десно|безоквира|231x231п 1788. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register. 2. јануар — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовала Устав Сједињених Америчких Држава. 9. јануар — Конектикат ратификовао Устав Сједињених Држава и постао 5. америчка савезна држава 17. јануар — Аустријска војска је покушала да на препад заузме Београдску тврђаву, али јака кошава осујетила план. 18. јануар — 736 кажњеника из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 24. јануар — Лапероусова француска експедиција стиже испред Ботаничког залива у Аустралији. 26. јануар — Британска Прва флота се искрцава на обали Сиднеј Ковеа, делу Ботаничког залива у данашњој Аустралији чиме почиње европска колонизација. Прво европско насеље на новом континенту је робијашка колонија Нови Јужни Велс, тј. град Сиднеј. 31. јануар — Умро Чарлс Едвард Стјуарт, претендент на британски престо, наслеђује га кардинал Хенри Бенедикт Стјуарт који нема политичких претензија.
Фебруар
1. фебруар — Американци Вилијам Лонгстрит и Исак Бригс добили у Џорџији патент за парну машину, којом ће 1807. бити покренут пароброд. 6. фебруар — Масачусетс је ратификацијом Устава САД постао шеста држава САД. 9. фебруар — Аустријско-турски рат (1787–1791): Кочина крајина: Аустрија објављује рат Османском Царству рат - осми и последњи сукоб две силе. Првог дана рата уништене турске лађе код Смедерева и Великог Градишта, заузето Ада Кале, неуспео препад на београдске лађе. Коча Анђелковић остаје у Србији. У Босни је рат познат као Дубички рат: огулински граничари заузели тврђаву Дрежник, Срби из околине манастира Рмња прелазе у Аустрију, неуспео покушај пуковника Кнежевића да освоји Дубицу. 11. фебруар — Коча Анђелковић заузима Пожаревац, затим и Коларе, касније напада Баточину, Багрдан, Крагујевац... 13. фебруар — У Лондону почео седмогодишњи процес бившем гувернеру Индије Варену Хастингсу за лошу управу и корупцију - на крају је ослобођен. 16. — 17. фебруар — Неуспели напад ген. Вартенслебена на Смедерево. Дели-Ахмед се у ово време вратио у Београд. фебруар — Фрајкор Михаила Михаљевића прешао преко Саве у Забрежје, како би пресекао пут Шабац-Београд, Срби се већ дижу на устанак. 19. фебруар — Жак Пјер Брисо основао у Француској "Друштво пријатеља црнаца", противника ропства и трговине робљем.
Март
6. март — Британци основали кажњеничку колонију на отоку Норфолк. 6 — 8. март — Велики пожар у Кјоту, изгорела и царска палата. 10. март — Турци побегли из Ваљева након краће борбе, гоњени до Чачка који је запаљен. 10. март — Лапероусова експедиција напушта Сиднејски залив у правцу Нове Каледоније, али никада више нису виђени. 14. март — Кочина крајина — Коча Анђелковић са 1.500 људи разбио у Багрданском теснацу турски транспорт од 200 коња и 1.000 људи у пратњи, сутрадан разбијен и покушај одмазде из Јагодине - прекид пута Ниш-Београд је највећи Кочин успех, од цара ће добити чин капетана. 20. март — Цар Јосип II у манастиру Фенеку, разговара са кнезом Алексом Ненадовићем. 21. март — Велики пожар уништио три четвртине зграда у шпанском Њу Орлеансу. 31. март — Коча Анђелковић опколио и растерао Кара-Хасанов одред који се кретао из Београда према Багрдану, ускоро затим грочански добровољци одбили Дели-Ахмеда код Авале.
Април
7. април — Амерички насељеници у Северозападној територији оснивају град Маријета (данас у држави Охајо), прво стално насеље изван оригиналних Тринаест колонија. 8. април — Велики напад јагодинских Турака на Кочу и његовог брата Петра Анђелковића, спаљена њихова седишта, манастири Јошаница одн. Раваница и околна села. 10. април — Бачки епископ Јован Јовановић и тумач Јанош Клаћањи прешли у Србију и подстичу поколебане Србе на устанак. 13. април — У граду Њујорку почињу "Докторски нереди", гнев је изазван крађом тела из гробова ради сецирања. 15. април — Англо-холандски и пруско-холандски уговор о савезу. 20. април — Из Цариграда упућен ферман за истребљивање побуњене српске раје. 21. април — Турски јагодински транспорт стигао после четири дана у Београд. 27. април — Предали се Турци у Шапцу. 28. април — Мериланд је ратификацијом Устава САД постао седма држава САД. 28. април — 3. мај — Дели Ахмед кренуо из Београда - успева да се пробије до Јагодине, паника у збеговима, Коча остао са десетак људи, одлази у Ковин.
