-{Ablatīvus absolūtus}- (аблатив апсолутни, слободни/независни аблатив) је латинска партиципска конструкција, која може да замени временску, узрочну, допусну и погодбену реченицу и да стоји потпуно самостално. Састоји се из именице или заменице у аблативу и партиципа (презента или перфекта) који се уз њу слаже у роду, броју и падежу. Уместо партиципа могу стајати именице који значе част, службу или људско доба као нпр. -{consul}-, -{praetor}-, -{dux}-, -{adiutor}-, -{auctor}-, -{puer}-, -{senex}- или придеви као што су -{invitus}-, -{vivus}-, -{ignarus}-, -{salvus}-, -{plenus}-. Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 247-51.
На српски језик аблатив апсолутни може се превести: саставном реченицом (и, па, те, ни, нити) једном од зависних реченица (најчешће временском, ређе узрочном, допусном или погодбеном) Глаголски прилог прошли предложним изразима (-{Cesare duce}- под вођством Цезара), уколико се састоји из именице и имена, преводи се изразом за време (-{Cicerone consula}- за време Цицероновог конзуловања).Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 155-56.
Пример аблатива апсолутног са вредношћу временске реченице -{Caesar Pompeio victo in Asiam profectus est.}-
Када је Цезар победио Помпеја, кренуо је у Азију/Пошто је победио Помпеја, Цезар је кренуо у Азију.
Рефренце
Литература
-{Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 247-51.}- -{Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 155-56.}-
Категорија:Латински језик
en:Latin grammar#Ablative absolute