1700. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Русија почиње да користи Јулијански календар.
13. јануар — Шведска склапа савез са Енглеском и Холандијом. 17. јануар — Петар Велики прописује ношење европске одеће. 26. јануар — Земљотрес у Каскадији један је од најјачих познатих, протеже се од острва Ванкувер до северне Калифорније, изазивајући цунами у Јапану.
Фебруар
фебруар — Даријенски план: под претњом шпанског напада, Шкоти дефинитивно напуштају своју колонију у Даријенском заливу - велики губици допринеће уједињењу са Енглеском 1707. године. 22. фебруар — Велики северни рат почиње саксонским нападом на Шведску: Русија, Пољска и Данска желе да укину шведску контролу над Балтиком. Прва акција је неуспешна опсада шведске Риге. 27. фебруар — Вилијам Дампијер осваја острво Нова Британија.
Март
1. март — Од данас до 1800. године, разлика између јулијанског и грегоријанског календара је 11 дана. 1. март — Данска-Норвешка и протестантске земље у Немачкој усвајају соларни део грегоријанског календара. 11. март — Шведска уводи посебан календар, према којем је данас 1. март (траје до 1712). 11. март — Данска улази у рат против Шведске инвазијом на Холштајн-Готорп. 25. март — Лондонски споразум (или Други споразум о подели): Француска, Енглеска и Холандија се слажу да шпанску круну наследи аустријски надвојвода Карло (праунук Филипа III), а Француска ће добити већину шпанских поседа у Италији.
Јун
јун — Црногорског владику Данила је посветио патријарх Арсеније III на Сабору у Сечују.
Јул
11. јул — Основана Пруска академија наука, први председник је Готфрид Лајбниц. 13. јул — Цариградски споразум окончава Руско-турски рат 1686-1700: Азов и околна подручја признаје Русија, ослобођени данка кримским Татарима.
Август
3. август — Царски декрет о управљању римокатоличком епископијом у Печују: „шизматици“ (православни) морају да се уједине са Римокатоличком црквом или ће бити протерани. 4. август — Искрцавање код Хумлебека је шведска контраофанзива против Данаца: инвазија на Зеланд, Карло XII маршира на Копенхаген. 10. август — Вилијам, војвода од Глостера, једини наследник енглеске принцезе Ане, умире, што доводи до ступања Хановераца на престо 1714. године. 18. август — Травендалски мир: Данска-Норвешка склапа мир са војводом од Холштајн-Готорпа, а убрзо затим и мир са Шведском. 19. август — Након објаве рата, руска војска улази у шведску Естонију и Ингријанску.
Октобар
4. октобар — Руси опседају Нарву. 21. октобар — Београдског мухафиза Али-пашу Хазнадара Моралију убија гомила - да би спречио ширење куге, забранио је сахрањивање уз погребну поворку, реорганизација серхата окреће војску против њега. Паше су послате са војскама из суседних крајева, нови мухафиз је Јурук Хасан-паша. 27. октобар — Умире руски патријарх Адријан, последњи патријарх до 20. века. Стефан Јаворски је постављен за намесника Московске патријаршије. октобар — Охрабрени од стране грофа А. Ердедија и официра у Петрињи, погранични Срби („Власи“) дижу буну против аустријске власти.
Новембар
1. новембар — Краљ Карло II од Шпаније умире без наследника - крај Хабзбурговаца у Шпанији, почиње криза. Тестаментом је за свог наследника одређен Филип, војвода од Анжуја, унук Луја XIV и праунук краља Филипа IV од Шпаније. 16. новембар — Филип је проглашен за краља Шпаније у Версају. У почетку је проглашено да се Филип и његови потомци одричу својих претензија на француски престо, а само га Свето римско царство није признало за краља Шпаније (претендент је био надвојвода Карло). 16. новембар — Уговор: Цар Леополд тајно обећава протестантском бранденбуршко-пруском владару Фридриху да може добити краљевску титулу, али ван Шпанског царства (и као „краљ у Пруској“, а не „краљ Пруске“). 18. новембар — Литвански грађански рат: моћна породица Сапјеха је поражена. 23. новембар — Папа Климент XI је наследио папу Иноћентија XII као 243. папа. 30. новембар — Битка код Нарве: Шведски краљ Карло XII побеђује руску војску у данашњој Естонији.
Децембар 11. децембар — Скупштина Срба у Каменском, на коју су позвани под претњом каменовања и паљења кућа: одлучено је да не прихвате унијатског епископа Петронија Љубибратића (током месеца одржане су три националне скупштине у манастиру Ораховица, православни Срби су се оштропротивили унијатима).
Рођења
Фебруар 8. фебруар — Данијел Бернули, швајцарски математичар
Смрти
Септембар
27. септембар — Папа Иноћентије XII, римски папа
Новембар 1. новембар — Карлос II од Шпаније, шпански краљ из династије Хабзбурга
Дани сећања
Категорија:1700-е