Мај
5. мај — Криза у Француској: наређено хапшење д'Епрéмеснила и де Монсаберта али париски парламент (суд) изражава солидарност с њима (ипак ухапшени сутрадан). 7. мај — Моцартова опера Дон Ђовани (1787), први пут изведена у Бечу. 8. мај — Путем лит де јустице делимично укинута овлашћења француских парламената (локалних судова) да утичу на законодавство. 9. мај — Парламент Велике Британије је укинуо трговину робљем. 10. мај — У Шведској основан Краљевски драмски театар, познат као Драматен. 15. мај — Аустралијски Абориџини убијају петорицу британских кажњеника у околици данашњег Сиднеја, чиме симболички отпочињу Аустралијски погранични ратови. мај — Турци и Албанци запоседају кључне положаје у Шумадији и Поморављу, како би обезбедили транспорте. мај — Аустријски одред се искрцао у околини Будве на млетачкој територији - у Црној Гори ће се наћи и аустријски (Вукасовић) и руски изасланик (Ивелић); владика Петар I је за Русију а гувернадур Радоњић за Аустрију. 23. мај — Јужна Каролина је ратификацијом Устава САД постала осма држава САД. 30. мај — Дели Ахмед спровео транспорт у Београд, Коча Анђелковић га прати и не усуђује се напасти надмоћнијег непријатеља. 31. мај — Британски брод Ладy Пенрхyн, дио Прве флоте, открио Кермадецове отоке, североисточно од Новог Зеланда.
Јун
1. јун — Побуна Дан црепова. 6. јун — Турци повратили Пожаревац, запаљена околна села, Срби беже у Аустрију. 7. јун — Дан црепова у Греноблу — војска спречила покушај локалног парламента да се окупи упркос влади. 9. јун — У Лондону основана Африцан Ассоциатион за истраживање Западне Африке, нарочито извора реке Нигер и локације Тимбуктуа. 15. јун — Коча Анђелковић напустио положај код Кулича близу Смедерева - више неће бити самосталан, укључен је у Српско-банатски фрајкор капетана Брановачког. јун — Лички фрајкор продро до Гламочког поља, пали турска насеља и враћа се са хришћанима. 17. јун — Ријечани и Црмничани нападају Жабљак а Катуњани и Љешњани с Аустријанцима иду на Спуж - без успеха; Пипери се придружили нападу на Спуж, па их је Махмуд-паша попалио, али су им притекли Бјелопавлићи и Загарчани и поразили пашу. 17. јун — Британски капетани Тхомас Гилберт и Џон Маршал на повратку из Аустралије наишли на Гилбертове, затим и Маршалова острва. 17. јун — Владар Марати Махадаји Шинде поразио могулског племића Исмаил-бега. 20. јун — Укинуто кметство у Данској. 21. јун — Њу Хемпшир је девета по реду држава САД која ратификује Устав САД, чиме тај документ може ступити на снагу - следећег марта, када се окупи први Конгрес. 25. јун — Вирџинија је ратификацијом Устава САД постала десета држава САД. 27. јун — Руско-шведски рат - фингирани напад људи у руским униформама на шведски положај код Пуумале у Финској даје изговор Густаву III за објаву рата - краљ хоће овај непопуларни рат из разлога унутрашње политике. 28. јун — Краљ Двију Сицилија Фердинанд ове године није послао коња папи у Рим, као симбол вазалства. јун — Руско-турски рат: почиње Опсада Очакова, турског града на северној обали Црног мора.
