Копитарева градина је трг у Београду, као и крај града у непосредној околини трга, у општини Стари град.
Положај Копитарева градина се налази у источном делу општине Стари град,Историјски архив Београда, фонд Београдске општине на простору ограниченом улицама део улице Џорџа Вашингтона, Хиландарском (леви фронт), део улице Шафариковом, Ђуре Даничића, Јелене Ћетковић, Булеваром деспота Стефана, и самим тргом Копитарева градина. Суседни крајеви града су Јевремовац (на истоку), Палилула (на југоистоку), Трг Републике (на западу) и Дорћол (на северу).
Историја Овај крај града се у почетку звао МитрополитоваС. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књ. II, Загреб, 1929; Д.Ј. Ранковић, неколико старих и значајних зграда, Митрополитова башта, БОН, 1938, стр. 304; Споменица Саборне цркве 1845-1945, рукопис (Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда) башта,Политика, 20. август 2007, страна 9. по митрополиту Михаилу (још једна Митрополитова башта је постојала на западном Врачару).Београдске општинске новине 1938-04-01, стр. 72 (304) Име је касније промењено у Копитарева градина, по Јернеју Копитару, словеначком филологу и сараднику Вука Караџића, познатог реформатора српског језика и писма. Подручје је највећим делом урбанизовано у периоду између 1900. и 1914. године.
Одлике Копитарева градинаМ. Јовановић, Силуете старог Београда, 300 чуда, Београд 1959. је јединствена у Београду по својим амбијенталним и архитектонским одликама. Крај је урбанизован у првим деценијама 20. века, а свој изглед је углавном задржао до данас. Одликује се низовима ниских, стамбених објеката са двориштима на страни од улице. Стамбени објекти уоквирују озелењен трг и формирају уједначену и мирну амбијенталну целину. У овом амбијенту зграде, поред архитектонских вредности, представљају и меморијалне објекте познатих научника, књижевника, уметника, архитеката и трговаца. Подигнути до Првог светског рата су: Кућа Јована Цвијића, Љубе Стојановића, Лазе Лазаревића, Милана Антоновића, Панте Тадића, Петра Путника, Цветка Савчића, Голштајна, Аћима Марковића, Матерног. У периоду између два светска рата подигнути су објекти већих висина: Атеље Петра Палавичинија, Кућа Олге Јовановић, Кућа Ђорђа Радина, Кућа Андрије Маринковића и других. После Другог светског рата настављена је изградња, али и доградња постојећих објеката. Преовлађујући стилови су класицизам (са академизмом), представљен делима архитекте Сретена Стојановића, и сецесија, чији пример представљају дела Милана Антоновића. Сам трг је релативно изолован од главних путева и нема саобраћајни значај. У Хиландарској улици се налази музеј, спомен кућа Лазе Лазаревића, Хиландарска 7, и Музеј Јована Цвијића у улили Јелене Ћетковић 5.
Као значајна културно-историјска целина, Копитарева градина је проглашена за културно добро заштићено законом 27. децембра 1968. године.Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда, Приступљено 20. 2. 2017.
Данашња структура Копитареве градине пружа неравномерну и неуједначену просторну слику као последица деловања нужних историјских противуречности, сама по себи, структура амбијента веома је карактеристична и типичан је пример градске стамбене архитектуре у развоју Београда у првој половини 20. века, који је временом постао изузетак у урбаној конституцији савременог доба.
Референце
Спољашње везе Фотографије Копитареве градине
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Тргови у Београду Категорија:Улице на Старом граду (Београд) Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја у Београду Категорија:Насеља на Старом граду (Београд)