За отварање правца од Сјенице преко Пријепоља и Вишеграда према Сарајеву, команда групе армија Е формирала је посебну борбену групу „Шојерлен“ () у чијем су саставу била три пука (укупно девет батаљона), два железничка батаљона и две противавионске батерије. Штабу те борбене групе (која је назив добила по презимену њеног команданта), 21. октобра су потчињени Српски ударни корпус, Руски заштитни корпус, борбени ешелони команде групе армија Е, борбена група „Фурман“ и тврђавски пионирски штаб бр. 2Ахмет Ђонлагић: 27. источнобосанска дивизија НОВЈ, pp. 316Ратни дневник команде групе армија Е 1. октобар 1944 – 31. децембар 1944 – http://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm .

Предњи делови борбене групе „Шојерлен“ избили су, 11. новембра, у Вишеград и ухватили везу с 7. СС допунским батаљоном који је стављен под команду штаба те групе. Већ сутрадан је команда групе армија Е, којој је борбена група „Шојерлен“ била непосредно потчињена, одобрила и у свом дневнику забележила њене намере "... да са јаким деловима што брже продре на запад. Циљ је да се што пре заузме Рогатица и Подроманија, као и превоји на потезу „црног пута“, који има одлучујући значај, као и да се тај пут отвори за транспортовање опреме за ваздушно извиђање и држи у рукама за наша даља кретања у рејон Сарајева..."

Ангажоване снаге и планови

"Претходница Шојерлен“ имала је преко 10.000 људи, и деловала је у садејству са немачким и усташким јединицама из Сарајева, Соколца и Рогатице. Наспрам овим снагама стајала је 27. дивизија НОВЈ са око 2.500 борацаЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, документ 75.

У складу са инструкцијама Врховног Штаба и штаба Трећег ударног корпуса НОВЈ, и с обзиром на однос снага, штаб Трећег корпуса наредио је својим јединицама да се распореде тако „да све бригаде заједно чине једну велику дубинску засједу на комуникацији Соколац – Рогатица – Вишеград".Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, документ 69 - Заповест штаба 27. дивизије од 5. новембар 1944 Штаб дивизије намеравао је да се користи маневром, поседањем природних отпорних тачака, утврђивањем, зарушавањем саобраћајница и бочним нападима у циљу заустављања противника.

Прва на правцу наступања „Претходнице Шојерлен“ налазила се 16. муслиманска бригада. Тих дана је захладнело и нападао је дубок снег. У свим бригадама је био велик број босих бораца и са слабом одећом и обућом. Због тога су и батаљони 16. бригаде морали да се разместе по селима (која су била већим делом попаљена и напуштена), удаљеним 1,5 -{km}- ваздушне линије од друма. Контрола пута је вршена истуреним заседама. Оне су имале задатак - када непријатељ крене из Вишеграда - да прихвате борбу и присиле га да се развије како би батаљони могли изаћи на предвиђене положаје. План је био да борбу први прихвати 1. батаљон на Сјемећу и омогући 2. и 3. батаљону да се развију на припремљеним положајима на Малом Тмору (к. 1249), изнад села Стрмац, и на брду Равне (к. 1147). Када непријатељ избије у висину тих положаја, ти батаљони би га напали у бок, а 1. батаљон из позадине. За то време је 4. батаљон требало да им обезбеђује леђа од продора усташа из Рогатице и уједно да буде и бригадна резерваАхмет Ђонлагић: 27. источнобосанска дивизија НОВЈ, pp. 319.