Јул
јул — У Аустрију је прешло 50.000 избеглица из Србије са 300.000 комада стоке. У аустријској војсци влада епидемија. 3. јул — Акт гаранције седам холандских провинција о наследном положају стадтхолдера у кући Орање-Нассау. 13. јул — Велика олуја са огромним градом уништава житарице између Рајне и Лоаре - катастрофална жетва у Француској. 14. јул — Битка код Фидонисија: руска флота Марка Војновића поразила турску код Змијског острва, близу ушћа Дунава. 17. јул — Битка код Хогланда је тактички изједначена, стратешка предност Руса над Швеђанима. 19. јул — Михајло Михаљевић изненадио Турке и поразио их код Хасан-пашине Паланке на цариградском друму. 21. јул — Скупштина у Визилу Визилска скупштина (Јеан Јосепх Моуниер), тражи Скупштину сталежа са појединачним уместо сталешког гласања. 26. јул — Њујорк је ратификацијом Устава САД постао једанаеста држава САД. 27. јул — Турци ушли након борби у Кулич, након што су браниоци евакуисани. јул — август — Тибетанско-непалски рат: Непалске Гурке врше инвазију Тибета - пошто је овај под административном контролом ћинговске Кине, и она ће се умешати у рат 1792.
Август
7. август — Турци прешли Дунав код Оршаве, затим крстаре јужним Банатом - цар Јосиф се пребацује тамо. 8. август — Суочен са финанцијском и политичком кризом, француски краљ Луја XVI одлучује сазвати Опште сталеже за 1. маја 1789, скупштину која би му требала помоћи да донесе нове порезе. 8. август — Савез Ањала: шведски официри незадовољни ратом шаљу ноту руској царици Екатарини. 8. август — Британски брод Леди Пенрхyн открио атол Пенрхyн, једно од Кукових острво. 10. август — Волфганг Амадеус Мозарт завршава своју последњу симфонију, Но. 41, касније названу Јупитер; овог лета је компоновао још две симфоније, као и клавирску сонату Но. 16, Соната фациле. 13. август — Потписана је дефанзивна Англо-пруска алијанса, шта са Холандском републиком чини Тројну алијансу - усмерена је против Русије и Аустрије - али Русија ће успети да је развргне. август — Цар Јосип II страхује од пруског напада на Чешку и Моравску, током тешке борбе са Турцима у Босни и Србији. август — Генерал Де Винс започиње опсаду Дубице а успешно је окончава маршал Гидеон Лаудон 26. аугуста - босански муслимани су пружали јак отпор. август — септембар — Амерички капетани Роберт Греј и Џон Кендрик су на северозападној обали Северне Америке, где траже крзно ради трговине са Кином - Греј је стигао до залива у дан. Орегону, где се сукобио са Тилламооцима, затим стиже до залива Нотка у дан. Британској Колумбији. 16. август — Француска влада прекида отплату државних зајмова - банкрот. 27. август — Почиње суђење Вилиаму Бродију: дању угледни занатлија и градски већник Единбурга, ноћу провалник и прељубник - обешен је 1. октобра. август — септембар — Турци у сарадњи с кнезовима смирују народ и заустављају исељавање, док харамбаше и фрајкорци подстичу народ на то.
Септембар
3. септембар — Радич Петровић разбио Турке код Остружнице и запленио им транспорт. 7. септембар — Турски напад на Брзаску, српски фрајкорци разбијени због издаје влашких граничара - Коча Анђелковић изгледа заробљен и набијен на колац у Текији. септембар — Аустријски капетан Филип Вукасовић принуђен напустити Црну Гору - ипак, споразумом два двора, Русија ће препустити земљу аустријском утицају и повући своје посланике. 17. септембар — Битка код Карансебеша: аустријска војска се наводно међусобно десетковала у ноћној конфузији. 19. септембар — Кнез Кобург заузео Хотин. 24. септембар — Данска-Норвешка, везана савезом са Русијом, започиње рат са Шведском који ће касније постати познат као Театарски рат (траје до следећег јула). 28. септембар — Аустријски пораз код Лугоша, Цар Јосип II замало заробљен. септембар — Током експедиције са ХМС Боунтy, Вилиам Блигх открио острво Боунти југоисточно од Новог Зеланда. септембар — Леди Вашингтон (Роберт Греј) и Колумбија Редивива (Јохн Кендрицк) су први амерички бродови на северозападу Северне Америке, где су затекли Енглеза Јохна Меареса - свима је циљ трговина крзном са Кином.
Октобар
септембар/октобар — Турци упали у јужни Банат, запаљено Панчево и друга места. 2. октобар — Владар Марати Махадаји Шинде заузео Делхи, убио лудог везира Гхулам Кадира и вратио на власт могулског ослепљеног цара Шах Алама. октобар — Михаљевићев фрајкор се повлачи, попаљено "све" од Јадра до Колубаре.