мини|200п|Стара Црна Гора и њена племена. Цуце су једно од најбројнијих српских племена Катунске нахије које се развило уз још осам племена у нахији. То су била племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Озринићи (Чево), Пјешивци, Загарач и Комани.
Најранији помен Цуца налазимо у которским споменицима из 1431, као и у цетињској хрисовуљи с краја 15. вијека. У турским дефтерима из 16. вијека спомињу се као село са три водеће махале. Они су једно од највећих племена са подручја старе Црне Горе. Област им се дијели на Веље и Мале Цуце. Главнина становника по предању су досељеници из Куча (Мале Цуце) и из Херцеговине, Чарађа (Велике Цуце). Досељени су према предањима у периоду између краја 15. и почетка 17. вијека.
Према подацима Которанина Маријана Болице, Цуце су већ 1614. године имале 175 домова.
Етимологија Није поуздано утврђено поријекло назива Цуца. У литератури се могу наћи аргументи за албанску (лично мушко име Цуц), као и за словенску етимологију овог назива. У словенским језицима, нарочито код Словена на југоистоку Балкана (Македонија, Бугарска) постоје имена и топоними са основом цуц-. Крајем 9. вијека, један жупан средњовековне жупе Требиње звао се Туђимир. Из података о првим поменима Цуца, може се видјети да је још почетком 15. вијека, име Цуца било патроним.
Историја
мини|л|200п|Племенска карта према стању из друге половине 19.вијека. Цуце се први пут наводе у которском документу из 1431. године, кроз помен становника Влатка Витојевића из Цуца (Vlathicus Vitoevich de Zuçe);док се његов син Ђураш помиње 1488. године).
У Цетињској хрисовуљи Ивана Црнојевића наведене су границе Цуца према Ораховчанима и Риђанима:
Са турском окупацијом 1497. Цуце су постале гранична област између херцеговачког и црногорског санџака. У турском дефтеру Црне Горе из 1521. године дио су Нахије Пјешивци. Највећем селу није уписано име али се на поуздано зна да се зове Калођурђевић, што закључујемо из наредног пописа из 1523. године. Осим њега пописана су села Војиновићи, Аладиновићи, Миоман, Буковик, Миловићи. Двије године касније, Цуце су пописане као село у Нахији Цетиње. Оно обухвата три махале Калођурђевић, Аладиновић и Војиновић, док је махала Буковик запустјела. Према истраживању Радуловића, у периоду између 1570. и 1582. године дошло је до нове друштвене динамике у племену, фузије два села у здржено "махала Аладин са Војиновићима", па су 1582. пописана два села, помеута здружена махала и махала Калођурђевићи. Ово одговара доцнијој подјели на Мале и Велике Цуце.
Цуцке махале 1521. године су: Калођурђевићи, Војиновићи, Аладиновићи, Миловићи, Мијомановићи и Буковик; 1523: Калођурђевићи, Војиновићи и здружена „Аладиновићи и Миловићи и Мијомановићи“, док је Буковик празан; 1529-1536: Калођурђевићи, Војиновићи и здружена махала „Аладиновићи и Миловићи и Мијомановићи“; 1570: Калођурђевићи, Војнолићи, Аладин; 1582: Калођурђевићи, и здружена „ махала Војиновићи са махалом Аладин“; 1592: Цуце и Друге Цуце.
Марјан Болица млетачки племић у опису Скадарског санџака из 1614. године наводи да су Цуце су најбројније племе Катунске нахије, са 175 кућа те 237 војника, под командом Вула и Ника Раичевих. Ово је био и врхунац старог племена Цуца, јер од 1620. године почиње демографски пад. Тек након што су се доселили досељеници из Чарађа и Куча умножили, племе поново добија на снази, од половине 18. вијека.
Из Цуца је највећи црногорски јунак Никац од Ровина, који је вјечну славу стекао обилићевским упадом у табор Осман-паше босанског на Чеву 1756. године, са својих 40 сабораца, и том приликом убио пашу, изазвао расуло у турским редовима и омогућио Србима да извојују величанствену побједу над надмоћнијим непријатељем.
Цуцко село Трњине (у којем су Срби побили Турке 1706. и 1716. године) је у вријеме Петра Првог Петровића Његоша било на граници Црне Горе.
Села Мале Цуце чине села: Трњине, Кобиљи До, Круг, Ровине, Прентин До, Савине Крушке. Велике Цуце: Ржани До, Граб, Градина, Липа, Доња Заљут, Горња Заљут, Просени До, Добра Гора, Вукодо, Рокочи, Извори. Доњи Крај: Башино Село и Доњи Крај.
Рекли су о Цуцама
Братства Цуцка братства су:
Асановићи Бајковићи Банићевићи Биговићи Вулетићи Ђуричићи Живковићи Звицери Кнежевићи Ковачевићи Косовићи Кривокапић Марковићи Мијачи Мијановићи Николићи Пејовићи Перовићи Поповићи Радуловићи Рачете Рогановићи Савчићи Спа(х)ићи Стевовићи Тодоровићи Томановићи Томашевићи Томовићи Турчиновићи Ћосовићи Рогановићи
Знамените Цуце
Никац од Ровина, харамбаша цуцки. Кнез Роган, малоцуцки кнез, опјеван у Горском Вијенцу. Иларион II Рогановић, митрополит црногорско-брдски (1860–1882). Вук Томановић, харамбаша цуцки из Трњина, стриц Никчев. Радован Биговић, свештеник СПЦ, декан Богословског факултета. Симо Радуловић, харамбаша цуцки из Башина Села, побратим Никчев. Крсто Радуловић, барјактар са Вучјег дола и вишеструки јунак, из Заврха. Милан Радуловић, српски књижевник и политичар, из Хан Пијеска. Аћим Радуловић, вођа устанка источне Босне из Хан Пијеска. Милорад Радуловић, мајор специјалних јединица полиције, из Хан Пијеска. Милош Кривокапић, српски ратник и војвода из племена Цуце. Миодраг Кривокапић, српски глумац. Радован Кривокапић, српски фудбалер и тренер. Борис Кривокапић, српски универзитетски професор и правник. Милорад Кривокапић, српски рукометаш. Крсто Поповић, официр црногорске војске и вођа Божићне побуне. Никола Поповић, учесник НОБ, генерал-мајор. Миодраг Живковић, црногорски политичар. Драгољуб Ђуричић, југословенски музичар. Ненад Кнежевић Кнез, српски поп пјевач. Јово Звицер, учесник НОБ. Блажо Ђукановић, генерал Војске Југославије и вођа ЈВуО у рату. Гојко Перовић, српски свештеник и теолог.
Види још Катунска нахија
Референце
Литература
Спољашње везе Квадратура круга: Цуце Родоначелници пјешивачких и цуцких братстава у дефтерима Црне Горе (Порекло, 22. фебруар 2022)
Категорија:Племена Старе Црне Горе