Велекинце ( или -{Velekinca}-) су насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија
Основне географске одлике Село Велекинце налази се јужно од Гњилана, на непуних пет километара удаљености од центра града, са леве стране пута Гњилане - Прешево. Смештено је дуж поменутог пута на југозападним падинама и подножју Велекиначке Гламе у самом залеђу леве обале Јужне Мораве, један километар источно и југоисточно од брда Илијина глава. Село има изглед збијеног типа и у њему сада живи искључиво становништво албанске националности. До краја седамдесетих година у селу је живело и малобројно српско становништво.
Историја
У атару села Велекинце пронађени су трагови живота из разлилитих историјских периода, од праисторије па до средњег вијека. За постојање старог гробља у атару села Велекинце први пут се сазнало у јесен 1979. године, приликом рекогносцирања овог дела територије општине Гњилане од стране археолошке екипе Музеја Косова у Приштини. Трагови његовог присуства утврђени су, на основу казивања мештана села, у једном делу усека асфалтног пута Гњилане - Прешево, чија траса пресеца југоисточне падине брда званог Илијина глава. На том делу брда цела падина је веома блага, скоро заравњена и има изглед шире, незнатно нагнуте, терасе према подножју брда. Са тог места потпуно окренутог према истоку и југу, пружа се широк поглед на део питоме, благо заталасане равнице, коју са источне стране омеђују планински масиви Скопске Црне горе, а са северне и западне стране брдовити обронци Жеговачке планине којима припада и Илијина глава. У средишњем делу те равнице види се змијолики траг Биначке Мораве, која у подножју брда Илијина глава прихвата воде Ливочке реке и тихо залази у Угљарску клисуру, нешто ниже од села Велекинца. Слику ове питоме и плодне равнице употпуњује неколико сеоских насеља смештених на њеним ободима, почев од најудаљенијих - Влаштице и Владова, те Доњих Будрига, потом суседног Пасјана и најближег Велекинца, чије се последње куће налазе на непун километар удаљености од старог гробља, испод самог подножја брда са његове североисточне стране. Археолошко истраживање овог налазишта извршено је током 1984. године, пет година након његовог откривања. До тога је дошло само захваљујући чињеници што је баш овај простор, на коме се налазило старо гробље, био одабран за изградњу неколико грађевинских објеката за потребе пољопривредног комбината Младост из Гњилана.
Истражени су остаци римске некрополе са 196 гробова, што свједочи о постојању значајног насеља или комуникационог правца у античком периоду. У гробовима и на самом локалитету пронађени су бројни покретни налази, међу којима се издвајају бронзано прстење, бронзани крстови, стаклене наруквице, привјесци, посуђе, сребрне минђуше и новац из различитих периода, укључујући и византијске кованице из 12. вијека, те бакарни новчић српског деспота Стефана Лазаревића.
Становништво
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији