1795. је била проста година.
Догађаји Јануар 2. јануар — У Бечу излази последњи број листа "Славеносерпскије вједомости". 3. јануар — У тајном споразуму са Русијом, предвиђајући крај Млетачке Републике, Аустрија резервисала Далмацију и Истру за себе. јануар — Најхладнији месец у збирци података Температура централне Енглеске (од 1659 до данас). 16. јануар — Рат Прве коалиције, Фландријска кампања: Пичегрујеви Французи заузели Утрехт - напредовање је олакшано тиме што су водене површине залеђене услед оштре зиме. 18. јануар — Батавска револуција у Амстердаму: Про-француски расположени грађани тјерају принца Wиллема В Оранског, стадтхолдера Низоземске Републике да напусти град под заштитом британских трупа. 19. јануар — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 19. јануар — У Амстердаму проглашена Батавијска Република, која ће ступити у савез са револуционарном Француском (траје до 1806). Сутрадан у град стиже француски генерал Жан-Чарлс Пихегру. 23. јануар — Користећи замрзнутост мора, француски гусари на јуриш заробљавају холандску ратну морнарицу.
Фебруар
1. фебруар — Антијакобинска реакција у Француској: радикал Франçоис-Ноëл Бабеуф је ухапшен, антијакобинска "златна младеж" спаљује његове новине Ле трибун ду пеупле - његов утицај ипак расте због економске кризе. 4. фебруар — Пиринејски рат: Французи заузели утврђење Росес у Каталонији. 7. фебруар — Једанаести амандман на устав САД: савезне државе имају суверени имунитет. 8. фебруар — Жан Пол Мара уклоњен из Пантеона, његове споменике уништавају. 9. фебруар — Фердинанд III, велики војвода Тоскане склопио мир са Француском. 15. фебруар — Јаунаyески мир са вандејским побуњеницима на челу са де Цхаретеом: слобода религије, изузеће од регрутације - али ројалисти се уз помоћ Енглеза поново дижу у јуну. 18. фебруар — Руско-енглеска алијанса у случају рата, изузимајући текући рат са Француском. фебруар — Камехамеха осваја хавајска острва Мауи и Молокаи. 21. фебруар — Званично раздвајање Цркве и Државе и слобода религије у Француској.
Март
8. март — Преживели жирондинци враћени у Конвент. 8. март — Акција од 8. марта 1795: заробљен један британски брод - француска флота је поново активна у Лигурском мору, демонстрира према Ђенови и Корзици. 14. март — Битка код Ђенове: британско-напуљска флота поразила француску. март — Други карипски рат: Црни Кариби се уз помоћ Француза побунили против Британаца на Светом Винценту - владају унутрашњошћу до 1797. 21. март — Одређена комисија за састављање новог устава Француске. 27. март — Црногорски митрополит Петар I обавештава да је одлучио од цркве становника Мокриња који су учествовали у каменовању наводне вештице. 28. март — У контексту завршне Поделе Пољске, Војводство Курландија и Семигалија прикључено Русији. 29. март — Лудвиг ван Бетовен први пут наступио јавно у Бечу, свира свој 2. клавирски концерт.
Април
1. април — Устанак због несташице хране у Паризу: санкилоти траже хлеб и Устав из '93. 5. април — Склопљен први Баселски мир којим Пруска признаје француско освајање леве обале Рајне и излази из Прве коалиције. Хабсбурзи настављају рат у немачким земљама - успешно воде Рајнску кампању. 7. април — У Француској уведена дефиниција метричког система, предвиђен франак са децималном поделом. 10. април — Бели терор: Декрет за разоружање "терориста" (јакобинаца). 10. април — Завера у Поинте Цоупеу, Шпанска Лујзијана: разоткривени планови за велику побуну робова. април — Након неуспеха у Холандији, већина британских снага напустила Континент. 23. април — Битка код Гроа 23. април — Варен Хастингс, бивши гувернер у Индији, после дугог суђења ослобођен оптужби за корупцију и злоуправу. 23. април — Француска и Шведска успоставиле дипломатске односе - прва монархија која је признала Француску републику.
