понтонских мостова на овом простору.
Данас се на пилонима Моста краља Александра налази 450 м дугачак Бранков мост, који повезује општину Стари град, односно центар Београда са Новим Београдом. Представља продужетак Бранкове улице, која га дели од насеља Косанчићев венац на северу и Зелени венац на југу. Кроз Теразијски тунел, Бранкова га повезује директно са центром града. На левој односно западној обали мост продире на Нови Београд између насеља Старо сајмиште на југу и Ушће, на северу. Протеже се у Булевар Михајла Пупина који, пролазећи између пословног центра Ушће и хотела Хајат Риџенси Београд, га повезује са Новим Београдом.
Конструкција
Развој
Први модерни мост у Београду био је Стари железнички мост, изграђен 1884. Пре формирања Краљевине Југославије 1918. године, Сава је била граница између Краљевине Србије и Аустроугарске. Након формирања Југославије, Влада и град су почели да размишљају о изградњи друмског моста. Концесионари су први пут позвани 1921. године. Новој држави је било потребно девет година да прикупи средства потребна за пројекат : 190 милиона динара држава је дала за мост и 30 милиона динара за приступне путеве.
Дневни лист Време, је 18. децембра 1928. године писало о томе да је „још пре неколико година” Министарство грађевина дало фирми Шујц и другови из Земуна концесију за подизање Земунског моста. Изградња моста била је везана за рок, али у уговору није поменуто кад тај рок, односно када изградња, почиње. Фирма се била обавезала да финансира изградњу моста, али да за накнаду добије могућност да мост известан број година експлоатише. Земунска оштина дала је свој пристанак, али општина Београда није се хтела сложити с тим да други експлоатише трамвајски саобраћај преко моста јер би се с тиме косили њени интереси. Да ли због тога или из недостатка материјатних средстава, фирма Шујц и другови није учинила ништа на подизању моста. Због тога је Илија Шуменковић, док је био Министар грађевина, поништио концесију и раскинуо уговор са фирмом Шујц. Фирма, која изгледа није одустала од намере да подигне Земунски мост жалила се на то решење Државном савету.Vreme 18. 12. 1928. istorijeskenovine.unilib.rs
Године 1930. расписан је међународни архитектонски конкурс за друмски мост. Победник је била немачка компанија Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг из Оберхаузена. Како је планирано да источни део моста почне на подручју луке Сава, у општини Савамала, предлози су укључивали минималну висину од 12 м и један распон преко реке од најмање 250 м, како мост не би представљао препреку за бродове који пролазе до луке и окрећу се испод моста.
Пре изградње моста, људи су се превозили скелом."Politika", 14. dec. 1934 Код будућег стуба моста се налазило брдо уз које је ишла улица Препеличка, познат и као Каљави сокак. До око 1930. године поред места стуба налазила се и кафана „Босфор”, која се претходно звала „Требиње”."Politika", 4. avg. 1940"Politika", 18. avg. 1940, Било је потребно уклонити зграде Државне штампарије, као и књиговезнице и магацина (Поп Лукина 15).„Трамвајска пруга Београд - Земун”, Правда, 16. окт. 1933,
Изградња мини|Изградња Моста краља Александра и проширивање улица у данашњем старом делу града
Изградњу моста најавио је министар Стеван Савковић у фебруару 1929. године. Након његовог пријема за новинаре тим поводом Политика је написала :„Београд као престоница и центар државе, веза у међународном саобраћају између Европе и Истока, није везан друмском везом са свим покрајинама. Србија, која је у тесној вези са Војводином, Хрватском у погледу привредном, нема сувоземну везу с њима, иако су, једна на другу упућене. Исто тако Земун је после рата упућен на Београд. Наша престоница са 350 хиљада становника треба да има везу једним мостом са Земуном, који је стварно, његово предграђе.”Политика, 24. фебруар 1929. digitalna.nb.rsКонкурс за пројекат моста са приступним саобраћајницама Министарство грађевина расписало је у мају 1929. године.Правда 16. децембар 1934. digitalnba.nb.rs Изградња је почела у јулу 1930. године, а изградили су га заједнички, немачко предузеће Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг, које је изводило радове са челиком и француско предузеће -{Société de Construction des Batignolles}-, која је изводило све остале радове. Укупна дужина моста била је 474,7 м. Главна конструкција моста је изведена као висећи мост и ширила преко 411 м преко реке, а главни распон је био дугачак 261 м.
Мост је направљен по узору на Милхајмски мост преко Рајне, у Келну.„Мост на Рајни код Милхајма”, Време, 27. нов. 1936, Трећи „близанац”, по готово истом пројекту, изграђен је у Бечу, преко Дунава. Друга инкарнација Рајхсбрикеа пропала је услед структуралног квара 1. августа 1976. године.
Рок за завршетак радова био је 8. јун 1933. године, али је овај рок из разних разлога више пута продужен. Хуверов мораторијум из 1931. председника Сједињених Америчких Држава, Херберта Хувера обуставио је исплату репарација, па је набавка гвоздене конструкције одложена. Велики проблеми су били око експропријације парцела на београдској страни, где је требало да се граде приступне саобраћајнице.
Подручје је већ било потпуно урбанизовано и насељено зградама, али се проблем континуирано одлагао. Подземне воде су поплавиле простор испред зграде Државне штампарије. Проблем је постојао и раније, али су радови на одводњавању и изградњи заштитног зида извођени тек након што је градња моста већ почела, па чак и физички блокиран приступ градилишту моста.
Спајање последњих делова гвоздене конструкције завршено је у новембру 1933. године, али је требало још годину дана да се заврше прилазни путеви."Politika", 3. nov. 1934 Пешчана плажа са колибама, кафанама и баракама, које су рибари користили као шупе, заузимала је простор где је требало да се изгради приступна рампа са леве, земунске стране. Било је то једно од омиљених места за одмор Београђана, на левој обали Саве, северно од будућег моста, у данас насељу Ушће. Људи су из града превожени малим чамцима, а полазиште је била мала кафана „Мало пристаниште” у Савамали.
Ручно су рушени објекти, међу којима и бројне кафане : „Остенде“, „Здравље“, „Абаџија“, „Јадран“, „Крф“, „Дубровник“, „Адрија“ и друге. Једина која није срушена је „Ница“, претходница модерног ресторана Ушће.И Београд је имао купалиште Ницу magazin.politika.rs 4. 8. 2024. Укупно је срушено 20 исправних објеката и 2.000 колиба, барака, шупа и других, а то су заједнички одрадиле општине Земун и Бежанија, које су биле власнице половине земљишта, као и објеката који су се на њему налазили. План је био да се уместо тога направи насип. Међутим, сама плажа је преживела изградњу моста 1934. године јер је само олакшала приступ ка њој. Плажа је коначно затворена 1938. године када је почела изградња насипа. Сама плажа се звала Ница, по једној од кафана.
Носиви пилон на десној обали изграђен је, по неким гласинама на рушевинама некадашње Лиман џамије. Остаци су прво морали да се уклоне, а одатле и извор популарног мита након рушења, да је мост проклет.
Изградња моста коштала је око 185 милиона динара, а још 35 милиона динара дато је на експропријације зграда на прилазу мосту."Vreme", 14. nov. 1934
Руководилац пројекта изградње моста био је швајцарски инжењер Мирко Рош.
Отварање
Дана 11. и 12. децембра 1934. године мост је тестиран тако што је преко њега прешло више десетина градских цистерни. Према уговору, свечано је требало да буде отворен 7. новембра, али је отварање каснило.
Свечано је отворен 16. децембра 1934. године, дан пре рођендана краља Александра и освештан је од стране патријарха Варнаве и многобројног свештенства, а преко њега је тада прешло 700 коњаника."Vreme", 13. dec. 1934Šta može da pođe po zlu kad 700 konjanika projaše preko mosta? 011info.com 13. 12. 2022. Јединица је била комбинована од коњаника Краљевске гарде, Коњице ниже официрске школе и Земунског ђачког одреда. Да би доказали висок квалитет моста, четири пута су преко њега прешли. Краљ Александар, по коме је мост и добио име, убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу, па је мост отворио принц регент Павле Карађорђевић.Отворен мост који је спојио стари и Нови Београд nbgdvesti.rs 16. 12. 2022. мини|Седам стотина коњаника прелази мост краља Александра током тестирања. У говору приликом отварања моста, којем су присуствовали сви чланови Владе Краљевине Југославије, министар грађевине Стјепан Сркуљ је изјавио :
Први путник преко моста био је патријарх Варнава, његовом аутомобилу по повратку из Сремских Карловаца је било дозвољено да пређе мост, 30. новембра 1934. године."Vreme", 1. dec. 1934
Према попису становништва из 1931. године, Београд је имао 266.849 становника, док западна обала још није била урбанизована и тад је око 150.000 грађана прешло мост на дан отварања. Рош је убеђивао људе да је „нормално“ да се мост заљуља 13 цм и да је савршено безбедан. Штампа је навела да се мост током коњичког тестирања љуљао као играчка на опругама испод само 350 тона, иако је пројектован да носи 25.000 тона, али и уверавала јавност да је то нормално и да је мост уметничко дело савремене технологије.
Првих месеци се при прелазу преко моста плаћала трошарина. Мада је Земун био прикључен Београду, у ранијим, приватним, општинским буџетима је предвиђена та ставка, која се поштује да буџет не би био неуравнотежен."Politika", 23. feb. 1935 О прикључењу Земуна трошаринском реону Београдске општине одлучено је у марту 1935."Politika", 26. mart 1935 Очекивано време путовања трамваја од Теразија до Земуна било је 10-12 минута.Време 17. 1. 1932. istorijskenovine.unilib.rs
Два дана након отварања укинута је званична баржа-скела линија Београд-Земун, а након отварања и Моста Краља Петра II, смањио се капацитет речног превоза између обала Београда."Politika", 8. dec. 1935
Историјат
Будућа дешавања