Борбе између Вишеграда и Рогатице 14—16. новембра

Изјутра 14. новембра кренула је претходница борбене групе „Шојерлен“ из Вишеграда. Био је то један ојачани батаљон ("Шлутербах“, () назван по свом команданту). Око подне су његови предњи делови упали у заседу 1. батаљона, која их је зауставила и присилила да се развију. Ускоро је стигла и главнина тог батаљона и прихватила борбу. Надмоћнији немачки батаљон, подржан артиљеријом, наставио је продор друмом, али је при томе био притиснут покретом и ватреним дејством јединица 1. батаљона. Челна група, у којој је било неколико борних кола, заустављена је испред препрека испод Малог Тмора, где су је чете 2. и 3. батаљона дочекале концентричном ватром са блиског одстојања (50 до 100 метара). Уз друм било је распоређено неколико противтенковских пушака, а на ватреном положају био је и бригадни пт топ 47 -{mm}-. До пада мрака се водила жестока борба дуж друма од Сјемећа до села Стрмац. Поједини положаји око пута су по неколико пута прелазили из руке у руку. На крају је немачки батаљон био присиљен да се повуче до Сјемећа. У току ноћи је главнина 16. бригаде извршила два напада с циљем да разбије немачку групу на Сјемећу и да је одбаци до Вишеграда. Оба пут је успевала да сабије немачке јединице на друм, али је ту дочекивана снажном блиском ватром, нарочито из малокалибарских противавионских топова (тзв. флакова), застајала, највише због моралног дејства њихове ватре на борце, јер се они до тада нису сусрели са рафалном топовском ватром.Ахмет Ђонлагић: 27. источнобосанска дивизија НОВЈ, pp. 321

У свануће 15. новембра штаб 16. бригаде је наредио да се прекине напад, али да се батаљони задрже у непосредном додиру са непријатељем, да га спречавају да оправља друм и склања препреке, и да предах искористе да среде јединице, попуне их муницијом и дотуре им топли оброк. После тог затишја, у којем су се и Немци ограничили на одбрану, главнина 16. бригаде је после подне поновила напад. Шумом покривено земљиште је омогућавало да се борба води на одстојању 30 до 50 метара. У пресудном тренутку на је бојиште стигла нова колона од Вишеграда. Била је то борбена група формирана од ранијег Руског заштитног корпуса. Подржана јаком артиљеријском ватром, зауставила је напад 16. бригаде и одмах прешла у противнапад у захвату друма. Штитећи се јаким побочницама, њена главна колона, на чијем су челу били тенкови и борна кола, постепено је продирала, савлађујући и рашчишћавајући препреке на путу. Око њих и појединих положаја на Равни (к. 1147) и Малом Тмору (к. 1249) дошло је до појединачних жестоких окршаја. Неке од њих су више пута заузимале непријатељеве и повраћале јединице 16. бригаде. Јединице 16. бригаде успеле су да директном ватром пт топа и пт пушака избаце из борбе неколико тенкова и борних кола. Међутим, и поред снажног отпора, пешадијски делови су из главне колоне и десне побочнице одбацили батаљоне 16. муслиманске бригаде с друма и увече наставили продор ка Рогатици. Моторизовани делови су, међутим, остали на друму, јер за тако кратко време нису могли да отклоне рушења и препреке на њему.

После четрдесеточасовне борбе, у којој је имала 5 мртвих, 5 несталих и 25 рањених бораца и руководилаца, 16. бригада се повукла на положаје 1,5-2 -{km}- северно од друма Вишеград - Рогатица. За то време су њени батаљони уништили 15 камиона и оштетили 10 тенкова или борних кола и других моторних возила, а заробили су 5 непријатељевих војника. Непријатељеви губици у мртвим и рањеним су процењени на 130 до 250 војника, подофицира и официраАхмет Ђонлагић: 27. источнобосанска дивизија НОВЈ, pp. 322

Док је текао напад од Вишеграда, 19. бирчанска бригада је успешно сузбијала испаде из Соколца, а 20. романијска и 4. батаљон 16. муслиманске бригаде су, притиском према Рогатици, спречили усташе да из тог упоришта угрозе позадину главнине 16. бригаде на вишеградском друмуЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, цит. документ 90.

