Свети мученик Ђорђе Кратовац је хришћански светитељ српскогМ.Ђ. Милићевић: "Ђорђе Кратовац светитељ Србин", Београд 1886. године пореклаЛ. Мирковић, Свети Ђорђе Кратовац, Браство 19 (1924), стр. 165.Д. Богдановић, Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје, Летопис Матице српске 422, св. 1-2 (јул-август 1978), стр. 257. из града Кратова (данас у Северној Македонији). Пострадао је у Софији 1515, због чега се поштује и као Св. Георгије Нови или Св. Георгије Софијски.
Биографија Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре."Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. април 1892. године После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац”"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат. Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански „софта” (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере."Школски гласник", Нови Сад 1912. године Због тога су га софијски Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи 11. фебруара 1515. године у Софији, за време султана Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар,"Сион", Београд 31. јануар 1875. године познатији као свештеник Пеја написао његово житије у Софији,"Време", Београд 25. фебруар 1931. године а потом и јеромонах Илија 1539. године у Русији.
Поред Светог Игумана Паисија, Свете Злате Мегленске и Ђакона Авакума спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Прогласила га је српска црква за светитеља „Ђорђа Новог”. У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи"Српски народ", Београд 1. мај 1943. године: са дугачком црвеном антеријом узаних рукава, а над њим дугачки химатион без рукава који се испод грла закопчава; рукави слободно висе. Српски сликар Ђорђе Крстић је насликао икону „Св. Ђорђе Кратовац”."Време", Београд 1. мај 1934. године У 1924. је најављено свечано обележавање Ђорђа Кратовца, нарочито у Јужној Србији."Политика", 13. феб. 1924, стр. 4 Учитељски календар „Светлост” је 1925. године објавио дугачку песму о искушењима Св. Ђорђа Кратовца."Време", Београд 15. јануар 1925. године
Српска православна црква слави га 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару. У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена „Св. Ђорђу - Србину Кратовцу”."Време", Београд 18. јул 1929. године Бугарска православна црква слави га 11. фебруара.
Једна улица у београдском насељу Пашино брдо носи његово име (Ђорђа Кратовца) и то још од пре Другог светског рата и без прекида.
Напомене Велики део овог текста је преузет из охридског пролога Светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима.
Референце
Литература
Драгутин Ј. Илић: "Ђорђе Кратовац" (драма), 1893. године Марковић: "Св. Ђорђе Кратовац", Београд 1925. године
Спољашње везе
Срби Светитељи
Категорија:Рођени 1497. Категорија:Умрли 1515. Категорија:Кратовчани Категорија:Српски светитељи Категорија:Срби у Македонији Категорија:Срби у Бугарској