Мај
8 и 10. мај — Жером Лаланде видео Нептун, али мисли да се ради о звезди. мај — Београдски везир Хаџи Мустафа-паша послао одред војске против поречког заповедника Ћоса-Мустафе који се прикључио видинском одметнику Пазваноглу - Ћоса је протеран, на обе стране је било Срба. мај — Битка у пролазу Нуʻуану на острву Оаху је одлучујућа Камехамехина победа, чиме постаје владар уједињеног Хавајског краљевства. 16. мај — Хашки уговор: мир Француске са младом Батавијском Републиком, потврђен француски посед Маастрихта, Венлоа и Зеландске Фландрије. Британци након овога нападају холандске поседе широм света. 20. мај — Угушене побуне гладних санкилота у Паризу, крајем месеца укинут тамошњи Револуционарни трибунал. 20. мај — Игњат Мартиновић и скупина јакобинаца погубљени у Пешти. 31. мај — Поновно отварање цркава у Француској - деле се између декадног и рефракторног богоштовља (тј. оних који су прихватили декадни дан одмора по револуционарном календару и оних који се противе револуционарним законима).
Јун
5 - 7. јун — Копенхагенски пожар, изгорело преко 900 кућа. 7. јун — Седмомесечна француска Опсада Луксембурга окончана хабсбуршком капитулацијом - крај Фландријске кампање, Француска освојила Холандију, неће бити угрожена све до 1814. 8. јун — Француски престонасљедник, 10-годишњи принц Луј умире у заточеништву; постхумно ће од ројалиста добити краљевску титулу "Луј XVII"; титуларним краљем постаје његов стриц Луј XVIII који се налази у егзилу (на престолу 1814-24). 10. јун — Британска инвазија холандске Колоније Рта добре наде - освајају је до септембра, остају до Амијенског мира 1802. 11. јун — Након кратког периода директне османске власти у Триполију, власт поново узима један Караманид, Јусуф Караманли (до 1832). 14. јун — Битка код Баскаре: француски пораз у Каталонији. 15. јун — Након што је поразила Хаџи-Мустафину војску код Јагодине и Болеча, војска јаничарских вођа Хаџи-Хасана, Хаџи-Бишћа и Кара-Исмаила заузела београдску Варош и опсела Хаџи-Мустафу у тврђави; хришћани страдају и од њих и од варошких Турака. јун — Русија мобилизовала снаге на пољској и пруској граници, у случају рата са Пруском. 16 - 17. јун — Корнвалисово повлачење: британски ескадрон се одбранио од надмоћније француске морнарице поред Бретање. 19. јун — Британци поражени на Санта Луцији од француских војника (Вицтор Хугуес), републиканаца и ослобођених робова - беже заједно са ројалистичким плантажерима. 23. јун — Киберонска експедиција: Енглези искрцали 4.000 емиграната у Бретањи, где се придружују шуанима. Истог дана Британци однели победу у поморској Битци код Гроиxа, поред бискајске обале Бретање. 24. јун — Сенат САД ратификовао Јаyов уговор о пријатељству и трговини са Великом Британијом; џеферсоновци су били против а Хамилтонови федералисти за. јун — Хаџи-Мустафа растерао јаничарску опсаду београдске тврђаве. Варош је доста разорена, паша помаже Србима, који такође хватају и убијају бунтовнике за новчану награду. 30. јун — Турске војске из Никшића и Колашина нападају Морачу, запаљена нека села, али снажан отпор их присиљава на повлачење.
Јул
9. јул — Мухамед-хан Каџар неуспешно опседа Шушу, главни град Карабашког каната - владар ипак пристаје на данак и таоце. 13. јул — Битка код Ијерских острва британско-напуљска флота поразила француску надомак јужне обале, али пропуштена прилика да се ова уништи. 14. јул — Марсељеза озваничена као француска национална химна (дефинитивно од 1879). 19. јул — Пиринејски рат, западни део: Французи заузели Билбао, до почетка августа прелазе Ебро и приближавају се Памплони. 21. јул — Ген. Лазаре Хоцхе поразио ројалисте код Куиберона. 22. јул — Други Базелски мир окончава Пиринејски рат: Шпанија излази из Прве коалиције, предаје Француској источни дио Хиспаниоле (данашња Доминиканска Република, до 1809); Португал остаје у рату. У Првој коалицији од великих континенталних сила остала само Аустрија. 25. јул — Иришка куга: званични почетак епидемије која се пренела из Турске у Срем, траје до фебруара/марта. 28. јул — Трећи Баселски мир завршава непријатељства између револуционарне Француске и Земаљске Грофовије Хессен-Кассел, која је изашла из Прве коалиције. јул — Пошто је Порта одлучила да елиминише Пазваноглуа, и Хаџи Мустафа-паша окупља војску, укључујући Србе.
Август
3. август — Инвазија Цејлона: почиње британско искрцавање на холандско острво, које до фебруара заузимају у потпуности. 3. август — Греенвиллским уговором окончан Северозападни индијански рат у САД, Индијанци предају велики део данашњег Охаја. август — У време када је Карабах принуђен на данак, снаге Мухамед-хан Каџара су принудиле канате Ганџа и Јереван на савезништво, као и Ширван и Дагестан. Главни циљ је Грузија, некада део Персије, а сада у савезу са Русијом. август — Руски ескадрон стиже у Северно море, помаже Британцима у блокади холандских лука 17. август — Побуна робова на холандском острву Цураçао, на челу с Тулом, угушена 19. септембра. 17. август — Британци заузимају холандску Малаку на Малајском полуострву (до 1818). 22. август — Устав ИИИ године: уведени петочлани Директоријум и дводомна легислатура (Савјет древних и Савјет пет стотина), право гласа ограничено на пореске обвезнике. Донет Декрет две трећине како би већина чланова конвента прешла у нову легислатуру. 22. август — Почиње обнова манастира Раче. 26. август — Британци заузимају Тринцомалее на Цејлону.
Септембар
5. септембар — САД склопиле први од "Берберских уговора", са Османским Алжиром. 8 - 11. септембар — Битка код Крцанисија: грузијске снаге потучене, Персијанци опустошили Тбилиси. септембар — Православни Срби Далмације и Боке Которске траже од млетачког Сената да им се одобри избор епископа - дозвола није стизала, следеће године Герасим Зелић изабран за генералног викара. 16. септембар — Рат Прве коалиције: британске трупе заузимају холандски Капстадт (данашњи Кејптаун у Јужној Африци). 20. септембар — Баварци предали Манхајм Пичегрујевим Французима, сутрадан се исто дешава у Диселдорфу. 21. септембар — Битка на Диамонду, договорени окршај у Северној Ирској у коме је протестантска дружина крваво потукла католичку - основан протестантски Орански ред. 22. септембар — Основано Лондонско мисионарско друштво. 24. септембар — Битка код Хандшухсхеима: Гвоздановићеве хабсбуршке снаге поразиле бројније Французе и одбиле их од Хајделберга. 28. септембар — Рат Прве коалиције: Споразумом у Санкт Петербургу, Русија се прикључује Великој Британији и Аустрији против Француске.
Октобар
1. октобар — Француска анектирала Белгију (Аустријска Холандија) и Луксембург (девет нових департмана). 5. октобар — Ројалистички устанак у Паризу угушен интервенцијом артиљерије којом је командирао млади Наполеон Бонапарте. 7. октобар — Битка Левантског конвоја: Французи заробили поред Португала 30 британских трговачких бродова из Леванта. Британци ће држати под блокадом француски ескадрон који се склонио у Кадиз. 11. октобар — Париз подељен на 12 арондисмана. 11 - 12. октобар — Битка код Хошта, надомак Франкфурта: Хабсбурзи поразили Французе, Јоурданова армија се мора повући на западну обалу Рајне. октобар — Султанови команданти поражени под Видином, тако да се привремено мири са Пазваноглуом. Срби ће за верност догодине бити награђени проширивањем повластица. октобар — Пасквале Паоли се уклонио са Корзике у Британију, где остаје до краја живота. 20. октобар — Џорџ Ванкувер се вратио у Енглеску након 4,5-годишње експедиције. 24. октобар — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава. 25. октобар — Основан Институт де Франце, замена за раније укинуте краљевске академије. 26. октобар — Распуштен Национални конвент. 27. октобар — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 29. октобар — Битка код Маинца: Хабсбурзи су потиснули Французе од града. Ген. Жан Шарл Пишегри контактира у ово време са ројалистима.