Azot-dioksid je hemijsko jedinjenje sa formulom . On je jedan od nekoliko oksida azota. je intermedijar u industrijskoj sintezi azotne kiseline. Milioni tona ove kiseline se proizvedu svake godine. Ovaj crveno smeđi toksični gas ima karakteristični oštar miris. On je zagađivač vazduha. Azot-dioksid je paramagnetičan povijeni molekul sa -{C2v}- simetrijom.
Osobine Azot-dioksid ima molarnu masu od 46.0055, te je teži od vazduha, čija prosečna molarna masa je 28.8. Na osnovu zakona o idealnim gasovima, -{NO}-2 je gušći od vazduha.
Dužina veze između atoma azota i kiseonika je 119.7 -{pm}-. Ova dužina veze je konzistentna sa redom veze od jedan i jedna četvrtina, kao u ozonu (O3). Osnovno elektronsko stanje azot-dioksida je stanje dubleta, pošto postoji jedan nespareni elektron koji je delokalizovan preko obe veze.
Pojava -NO|2- postoji u ravnoteži sa azot tetroksidom -{():}-
-{2 }-
Ravnoteža je karakterisana sa -1=ΔH = −57.23 kJ/mol-, te je reakcija egzotermna. Na višim temperaturama ravnoteža se pomera na levo. Bezbojni dijamagnetik -N|2|O|4- se može dobiti kao čvrsta materija sa tačkom topljenja na −11.2 °-{C}-.
Priprema i reakcije Azot-dioksid tipično nastaje putem oksidacije azot-monoksida kiseonikom u vazduhu: -{2 NO + → 2 }-
U laboratorijskim uslovima, se može pripremiti putem dvostepene procedure toplotnom dekompozicijom azot pentoksida, koji se dobija dehidracijom azotne kiseline: -{2 → + }- -{2 → 4 + }-
Termalna dekompozicija nekih metalnih nitrata takođe proizvodi : -{2 → 2 PbO + 4 + }-
Alternativno, redukcija koncentrovane azotne kiseline metalom (kao što je bakar) se može koristiti. -{4 + Cu → Cu(NO3)2 + 2 +2 H2O}-
Finalno dodavanjem koncentrovane azotne količine kalaju nastaje i kalajna kiselina kao sporedni proizvod. -{4HNO3 + Sn → H2O + H2SnO3 + 4 NO2}-
Reference
Spoljašnje veze Međunarodna karta hemijske bezbednosti 0930 Oksidi azota
Категорија:Неорганска једињења азота Категорија:Оксиди Категорија:Избељивачи Категорија:Хазардни загађивачи ваздуха Категорија:Смог Категорија:Слободни радикали