1781 је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа. 2. јануар — Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензија, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације. 3. јануар — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца. 6. јануар — Британска војска је у бици за Џерзи зауставила последњи француски покушај заузимања Џерзија. 17. јануар — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона.
Фебруар 2. фебруар — Мериленд је као последња од 13 америчких савезних одржава ратификовала Чланке Конфедерације. 3. фебруар — Четврти англо-холандски рат: Британци заузимају холандски оток Свети Еустахије у Карибима. фебруар — Цомпте ренду, извештај француског министра финансија Јацqуеса Нецкера погрешно представља финансијску ситуацију стабилном - нису пред
Март
1. март — Царским рескриптом је одређено наизменично служење на грчком и српском у храму св. Спиридона у Трсту - Грци се након овога одвајају од овог храма. 1. март — Америчка револуција: Други континентални конгрес почиње примењивати Чланке о конфедерацији као устав Сједињених Држава (до 1789). Једина савезна институција је Конгрес, без овлашћења за опорезивање или спровођење својих одлука. 9. март — Умро црногорски владика Сава Петровић Његош, наслеђује га сестрић Арсеније Пламенац (до 1784) - није нарочито угледан ни популаран, међу главарима су поделе.
13. март — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 15. март — Битка код Гилфорд Кортхауса
март — Британци узимају холандске колоније Есекибо и Демерара у данашњој Гвајани, ове године оснивају главни град те земље Џорџтаун. 16. март — Битка код рта Хенри у Вирџинији: стратешка поморска британска победа, што омогућава појачања Бенедикту Арнолду. 16. март — Побуна комунероса у Соцору, Вицекраљевство Нова Гранада, дан. Колумбија, поводом повећања пореза - угушена је до октобра. 30. март — Јозефинизам: - папина писма управљена на угарску и хрватску цркву могу се прогласити само ако су прије тога стекла одобрење владара.
Април
6. април — Тупак Амару је ухваћен након издаје, погубљен је следећег месеца а побуна траје још годину дана. 16. април — Англо-француски рат: Битка у Порто Праyи на португалским Зеленортским острвима је стратешки француски успех - успели су помоћи холандски гарнизон на Рту добре наде, куда су се упутили и Британци. 29. април — Битка код Форт Роyала испред Мартиника: пристигли де Грасеов конвој је прошао Хоодову блокаду.
Мај
10. мај — Шпањолци Бернарда де Гáлвеза узимају Британцима након двомесечне опсаде Пенсацолу, главни град Западне Флориде. мај — Гувернадур Радоњић је опет у посети Бечу, делегација тражи да цар узме у заштиту земљу како би се увео ред изнутра и припремила одбрана. 19. мај — Смењен је француски министар финансија Жак Некер, услед непријатељства де Маурепаса и де Вергеннеса. 22. мај — Сéгуров едикт одређује да кандидати за француске официре морају имати бар четири генерације племства - незадовољство буржоазије и новијег племства. мај—јун — Договорена је Аустро-руска алијанса. У наредном периоду Јосип II и Катарина Велика разговарају о подели Османског царства, где би Аустрија узела БиХ и Србију, као и, сада млетачке, Истру и Далмацију, док Катарина следи Грчки пројект, стварање Неовизантије. Аустријанци организују обавештајну службу у Србији, у којој има доста свештеника, калуђера и трговаца. (→ Аустријско-турски рат (1787–1791), Руско-турски рат (1787–1792)).
Јун
2. јун — Англо-француски рат: Де Грассеови Французи су довршили освајање Тобага 10. јун — Темишварски епископ Мојсије Путник, "дворски кандидат", изабран је за карловачког митрополита (до 1790).
Јул
1. јул — Други англо-мyсорски рат: Британци су поразили многобројније мyсорске снаге у бици код Порто Нова (дан. Парангипеттаи). 27. јул — Француз Франçоис Хенри де ла Мотте је обешен због шпијунирања пред 80.000 гледалаца у Тyбурну, делу Лондона.
Август
18. август — Алојз је нови кнез Лихтенштајна (до 1805). 30. август — Француски поморски генерал Франсоа Јосеф Паул де Грасе стигао је са флотом и трупама на улаз у залив Чесапеаке - британски ген. Корнвалис је блокиран.
