Дебар (, ) је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебарско поље.
Географија Град Дебар је смештено у западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом — 5 km западно од града. Од најближег већег града, Тетова, град је удаљен 67 km северно, а од главног града Скопља 131 km југозападно.
Рељеф: Дебар се средиште истоимене историјске области Дебарско поље. Насеље је положено у тзв. Дебарској котлини, на приближно 670 метара надморске висине. Јужно од града се издиже планина Стогово, југозападно планина Јабланица, а северно и источно Дешат. Западно се пружа поље.
Клима у Дебру, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.
Воде: Поред Дебра протиче река Црни Дрим, који је у овом делу преграђен и ту је образовано велико Дебарско језеро. Како се близу града налазило ушће речице Радике у Црни Дрим, то је у овом делу језеро веома широко. Његова северна страна је данас кеј на јужном ободу града.
Историја Подручје Дебра је било насељено још од праисторије. Први писан документ у коме се спомиње Дебар је Птолемејева мапа, направљена средином 2. век п. н. е. у којој се назива -{Deborus}-.
Значајније насеље на овом месту се јавља тек у време Византије, у 11. веку. У касном средњем веку у Дебру је било седиште епархије.
Назив Дебар за главно место овог краја, Горњег Дебра, потиче тек из 18-19. века. Раније се ту налазило насеље под именом Раховник (Орховник, Оровник, Ороник). У османском попису вилајета Горњи Дебар 1466/67. налазимо 61 село (од тога 16 пустих) са 429 кућа и приближно 2000 људи. Раховник има 54 куће. По етничком саставу турски пописивачи су забележили највише Срба, потом Словена, али и доста Арбанаса и Влаха. Сто година касније, на попису из 1582, Раховник има чак 336 кућа, од чега 131 муслиманску.G. Palikruševa, A. Stojanovski, Debarska oblast u šezdesetim godinama XV veka (na osnovu jednog savremenog turskog izvora), Simpoziumi per Skenderbeun. Simpozijum o Skenderbegu (9-12 maj 1968), Priština, 187-189 https://www.scribd.com/doc/248578919/Debarska-Oblast
Током османског раздобља Дебар се развија у трговачко средиште краја. У ово време насеље добија мешовит етнички карактер, са две главне скупине: муслиманских Албанаца и православних Словена. У ово време цео крај је био познат по дрводељама. Посебно је између 17. века и 19. века дебарска дрворезбарија била веома развијена.
Године 1903. у Дебру или "Дибру" има 15.500 становника. Од тога су Словени 5500, Арнаути 10.500 и Цигани 500 људи."Дело", Београд 1903. године
Године 1913. Дебар бива припојен Краљевини Србији, касније Југославији. Будући да су велике силе доделиле села која му гравитирају Албанији, Дебар је замро."Политика", Београд 2. јул 1924. године Број становника 1939. је износио 5.500, тј. једну трећину броја од пре ослобођења."Време", 7. јун 1939
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Срби у Дебру Године 1221. Свети Сава је у Дебру у цркви Светог Николе, установио епископију."Дело", Београд 1894. године То негирају Иван Јастребов и Иларион Руварац, а тога става се одрекао и Нићифор Дучић. Јастребов сматра да је могући центар овог владичанства био у селу Пишкопеја.
Између 1868—1874. године (или од 1866)"Цариградски гласник", Цариград 1904. године у Дебру су радиле српска мушка и женска основна школа."Дело", Београд 1899. године Учитељ главни је био Петар Максимовић, родом из Босне. Завршио је Богословију у Београду, а у Дебар га је довео Коста Шуменковић трговац. Максимовић је ту остао до 1873. године, до времена када су Шуменковић и владика Партеније, намеравали да оснују у Дебру, нижу гимназију. Дошао је тада у Дебар учитељ Станко Лазаревић, до тада учитељ у селу Боровцу."Браство", Београд 1940. године
Иван Јастребов наводи да је једно време и у Дебру био учитељ Цветко Поповић којег оптужује за историјске кривотворине. Јастребов је писао је и о Дебарској епископији коју, могуће смешта у селу Пишкопеја.
Дебарски митрополит Козма је био 1885. године председник српске Црквене општине у Кичеву. Прешао је под бугарску Егзархију, када је откривена неправилност неких рачуна манастира Пречисте код Кичева. Срби у Дебру су набављали младе писмене Србе да раде као момци по дућанима и прикривено уче њихову децу српском језику."Велика Србија", Солун 1916. године По Гопчевићу у Дебру је било 1892. године око 12.000 становника, од којих је 1000 Срба Хришћана, 4000 Срба Мухамеданаца, 3000 поарбанашених Срба и 4000 Арбанаса. Поарбашени Срби не говоре више српски језик. Срби муслимани говоре и српски и арбанашки. Ту се налази велики пазар, а највеће шатре су оружичара и кујунџија."Стражилово", Нови Сад 1892. године Српску школу "Дом науке" у Солуну је 1897. године похађало девет ученика из Дебра."Просветни гласник", Београд 1897. године
Дебарска Српска школа је поново почела да ради од 12. фебруара 1906. године. Уписало се мало ученика јер је иста "прекасно отворена"."Цариградски гласник", Цариград 1906. године Постављени су нови учитељи у Дебру крајем 1913. године Драгомир Ђоковић и Тодор Димитријевић. Дошла је 1914. године за учитељицу у Дебар, Јелена Кузмановић из Доњег Милановца и учитељ Милета Живковић.
У српској књижарници у Дебру 1903. године продавао се за један грош, српски календар "Голуб", штампан у Цариграду."Мале новине", Београд 1903. године Срби у Дебру су 1910. године основали месну штедионицу."Српско коло", Загреб 1910. године
Становништво мини|290п|десно|Поглед на Дебар са Дебарског језера
Дебар је више векова мешовито насеље. Данас ту живе: Македонци, Албанци, Турци, Торбеши, Роми. Почетком 20. века Дебар је имао 15.500 становника, 10.500 Албанаца муслимана, 4.500 Словена хришћана и 300 Рома.Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 259.
Према попису из 2021. године, град Дебар је имао 11.735 становника, следећег националног састава:
Већинска вероисповест је ислам (94%), а мањинска православље (3.6%).
Збирка слика
Види још Општина Дебар
Референце
Спољашње везе Попис у Македонији 2002. — Књига 10. Званична страница општине Дебар
Категорија:Општина Дебар Категорија:Градови у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији