1737 је била проста година.
Догађаји
Друга велика сеоба Срба се догодила током Аустријско-турског рата (1737−1739), када се део српског становништва из средишњих српских области под турском влашћу преселио у северне области под влашћу Хабзбуршке монархије. Ову сеобу је предводио српски патријарх Арсеније IV Јовановић.
Јануар
5. јануар — Споразум Светог римског царства и Шпаније у Понтремолију, у Тоскани: царство добија Тоскану, Парму и Пјаченцу а дон Карлос је признат за владара Напуља и Сицилије.
Фебруар
5. фебруар — Престолонаследница Марија Терезија је родила прво од 16-оро деце, у близу 20 година. 13. фебруар — Фрањо Лоренски се одриче војводстава Лорена и Бар. фебруар — Руско-турски рат: кримска татарска војска напала Украјинску линију код Переволочне, погинуо генерал Јуриј Лесли. 20. фебруар — Смењен је француски секретар за иностране послове Гермаин Лоуис Каувелин, који је био врло антиаустријски настројен.
Март
8. март — Српске црквене и свјетовне вође (патријарх, митрополит рашки, епископи скопљански, штипски и др.) доставили своје закључке са тајног састанка у Пећкој патријаршији аустријском заповеднику Београда: обавезују се на устанак и помоћ царској војсци када се појави. 12. март — Умире вирттембершки војвода Карл Алеxандер, наслеђује га малолетни Карл Еуген (до 1793). Долази до револта против финансијске и економске политике покојног војводе, ухапшен је његов саветник Јосеф Опенхеимер и погубљен у фебруару. 16. март — У Паризу је потписано примирје у Шпанско-португалском рату (1735-1737), Шпанци ће у септембру прекинути опсаду Колоније дел Сацраменто у дан. Уругвају. 28. март — Битка код Делхија: Марате на челу с Баји Раом су поразили могулске снаге
Април
22. април — Персијски владар Надер-шах Афшар започиње опсаду хотакијског Кандахара, успешно завршену следећег марта.
Мај
4. мај — Умро војвода Курландије и Семигалије Фердинанд Кетлер, наследиће га пребогати Ернст Јохан вон Бирон (до 1740. и 1763-69), под притиском руске царице Ане. 22. мај — Цар Карло издао први патент о уређењу односа између властеле и сељака у Славонији - али остаје мртво слово на папиру. 23. мај — Туарешки аменокал Огхмор аг Алад је поразио мароканске снаге источно од Тимбуктуа. мај — Састанак босанских представника у Травнику, на позив паше: одлучено да се спремају за борбу, мада им је из Цариграда наређено да остану мирни, да не провоцирају Аустријанце.
Јун
15. јун — Цар Карло ВИ упућује проглас кршћанима Турске: позива их на устанак, обећава слободу вјере и заштиту и повластице борцима. (војска из Београда креће 30. 6.). јун — Умро митрополит београдско-карловачки Вићентије Јовановић, наследиће га садашњи пећки патријарх Арсеније ИВ Јовановић (цар признао јурисдикцију следеће године). 21. јун — Закон о лиценцирању у Великој Британији уводи цензуру позоришних комада (модификовано 1843, укинуто 1968).
Јул
9. јул — Смрћу тосканског великог војводе Гиан Гастонеа изумире мушка лоза породице Медичи. Војводство наслеђује бивши лотариншки војвода Франз Степхан, иначе чукунунук Марије Медичи, који влада преко вицекраља; кућа Хабсбург-Лорраине влада до 1859, с изузетком 1801-14. 13. јул — Руско-турски рат (1735 - 1739) - Опсада Очакова: након велике експлозије барутане у којој је страдало око 6.000 људи, углавном Босанаца Бећир-паше Ченгића, капитулацијом османског гарнизона пред Миниховим руским снагама завршена опсада стратешке црноморске луке Очаков. Истог месеца, Ласи улази на Крим и заузима Карасубазар, пре него што се мора повући због недостатка провијанта. 14. јул — Хабсбуршка монархија се прикључује Русији у рату против Османског Царства - службена објава рата предата у Нишу. Борбе су почеле још пре овога: одреди из Лике упали у Босну на три места, из Зворника је нападнута Лешница, сви напади су одбијени. јул — Милиција Вука Исаковића ослободила Лешницу. јул — Босна је нападнута из три правца: из Србије преко Дрине код Лешнице, из Славоније код Островице, Цетинграда и Бужима и из правца Бања Луке. 19. јул — Фелдмаршал Секендорф шаље из логора код Параћина прогласе за устанак; Млатишумина милиција је заузела Крушевац. До краја месеца Турци се повлаче из Трстеника, Карановца и Пожеге. 22. јул — Почиње Немировски мировни конгрес Аустрије, Турске и Русије (први састанак 16. 8.). 24. јул — У Тешици код Ниша се окупили патријарх Арсеније и војводе Васојевића, Куча, Пипера, Братоножића, Климената, Хота и Груда - неки су се већ дигли на устанак, обећавају даљу помоћ. Секендорф обећава помоћ из Чачка, устанак је у Бихору (средњем Полимљу), напали су Бијело Поље, посекли Турке од Пријепоља до Бродарева. 28. јул — Нишка тврђава се предала без борбе, пет дана након доласка Аустријанаца (Франц Стефан и фелдмаршал Секендорф), наредних дана заузет и Пирот и пут за Софију. 28. јул — Српски одреди заузели Нови Пазар (Станиша Марковић Млатишума, Атанасије Рашковић и људи патријарха Арсенија IV). Атанасије је истерао Турке из Нове Вароши и Пријепоља, устаници воде успешне борбе код Сјенице, на Косову. 31. јул — Освојен Пирот, сутрадан и Мустафа-пашина (Бела) Паланка. јул — Побуна на Косову, у десет кадилука око Приштине и Вучитрна, тј. у "Охридском, Призренском, Скадарском и Дукађинском санџаку" - муслимани су протерани према Куманову и Скопљу.
Август
4. август — Битка код Бање Луке у Руско-аустријско-турском рату Османске снаге босанског везира Али-паше Хећимоглуа наносе пораз Аустријанцима, прекидају опсаду Бања Луке и тјерају их из Босне. Велики број Аустријанаца се удавио у Врбасу. Ове године је изгорио центар Бања Луке. 5. август — Турци разбили на Косову потпук. Пфеферкорна са 500 војника који је кренуо према Новом Пазару. 7. август — Патријарх Арсеније IV успео побећи из Пећи - Турци су га били затворили и намеравали су га обесити. Преко Ругове је отишао у Васојевиће па у Хас. 21. август — Турци се предали у шанцу Бањска, југоисточно од Новог Пазара. 24. август — Аустријанци и српски одреди напуштају Нови Пазар. Патријархов одред од 3000 Брђана који је тек стигао распао се. - побегли су у Студеницу, затим Крагујевац па Ниш. Нови Пазар и Сјеницу је повратио херцеговачки санџакбег Мурат Ченгић. Кучки војвода Радоња Петровић је умро и сахрањен близу Лесковца. Према Јовану Н. Томићу, на Космету је појачано исламизирање након 1737, јаче исламизовање у околини Ђаковице.
Септембар
септембар — Поход Ахмед-паше Ћуприлића из Софије према Нишу, покољи успут, Софија је "окићена вешалима", међу жртвама је самоковски владика Симеон Поповић. 1. септембар — У Белфасту почео излазити Тхе Неwс Леттер, најстарије данас постојеће новине на енглеском језику. 17. септембар — Почетак наставе на Унивезитету у Гетингену. 27. септембар — Патријарх Арсеније IV стигао из Ниша у Београд - одмах након свечаног дочека наставља за Гргетег на Фрушкој гори (касније се враћа у Београд).
Октобар
2. октобар — Аустријанци привремено освојили Ужице, да би осигурали повлачење ка Шапцу. Југозападна Србија је напуштена, са неколико хиљада Климената и Срба, који се насељавају у Срему. 11. октобар — Тропски циклон погађа Калкуту изазивајући страховита разарања и смрт преко 3000 житеља (помиње се и земљотрес и 300.000 жртва). 12. октобар — Босански Турци потукли Аустријанце код Ваљева. Ове јесени Турци се сурово свете у Старој Србији и Брдима, западна Србија и Шумадија су у њиховим рукама. 17. октобар — Јак земљотрес на Камчатки, цунами на Курилским острвима. 18. октобар — Ген. Доксат де Морез потписује капитулацију Ниша Турцима - тамо страда 690 Срба а де Морез ће бити погубљен у Београду следећег марта. 29. октобар — 21. 11. — Турци неуспешно опседали Очаков. октобар — Нишка црква св. Николе претворена у Килисе-џамију ("црква-џамију"), задужбину великог везира Јеген Мехмед-паше (1737-39).
Новембар
4. новембар — Отворен Театро ди Сан Царло у Напуљу, најстарија непрекидно активна опера на свету. новембар — Срби из Босне се у махзару султану жале на велике губитке у ратовима са Персијом и Русијом, садашњи рат са Аустријом, губитке од куге и несабрану летину која је довела до глади. 28. новембар — Аустријска војска прелази из Шапца у Срем на зимовање - у шабачкој тврђава остала посада ради одбране. Прешла је и милиција Вука Исаковића, као и милиција Атанасија Рашковића с људима из Прокупља, Сјенице и Нове Вароши (будућа Сремска војна граница). Аустријанцима је остао још Београд са околином.
Децембар
децембар — Одбијен турски напад на Куче (пећки Ходаверди-паша потучен код Медуна), и још три пута следеће године, уз помоћ Братоножића и Климената, а Васојевићи су страдали. Срби из Црне Горе су 1737/38. четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца". 24. децембар — Битка код Бхопала: Марате су опет поразиле Могуле у Индији, уговором добијају новац и територију. децембар — Патријарх Арсеније IV одлази из Београда у Беч (до јуна). децембар — Помиловани учесници побуна на Посавској граници.
Кроз годину
Хабсбуршка Србија је пред рат имала 80 - 100.000 становника, што је услед рата до 1740. преполовљено. "Устанак седморо Брда и Арбанаса", народна епска песма. Хилдбургсхаусен формирао двије регименте у Вараждинском генералату, свечано прогласио нове статуте, које су крајишници одушевљено дочекали, али се касније испоставило да су "подметнуте" неке неповољне одредбе. Кхевенхилер примирио Посавску крајину: опростио је контрибуцију и ограничио давање дарова официрима - али остају злоупотребе работом. Основан град Ричмонд у британској северноамеричкој колонији Вирџинији. Омер-ефендија Елказовић (Чаушевић) из Новог пише "Ратове Бошњака под Хекимоглу Али-пашом". Темишварски град се спаљује због куге, страдала је и српска црква. Обнова цркве манастира Враћевшнице у Србији - зографска дружина Андре Андрејевића из Вршца. Христофор Жефаровић ради живопис у манастиру Бођани у Бачкој, што је зачетак нове епохе. "Година 1737-8. у Далмацији су чак рушене православне цркве, а тамнице су биле пуне православних свештеника." (Млетачки Сенат је прошле године допустио православнима у Далмацији да изаберу владику - али надбискуп Вицко Змајевић је исходио повлачење дозволе, чак ће уследити рушење неколико православних цркава а Срби ће се почети селити у Аустрију). Турци уништили Трговиште у Влашкој. Персијска инвазија Омана, остају до 1749. године.
Рођења
Јануар 23. јануар — Џон Хенкок, амерички политичар и револуционар 29. јануар — Томас Пејн, амерички писац и револуционар
Април 27. април — Едвард Гибон, енглески историчар
Август 14. август — Чарлс Хатон, енглески математичар
Септембар 9. септембар — Луиђи Галвани, италијански лекар и физичар
Децембар Википедија:Непознат датум — o. 15. септембар – Миклош Кизмич словеначки писац, римокатолички свештеник, преводитељ
Смрти
Март
12. март — Карл Александар, војвода од Виртемберга, аустријски фелдмаршал
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1730-е