1742. је била проста година.
Догађаји
Јануар
јануар — Доњи дом Велике Британије користи прилику за гласање о превари на допунским изборима у Чипенхаму како би изгласао неповерење премијеру Роберту Ваполеу, а што је први такав случај у британској историји. 9. јануар — Роберта Валолеа британски краљ Џорџ II именује еарлом од Ордфорда, након чега он подноси оставку на месту Првог лорда ризнице и канцелара благајне; пет дана касније подноси оставку на место премијера након 20 година и 314 дана у тој служби. 17. јануар — Први шлески рат, Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци под вон Кхевенхлером поразили Баваре код Шердинга у дан. Горњој Аустрији. Французи у Линцу се предају недељу касније. 24. јануар — Баварски кнез-изборник Карло изабран за римско-немачког цара као алтернатива Марији Терезији и преузима име "Карло VII"; с обзиром да је за њега, као хановерански владар, гласао британски краљ Џорџ II, тиме се и Велика Британија посредно укључује у Рат за аустријско наслеђе. Карло VII умире 1745, није имао стварну власт. 29. јануар — Датум одређен за погубљење бивших руских државника Андреја Остермана и фон Миниха - замењено прогоном у Сибир (нова царица Јелисавета се заветовала да неће потписивати смртне казне).
Фебруар
1. фебруар — Торинска конвенција, алијанса Сардиније и Аустрије. 12. фебруар — Карло VII је крунисан у Франкфурту за светог римског цара а хабзбуршке трупе му узимају Минхен (међу њима су и лички граничари). 15. фебруар — Први шлески рат, Чешко-моравска кампања: пруско-француско-саксонске снаге заузимају Иглау/Јихлаву. Французи се затим повлаче у Чешку а Пруси и Саксонци покушавају да заузму Брно. 16. фебруар — Спенцер Комптон изабран за новог британског премијера (до 1743), иако ће праву власт, као сива еминенција, држати Лорд Картерет, државни секретар за Сјеверно министарство. 28. фебруар — Руско-шведски рат: након истека примирја, руска царица Јелисавета одлучује наставити, односно поновно започети рат против Шведске.
Март
5. март — Рат за Џенкинсово уво: британски адмирал Вернон покушава заузети град Панаму - без успеха, ове године је смењен. март — Луј XV одобрава шпанској војсци пролаз према Италији. 15. март — Данска склапа уговор о пријатељству са Француском, дан након истека споразума са Енглеском. 30. март — Саксонци се повлаче у Чешку из покушаја према Брну, а Пруси чине исто 5. априла.
Април
13. април — У Даблину први пут изведен знаменити Ханделов ораториј Месија. 21. април — Али-паша Хећимоглу је по други пут велики везир (до 1743). 29. април — Француска браћа Вéрендрyе кренула у експедицију по северу Великих прерија у Северној Америци.
Мај
6. мај — Спектакуларно крунисање руске царице Јелисавете. 6. мај — Павле Ненадовић изабран за епископа горњокарловачког - потврђен 1744, остаје до 1748. мај — Хуан Сантос Атахуала започиње побуну у амазонском делу Перуа - он је нестао негде иза 1752. а шпанско насељавање подручја је успорено за преко 100 година. 17. мај — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Хотусице у којој пруски краљ Фридрих II наноси одлучан пораз аустријским снагама, под командом царичиног девера Карла Александра Лоренског. 24. мај — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Сахаyа (Захáјí у јужној Чешкој) у којој француске снаге у наносе пораз аустријским снагама.
Јун
јун — Рат за аустријско наслеђе: Аустријске трупе на челу с вон Лобковитзем стављају француски гарнизон у Прагу под опсаду, до децембра. 11. јун — Пруски краљ Фридрих II, уплашен да би Французи након победе код Сахаyа могли склопити сепаратни мир, склапа споразум у Бреслау темељем кога се Хабсбуршка монархија одриче подручја које су Пруси претходно били освојили у Шлеској, а Фридрих обуставља непријатељства, чиме је окончан Први шлески рат. 13. јун — Руско-шведски рат: руска армија под Лацyјем прелази границу шведске Финске, Швеђани се повлаче према Хелсингфорсу/Хелсинкију. 14. јун — Борба код Саинт-Тропеза: британска ескадрила запалила пет шпанских бродова у француској луци (мада је Француска формално неутрална). 20. јун — Смирна већим делом страдала у пожару.
Јул
7. јул — Рат за Џенкинсово уво: Битка Крвавог марша: Британци су поразили шпанску инвазију колоније Џорџија у Америци. 11. јул — Кинеске мисије: папа издао булу Еx Кво Сингулари којом је одбацио језуитско прихватање кинеских обичаја поштовања предака и забранио даљу дискусију - ударац за мисионарске напоре, став је промењен тек 1939. јул — Саксонци се повукли из рата са Аустријом. 28. јул — Берлинским уговором је формализован уговор из Бреслауа, којим је Пруској потврђена велика већина Шлезије и грофовија Глатз/Кладско - добитак 35.000 кв. км и око милион поданика. 29. јул — Сардинска армија заузела Модену, коју су држали Шпанци.
Август
19. август — Британска флота упловљава у Напуљ, краљу Карлу је уручен ултиматум да повуче напуљске снаге из коалиције са Шпанцима у Италији. 24. август — Руско-шведски рат: Руске снаге заузимају Хелсинки после четири дана блокаде, чиме започиње период окупације Финске познат као Мали гнев (до 1743). Руси настављају до Åланда и одсецају Финску од Шведске.
Септембар
1. септембар — Шпанци улазе преко превоја Галибиер у Савоју и 10-ог заузимају главни град Камбери - Сардинци се повлаче у Торино. 5. септембар — Преживели из руске Велике северне експедиције се вратили на Камчатку. Крзно морских видри које су донели оцењено је најбољим на свету, што потиче насељавање руских трговаца на Аљасци. септембар — Аустријанци привремено прекинули опсаду Прага, јер је француска колона маршала де Маилебоис стигла из Вестфалије на границу Чешке - француски војвода де Броглие бежи из Прага са 12.000 људи. септембар — Црногорски главари одлучили да пошаљу владику Саву за помоћ у Русију - иде преко Задра, Ријеке, Љубљане и Беча, у Русију стиже средином априла 1743. - помоћ није исплаћивана 20 година, руског дипломату у Цариграду моли да се заузме за Црну Гору, нпр. у вези отимања имања Цетињског манастира (враћа се 1744).
Октобар
октобар — Сардинци повратили Савоју, након преласка превоја Монт-Ценис. 30. октобар — Преживели српски заробљеници из рата са Русијом тек сада пуштени на слободу, три године након склопљеног мира, седам година након почетка рата. октобар — Наводно тајно венчање царице Јелисавете и њеног љубавника Алексеја Разумовског, којег зову "ноћни император".
Новембар
18. новембар — Руска царица Јелисавета означава Карла Петера Улриха од Холштајн-Готорпа (14), сина своје старије сестре Ане Петровне, за наследника престола (цар Петар III 1762). 30. новембар — Руски царски декрет наређује рушење незаконито изграђених џамија у Казанској губернији, и забрану градње нових. Епископ Лука Конашевич ће за две године срушити 418 од 536 џамија.
Децембар
7. децембар — Отворена Берлинска државна опера Унтер ден Линден, довршена следеће године. 11. децембар — Англо-руски споразум: Јелисавети призната царска титула, предвиђена узајамна помоћ у случају рата. Председник Колегија иностраних дела Алексеј Бестужев-Рјумин се залаже за англо-аустријску страну, насупрот франко-пруске (француска дипломатија је била врло утицајна у Русији). 13. децембар — Руски царски декрет наређује протеривање Јевреја, осим ако би прешли у православље. 16. децембар — Рат за аустријско наслеђе: француски маршал де Белле-Исле бежи из Прага са 14.000 људи - преосталих 6.000 трупа, већином рањених и болесних, предаје се 26. 12.. децембар — Други шпански напад на Савоју, сардинске трупе се опет повлаче - шпанска окупација траје до 1749.
Кроз годину
Трговина стоком из Загорја и Славоније, волова и свиња, од ове године углавном иде у Беч умјесто у Венецију. Јачање положаја Католичке цркве у Дубровнику: влада сакупила јеврејске књиге и спалила их на тргу. Дубровчани о Катуњанима: "купе се за изит под оружјем да оштете како је њихов обичај од свађер". Београдски хришћани поднели молбу да им се обнови црква - Порта то дозвољава, али за турских времена није обновљена. Немири у Посавској граници, а истовремено се буне и коморски поданици у Малој Влашкој (централној Славонији) Руђер Бошковић је један од тројице математичара упитаних за мишљење о пукотинама куполе базилике св. Петра. Марвелов млин у Нортхамптону, зграда прве предионице памука на неживи, водни, погон Португалски краљ одобрио Азорцима да се населе на југу Бразила, из чега настаје Порто Алегре.
Рођења
Август
16. децембар —Гебхард Леберехт фон Блихер, пруски фелдмаршал
Смрти
Јануар
14. јануар — Едмунд Халеј, енглески астроном, математичар, метеоролог и физичар
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1740-е