Септембар
4. септембар — Шпанци су основали Ел Пуебло де Нуестра Сенора ла Реина де лос Ангелес, 5. септембар — Француска морнарица је нанела стратешки пораз Британској морнарици у бици у заливу Чесапик. 6. септембар — Битка на Гротонским висовима: Арнолдови Британци заузимају Форт Грисволд у Конектикату, убијено много бранитеља који су се предали. Последњи већи окршај на северу САД је неуспешни покушај диверзије да Џорџ Вашингтон не би отишао у Вирџинију. 13. септембар — Масакр у Лонг Рану масакр на раскрсници потока Флојдс Форк и Лонг Ран, дуж стазе Фолс Трејс, у данашњем источном округу Џеферсон у Кентакију. 17. септембар — Јозефинска колонизација: цар је издао патент за насељавање Галиције и Буковине. 28. септембар — Америчка револуција: Америчке и француске трупе започеле опсаду Британаца код Јорктауна, Вирџинија.
Октобар
13. октобар — Јозефинизам - Едикт о верској толеранцији међу хришћанским верама: слобода вере за протестанте и православне, укључујући и Угарску. Православни тако могу оснивати своје верске општинине. Сада се протестантски Словаци и калвински Мађари слободно могу насељавати у Банат одн. Бачку. октобар — Софроније Кутовали је преузео из Венеције управу над православним црквама у Венецији, Истри, Далмацији и Боки которској као егзарх цариградског патријарха. 17. октобар — Шпански лојалисти су растурили Тупац Катаријеву опсаду Ла Паза, он је убрзо ухваћен и погубљен следећег месеца. 19. октобар — Амерички рат за независност: Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 20. октобар — Роберт Р. Ливингстон је први секретар ино. послова САД (до 1783, назив функције промењен у државни секретар 1789).
Новембар
1. новембар — Јозефинизам - Патент о кметству: укинута лична зависност кметова у аустријској половини државе. (или у чешким земљама). 7. новембар — У Севиљи (Шпанија) римокатоличка инквизиција последњи пут починила злочин јавног спаљивања "грешника" оптужених за јерес. 11. новембар — Опсада Негапатама: Британци заузимају главну холандску луку на истоку Индије (Холандски Коромандел). 15. новембар — Цар Јосип II је укинуо Колегиум Илyрико-Хунгарикум у Болоњи. 21. новембар — Умро је француски први министар де Маурепас, наслеђује га де Вергенес (до 1787), који је и министар ино. послова. 26. новембар — Француске и ирске трупе преотеле Свети Еустахије Британцима. 29. новембар — Масакр на Зонгу, приликом кога посада истоименог британског теретног брода баца стотињак превожених робова у море; каснији покушај бродовласника да наплате осигурање терета изазива судски спор који ће довести до згражања јавности и дати значајан потицај аболиционистичком покрету. 29. новембар — У Лондону основан Древни ред друида, прва организација која настоји обновити и његовати друидске традиције из прет-кршћанског доба.
Децембар
12. децембар — Поморска битка код Усханта у Бискајском заливу: Британци су заробили део бродова из француског конвоја за Карибе. децембар — Посебна султанова наредба тражи обустављање насиља и да се раја одвраћа од исељавања у Аустрију - спахије, читлук-сахибије и закупци пореза врше зулум над рајом. Почетком 1780-тих ипак прелазе мање групе, нпр. 30 породица из Босне у Срем и Славонију у првој половини ове године. 28. децембар — Пошто је раније током године црногорски гувернадур Јован Радоњић поново долазио у Беч ради помоћи и заштите, сада је у Црну Гору дошло посланство пуковника Павлића/Паулића - догодине врше снимања и шаљу извештаје.
Кроз годину
Немачки филозоф Имануел Кант објављује дело Критика чистог ума. Цар Јосип II је наредио да се у српске школе уведе латиница - након више представки ипак одустаје од те одлуке 1785. Декрет о Банату: Цар Јосип II је недавно инкорпорирани Тамишки Банат подредио различитим дворским установама, банатским административним телима и војсци. Трговац и књижевник Аврам Милетић је саставио "Песмарицу" са 129 песама, урбаних лирских и неколико епских. Будимски епископ Софроније Кириловић прелази у Темишвар (до смрти 1786). Ове године је завршен иконостас Саборне цркве у Сентандреји. Драшковићево властелинство Стеничњак се укључује у Карловачки генералат.
Непознати датуми
Цар Јозеф II Хабзбуршки је објавио патент вјерске толеранције у Хабзбуршкој монархији којим је дао православним Србима право јавног исповедања своје вере.
Рођења
Смрти
Дани сећања
Категорија:1780-е
nv:1751 – 1800