мини|Спомен костурница бранилаца Београда 1914—1918, око које се налази Алеја народних хероја мини|План Алеје народних хероја. Словом А обележени су делови Алеје, словом К спомен-костурница, словом С Споменик заробљеницима страдалим у логорима и словом П околне парцеле. Алеја народних хероја (позната и као Алеја хероја) једна је од засебних алеја на Новом гробљу у Београду. Простире се око Спомен-костурнице браниоцима Београда 1914—1918. и састоји се из три целине — лево, десно и иза споменика.
Историјат Простор на коме се данас налази Алеја народних хероја уређен је између 1927. до 1931. када је на простору старог Српског војничког гробља изграђена нова меморијална целина — „Спомен-костурница бранилаца Београда 1914—1918.“, коју сачињавају споменик и крипта, у којој се налазе посмртни остаци 3.529 идентификованих и 1.074 неидентификованих војника. Аутори монументалног споменика величине 18,5 метара и тежине 2.780 килограма били су руски архитекта и вајар Роман Верховској и вајар Живојин Лукић. Камено постоље споменика изграђено је 1929, а на њега је 1931. постављена скулптура српског војника-победника и срушеног орла симбола пораженог непријатеља. Идентична скулптура војника-победника, чији је аутор Живојин Лукић постављена је 1932. на Споменик српском војнику у Краљеву.
Изградњу костурнице и споменика финансирали су Удружење резервних официра и ратника и Београдска општина, а он је свечано освештан 11. новембра 1931. на Дан примирја у Првом светском рату.
На простору око спомен-костурнице, одмах после ослобођења Београда, октобра 1944. године, почело је сахрањивање истакнутих учесника Народноослободилачког рата (НОР), као и народних хероја Југославије. Један од првих сахрањених био је генерал-лајтнант НОВЈ, члан Врховног штаба и НКОЈ-а Иван Милутиновић (1901—1944), народни херој, који је страдао на Дунаву, код Вишњице, 23. октобра и овде сахрањен 12. новембра 1944. године (његови посмртни остаци су 1948. пренети у Гробницу народних хероја на Калемегдану).
Каснијих година, сахрањивања су настављена, а уређење ове Алеје је извршено тек 1978, када је и званично формирана по пројекту архитекте Небојше Деље и инжењера Александра Крстића. У почетку се простирала само на простору десно од споменика, а током времена је од 1998, због недостатка места, проширена на простор иза споменика, као и на простор са његове леве стране.
У Алеји народних хероја сахрањују се народни хероји Југославије, тј. носиоци Ордена народног хероја, јунаци социјалистичког рада, тј. носиоци Ордена јунака социјалистичког рада, као и други истакнути учесници Народноослободилачке борбе, као и војне и друштвено-политичке личности из периода СФР Југославије. Поред њих у Алеји се сахрањују и чланови њихових породица (најчешће супружници). У Алеји је тренутно сахрањено 312 особа, од чега су њих 118 народни хероја, а 6 јунаци социјалистичког рада (од шесторице јунака социјалистичког рада њих четворица су истовремено и народни хероји).
Највећи број надгробних споменика у овој Алеји је исти — облика четвороугаоне пирамиде, на чијој се предњој страни налази име сахрањеног. Такође, у Алеји се налази и девет спомен бисти, на гробовима — Александра Ранковића, Милоја Милојевића, Богдана Вујошевића, Славка Родића, Драгослава Ђорђевића Гоше, Панета Ђукића Лимара, Ивана Караиванова, Милке Агбабе Црне и Божина Јовановића. Ове спомен бисте налазе су у најстаријем делу Алеје (десно од споменика).
Списак сахрањених Први део Алеје народних хероја