Диносауруси ( — Диносаури) су разграната група животиња која се појавила током тријаса, прије скоро 250 милиона година. Иако тачно вријеме појаве диносауруса још увијек није директно одређено, наука тренутно процјењује да су се појавили између 231 и 243 милиона година.
Све до краја 20. вијека се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; међутим, фосилни остаци диносауруса пронађени 1990-их година су потврдили пријашња мишљења да се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од малих диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба јуре, да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем креде, да се за њих користи термин авијански или птичји диносауруси ().
Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста, су најразноликија група кичмењака након риба. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебних родова и више од 1000 различитих врста диносауруса (не укључујући птице).
Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим или изумрлим врстама. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су рогови и кријесте, или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.
Иако су модерни диносауруси (птице) углавном мали и ограничени у величини због тога што су развили способност летења, многи изумрли диносауруси су имали велика тијела, међу којима су највећи били сауроподи, који су били највеће копнене животиње свих времена. Процјењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус (), који је достизао дужину од 58 метара, иако новија истраживања у 2015. години указују да се ради о погрешној процјени. Осим Амфикоелиаса, за најдужег диносауруса се сматра Аргентиносаурус хуинкуленсис (), који је достизао дужину између 30 и 39,7 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес (), који је достизао висину од 18 метара. Најмањи изумрли диносаурус је био Сисјаникус занги (), који је био дуг 50 центиметара.
Иако се диносауруси убрајају у гмизавце, они нису гуштери, нити су им блиско сродни. Умјесто тога, диносауруси не посједују особине које се традиционално приписују гмизавцима, као што су раскречен став ногу или хладнокрвност. Иако ријеч диносаурус буквално значи „страшни гуштер”, овај назив се често употребљава погрешно за неке изумрле врсте гмизаваца (укључујући: мосасаурусе, ихтиосаурусе, птеросаурусе, плесиосаурусе, као и синапсиде), иако они нису таксономски класификовани као диносауруси.
Људски поглед на ова бића се мијењао током времена. Током прве половине 20. вијека, прије него што су птице препознате као група диносауруса, већина научне заједнице је вјеровала да су диносауруси били велики, спори, усамљени, троми и хладнокрвни гмизавци који лутају по мочварама и вуку за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прошлог вијека са открићем врсте Деиноникус антиропус (), и са истраживањима спроведеним 1970-их се дошло до закључка да су сви диносауруси били активне топлокрвне друштвене животиње морфолошки сличније птицама него гмизавцима, са повећаним метаболизмом, које су савршено прилагођене условима своје средине.
Још од првих фосилних остатака који су препознати у раном 19. вијеку, костури диносауруса су постали главне атракције у музејима широм свијета, и диносауруси су постали трајни дио свјетске културе.
Порекло и значење назива Назив диносаурус потиче од двије грчке ријечи: динос () што значи страшан, и саврос () што значи гуштер или гмизавац; а дао га је енглески зоолог сер Ричард Овен 1842. године.
Обележја мини|лево|200px|Суперсаур, највећи диносаурус мини|200px|Компсогнатус, најмањи диносаурус, у односу на човјека
Неки диносауруси су, уз китове, највеће животиње које су икад постојале на Земљи. Диплодок се сматра највећим диносаурусом. Дуг је 25 метара, те има дуг врат и малу главу. Постоје индикације да су ипак већи суперсаур и ултрасаур, мада до данас није нађен велик број њихових фосила. Маменчисауров врат је био дуг 11 метара.
Најмањи је диносаурус компсогнатус, величине ћурке, дуг 75–91 -{cm}-, а тежак 3 -{kg}-).
Од месождера се као најомраженији истиче тираносаурус, дуг 15 метара и са зубима од којих су неки дуги 20 -{cm}-. Постоје докази да је већи месождер кархародонтосаур, за кога постоје индикације да је спор и неспретан, па чак и да је стрвинар.
Прехрана Биљоједи Диносауруси биљоједи су имали тупе зубе који су били прилагођени тешко сварљивој биљној храни. Имали су и већи систем за варење од месоједа. Неки биљоједи су, као данашње птице гутали стене (гастролит) које би им се заглавиле у желуцу, да би се лакше уситнила храна. Неки диносауруси биљоједи су: -{Iguanadon}-, -{diplodokid}-, -{supersaur}-, -{Triceratops}-, -{ultrasaur}-, -{seismosaur}-, -{Parasaurolophus}-, -{chasmosaur}-, -{ampelosaur}-, -{saltasaur}-, -{Euoplocephalus}-, -{Amargasaurus}- и -{pachicefalosaur}-.
Месоједи Диносауруси месоједи су имали дуге ноге, добар вид и слух како би могли уловити плен. Такође су имали јако оштре зубе како би убили и растргали плен. Неки месоједи су били канибали, јели су припаднике своје врсте. Неколико фосила диносауруса пронађено је са фосилом друге животиње унутар тела. Неки од месоједа су: -{kompsognatus}-, -{tiranosaur}-, -{alosaur}-, -{albertosaur}-, -{saurophaganax}-, -{mapusaur}-, -{daspletosaur}-, -{velociraptor}-, -{megaraptor}-, -{megalosaur}- .
Сваштоједи Само неколико нама познатих диносауруса су сваштоједи, као -{Ornithomimus}- и -{Oviraptor}- који су јели биљке, јаја, инсекте итд. Доста биљоједа при конзумацији биља случајно прогута инсекте или неке друге мале животиње.
Размножавање Мало тога се зна о размножавању диносауруса. Познато је да су се диносауруси размножавали јако рано. Диносаурус би оплодио јаје, које би женка затим снела. Јаја су била округла или издужена, слична јајима рептила, птица и примитивних сисара. Највеће јаје диносауруса је оно хипселосаурово. Пронађено је у Француској 1869. Било је дуго 30 -{cm}-, 25 -{cm}- широко, запремине 2 -{l}- и тешко 7 -{kg}-. Неки научници су утврдили да су женке имале проширену цев која је служила за полагање јаја.
Еволуција и систематика Почеци
Многи научници су дуго времена сматрали да су диносауруси били полифилетична група и да су се састојали од међусобно мало повезаних архосаура – данас се на диносауре гледа као на засебну групу.
мини|upright=1.25|Рани диносауруси: -{Herrerasaurus}- (велики), -{Eoraptor}- (мањи) и лубања -{Plateosaurusa}-.
Први диносауруси су се одвојили од архосаура током средњег тријаса, пре око 235 милиона година. Само 20 милиона година раније, крајем перма, десило се највеће изумирање у Земљиној историји у којем је изумрло 95% свих врста. У 230 милијуна година старој формацији -{Ischigualasto}- у Аргентини пронађени су фосили врло примитивних диносауруса, као нпр. -{Eoraptor}-, који је вероватно био предак свих диносауруса који су се касније појавили; према томе, први диносауруси били су мали двоножни месоједи.
Такав поглед ће касније потврдити налази орнитодира сличних диносаурусима, као што су -{Marasuchus}- и -{Lagerpeton}-. Ти родови су класификовани изван -{Dinosauria}-, али су вероватно били врло сродни заједничком претку диносауруса.
Када су се појавили први диносауруси, копнени екосистеми били су заузети од стране разних архосаура и терапсида: -{aetosaura}-, -{sinodonta}-, disinodonta, -{ornitosukida}-, -{rauisukida}- и -{rinhosaura}-. Већина њих је изумрла већ у тријасу; на прелазу између карнијума и норијума десило се масовно изумирање у којем су изумрли дисинодонти и многи примитивни архосауроморфи. Следило је још једно изумирање на пријелазу између тријаса и јуре, у којем је изумрла већина група архосаура. Након тих догађаја копнена фауна се састојала од крокодиломорфа, диносауруса, сисара, птеросаура и корњача.
Рани диносауруси су вероватно заузимали нише које су постале слободне изумирањем неке групе животиња. Пре се сматрало да су диносауруси потиснули старије групе дугом конкуренцијом, што се данас сматра врло невероватним: број диносауруса није постепено растао, што се дешавало са другим групама; у карнију су чинили 1-2% фауне, али после изумирања других група тај проценат се попео на 50-90%. Усправна позиција ногу, која се дуго сматрала кључном адаптацијом, постојала је и код других група које нису биле тако успешне (-{aetosaura}-, -{ornitosukida}-, -{rauisukida}- и неких -{krokodilomorfa}-).
Систематика и филогенија мини|upright=0.75|Карличне кости код припадника -{Ornithischia}- мини|upright=0.75|Карличне кости код припадника -{Saurischia}-
Надред диносауруса спада, како је то случај са већином рептила, у диапсиде. Они се од синапсида (од којих су потекли сисари) и од анапсида (данашњих корњача) разликују по два отвора у лубањи иза очију. Унутар диапсида потекли су од архосаура, који су имали још два отвора у лубањи. Данашњи потомци тих рептила су одвојени од крокодила и птица. Сами диносауруси деле се на два реда, -{Saurischia}- и -{Ornithischia}-. Они су се разликовали по структури карличних кости. Припадници -{Saurischia}- су наследили структуру карличних кости од својих предака, док су припадници -{Ornithischia}- развили карличне кости налик онима код птица.
мини|400px|центар|Поједностављени дијаграм систематике диносауруса Следи поједностављена класификација диносауруса до породица. -{Dinosauria}- -{Saurischia}- (диносауруси са гуштерским костима кукова) -{Herrerasauria}- (рани, двоножни месоједи) -{Theropoda}- (двоножни диносауруси, већим делом месоједи) -{Coelophysoidea}- (-{Coelophysis}- и сродници) -{Ceratosauria}- (-{Ceratosaurus}- и абелисауриди – ови задњи су били важни грабљивци у касној креди на јужним континентима) Spinosauroidea (mesožderi i eventualno ribojedi; neki su imali lubanju kao kod krokodila i jedro na leđima) -{Carnosauria}- (-{Allosaurus}- и сродници, као нпр. -{Carcharodontosaurus}-) -{Coelurosauria}- (група разноликих теропода) -{Tyrannosauroidea}- (мали до дивовских размера, често са редукованим предњим удовима) -{Ornithomimosauria}- (биљоједи и месоједи налик ноју, без зуба) -{Therizinosauria}- (двоножни биљоједи са дугим рукама и малим главама) -{Oviraptorosauria}- (безуби диносауруси; њихова исхрана и начин живота су непознати) -{Dromaeosauridae}- (класични "раптори", нпр. -{Velociraptor}-) -{Troodontidae}- (лакше грађени дромеосауриди, могући омнивори) -{Aves}- (птице, једини преживјели потомци диносауруса) -{Sauropodomorpha}- (група биљоједа са врло дугим вратом) -{Prosauropoda}- (рани сауроподи; мале до велике величине; неки су можда били свеједи, двоношци и четвороношци) -{Sauropoda}- (изузетно велики, већином дужине 15 метара) -{Diplodocoidea}- (издужене лубање и репови; зуби су били усмерени према напријед и игличасти) -{Macronaria}- (разнолика група огромних сауропода) -{Brachiosauridae}- (са веома дугим вратовима и предњим удовима дужим од задњих) -{Titanosauria}- (разнолики; најчешћи у касној креди на јужним континентима) -{Ornithischia}- (диносауруси са птичјим карличним костима) -{Heterodontosauridae}- (мали биљоједи или омнири са великим очњацима) -{Thyreophora}- (оклопни диносауруси, већином четвороношци) -{Ankylosauria}- (са оклопом од коштаних плоча, такође су имали коштану куглу на крају репа) -{Stegosauria}- (четвороношци, са коштаним плочама и бодљама) -{Ornithopoda}- (разнолики, били су и двоношци и четвороношци рониоци, могли су жвакати и имали су велики број зуба) -{Hadrosauridae}- (диносауруси са „пачјим кљуном“) -{Pachycephalosauria}- (диносауруси са дебелим лобањама и коштаним бодљама и украсима на глави)