Борбе између Рогатице и Сарајева 17—21. новембра

У подне 16. новембра штаб 27. дивизије издао је нову заповест за дејства против немачких снага које су се пробиле у Рогатицу. Он је позитивно оценио протекле борбе 16. бригаде, истакао да јачина „непријатеља који надире из Вишеграда још није утврђена усљед сталног придоласка појачања“ и изнео претпоставку „да се ради о пробијању јачих непријатељских снага које су из састава оних немачких опкољених дивизија са простора Санџака и југозападне Србије“. Његов план је био да „хватајући непријатеља у процјеп на комуникацији... Рогатица – Соколац, уништавамо његове колоне у повлачењу, и да га непрекидно и упорно развијамо за борбу, успоравајући му пробијање, како би на тај начин омогућили успјешно извођење стратешког плана наше врховне команде..." У духу те замисли, наредио је 19. бирчанској и 20. романијској бригади да из својих рејона пређу у напад на непријатеља чим крене из Рогатице друмом према Соколцу, и то прва са северне, а друга - са јужне стране, а 16. муслиманској - да развије два батаљона на линији село Гучево - Голетица (триг. 1011) ради притиска на непријатеља источно и западно до Рогатице, а главнину да повуче у позадину, у села Ошкопље и Думањићи, ради одмора, сређивања и припрема за напад у леђа непријатељу када се буде пробијао из РогатицеЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, документ 91.

Када су, увече 15. новембра, пешадијске јединице челних делова борбене групе „Шојерлен“ избиле у Рогатицу, ту су морале застати не само због предаха и припрема за даље продирање, него и због тога да сачекају своју главнину која је стајала на вишеградском друму или у Вишеграду, јер је и у току 16. новембра морала склањати препреке и затрпавати ровове на путу или правити обиласке ради пролаза моторизованих делова.

Свакодневно извештаван о току борби на друму од Вишеграда ка Рогатици, штаб 3. корпуса је, 17. новембра, тражио на основу захтева штаба 27. дивизије од Врховног штаба да се хитно бомбардују немачке снаге у Вишеграду, Рогатици и СоколцуЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, цит. документ 131.

Поучена искуством из борби од Вишеграда до Рогатице, када је њена главнина наступала друмом са релативно слабим бочним обезбеђењима, група „Шојерлен“ је у пробијању од Рогатице ка Соколцу истурио и с једне и с друге стране јаке побочнице и на важнијим топографским тачкама постављао сталне посаде које су затварале прилаз друму.Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 31,. документ 4 - Извештај штаба 27. дивизије штабу 3. корпуса, 1. децембар 1944 Њени предњи делови кренули су из Рогатице изјутра 17. новембра. Главнина је наступала друмом, а побочнице висовима лево и десно од пута.

Први дан наступања завршен је без икаквог успеха, јер су јединице 20. романијске бригаде и батаљон 16. муслиманске бригаде зауставиле групу „Шојерлен“ и присилиле ја да се повуче у Рогатицу. Истовремено је и 19. бирчанска бригада одбацила делове 1. усташке бригаде који су из Соколца и Подроманије пошли у сусрет челним јединицама групе „Шојерлен“. Сутрадан је напад обновљен. Овај пут претходница је чекала да побочнице потисну делове 20. романијске бригаде који су са Обле главе (к. 831) и к. 910, с јужне стране друма, контролисали серпентине код села Ковања, и батаљон 16. бригаде који је исто чинио од села Гучева и Среднице (к. 952). У току дана су ти положаји неколико пута прелазили из руке у руку. Када је пала ноћ, непријатељ се није повукао у Рогатицу него је остао на друму и на висовима око њега, које је заузео предвече када је у борбу увео и оба усташка батаљона из Рогатице.Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 33, документ 166 Тог дана (18. новембра) немачка команда Југоистока је у свој ратни дневник забележила и следеће: „Челни одреди штаба 'Шојерлен' стигли су у Ковањ (6 -{km}- северозападно од Рогатице). Узвишења која се тамо налазе са обје стране пута држе банде у својим рукама."Ратни дневник команде Југоистока 1. јул 1944 – 31. 12. 1944, 18. новембар - http://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm