Ерик Артур Блер (; Мотихари, 25. јун 1903 — Лондон, 21. јануар 1950), познатији као Џорџ Орвел () био је енглески романописац, есејиста, новинар и критичар. Његово дело карактерише луцидна проза, друштвена критика, опозиција тоталитаризму и подршка демократском социјализму.
Орвел је производио књижевну критику, поезију, белетристику и полемичко новинарство. Познат је по алегоријској новели Животињска фарма (1945) и дистопијском роману Хиљаду деветсто осамдесет четврта (1949). Његова публицистична дела, укључујући Пут до пристаништа Виган (1937), документују његово искуство живота радничке класе на индустријском северу Енглеске, и Омаж Каталонији (1938), приказ његовог искуства као војника за републиканску фракцију у Шпанском грађанском рату (1936–1939), критички се поштује као и његови есеји о политици, књижевности, језику и култури.
Блер је рођен у Индији, а одрастао и школован у Енглеској. После школе постао је царски полицајац у Бурми, пре него што се вратио у Сафок у Енглеској, где је започео своју списатељску каријеру као Џорџ Орвел - име инспирисано омиљеном локацијом, реком Орвел. Живео је од повремених новинарских дела, а такође је радио као учитељ и продавац књига док је живео у Лондону. Од касних 1920-их до раних 1930-их, његов успех као писца је растао и његове прве књиге су објављене. Био је рањен борећи се у Шпанском грађанском рату, што је довело до његовог првог периода лошег здравља по повратку у Енглеску. Током Другог светског рата радио је као новинар и за ББЦ. Објављивање Животињске фарме довело је до славе током његовог живота. Током последњих година свог живота радио је на 1984, и кретао се између Јуре у Шкотској и Лондона. Објављена је у јуну 1949, мање од годину дана пре његове смрти.
Орвелово дело остаје утицајно у популарној и политичкој култури, а придев „орвеловски“ — који описује тоталитарне и ауторитарне друштвене праксе — део је енглеског језика, као и многи његови неологизми, као што су „Велики брат“, „Полиција мисли“, „Соба 101“, „Нови говор“, „рупа у памћењу“, „дворазмишљање“ и „мисаони злочин“. Тајмс је 2008. године Џорџа Орвела сврстао на друго место међу „50 највећих британских писаца од 1945. године“.
Биографија
Младост Ерик Артур Блер је рођен 25. јуна 1903. у Мотихарију, Бенгал, Британска Индија, у породици, како је описао, „ниже више средње класе“.Orwell, George (February 1937). "8". . Left Book Club. Његов прадеда, Чарлс Блер, био је богат сељак и одсутни власник јамајчанских плантажа из Дорсета који је оженио леди Мери Фејн, ћерку 8. грофа Вестморленда. Његов деда, Томас Ричард Артур Блер, био је англикански свештеник, а Орвелов отац је био Ричард Волмсли Блер, који је радио као заменик агента за опијум у Одељењу за опијум индијске државне службе, надгледајући производњу и складиштење опијума за продају Кини. Његова мајка, Ида Мабел Блер (рођена Лимузин), одрасла је у Моулмејну, у Бурми, где је њен отац Француз био умешан у спекулативне подухвате. Ерик је имао две сестре: Марџори, пет година старију; и Аврил, пет година млађу. Када је Ерик имао годину дана, његова мајка је њега и Марџори одвела у Енглеску. Године 2014. почели су радови на рестаурацији Орвеловог родног места и куће предака у Мотихарију.
Године 1904. Ида Блер се настанила са својом децом у Хенли на Темзи у Оксфордширу. Ерик је одрастао у друштву мајке и сестара и, осим кратке посете средином 1907. године,A Kind of Compulsion 1903–36, xviii није видео свог оца тек 1912. године. Са пет година, Ерик је послат као дечак у самостанску школу у Хенли на Темзи, коју је Марџори такође похађала. Био је то римокатолички самостан који су водиле француске часне сестре уршулинке.Bowker, Gordon. "George Orwell": 21. Његова мајка је желела да има образовање у јавној школи, али његова породица није могла да приушти трошкове. Преко друштвених веза брата Иде Блер Чарлса Лимузина, Блер је стекао стипендију за школу Светог Кипријана у Истборну, Источни Сасекс. Дошавши у септембру 1911. године, боравио је у школи наредних пет година, враћајући се кући само за школски распуст. Иако није знао ништа о смањеним хонорарима, „убрзо је препознао да је из сиромашнијег дома“. Блер је мрзео школу и много година касније написао је есеј „Такве, такве су биле радости“, објављен постхумно, на основу свог времена тамо. У Светом Кипријану, Блер је први пут упознао Сирила Конолија, који је постао писац и који је, као уредник Хоризонта, објавио неколико Орвелових есеја.
Пре Првог светског рата, породица се преселила 3 километра јужно у Шиплаке, Оксфордшир, где се Ерик спријатељио са породицом Будик, посебно њиховом ћерком Џасинтом. Када су се први пут срели, стајао је на глави у пољу. Упитан зашто, рекао је: „Више сте примећени ако стојите на глави него ако сте у праву.“ Џасинта и Ерик су читали и писали поезију, и сањали да постану познати писци. Рекао је да би могао написати књигу у стилу модерне утопије Х. Г. Велса. Током овог периода, такође је уживао у пуцању, пецању и посматрању птица са Џасинтиним братом и сестром.
Док је био у Светом Кипријану, Блер је написао две песме које су објављене у Хенли и Саут Оксфордшир Стандарду."Henley and South Oxfordshire Standard". 2 October 1914. Заузео је друго место после Конолија у награди за историју Хароу, његов рад је похвалио спољни испитивач школе и зарадио је стипендије за Велингтон и Итон. Али укључивање у списак стипендија Итона није гарантовало место, а ниједно није било одмах доступно за Блера. Одлучио је да остане у Светом Кипријану до децембра 1916, у случају да место у Итону постане доступно.
У јануару, Блер је преузео место у Велингтону, где је провео пролећни мандат. У мају 1917. постало је доступно место у Итону. У то време породица је живела у Мал Чејмберс, Нотинг Хил Гејт. Блер је остао у Итону до децембра 1921, када је отишао на пола пута између свог 18. и 19. рођендана. Велингтон је био "зверски", рекао је Блер Џасинти, али је рекао да је "заинтересован и срећан" у Итону. Његов главни ментор био је А. С. Ф. Гов, члан Тринити колеџа у Кембриџу, који му је такође давао савете касније у каријери. Блера је накратко учио француски код Олдоса Хакслија. Стивен Рансимен, који је био у Итону са Блером, приметио је да су он и његови савременици ценили Хакслијев лингвистички њух. Сирил Коноли је пратио Блера до Итона, али пошто су били у различитим годинама, нису се међусобно дружили.
Блерови извештаји о академском учинку сугеришу да је занемарио студије,. Penguin. али је током свог боравка у Итону радио са Роџером Мајнорсом на продукцији колеџског часописа Елекшн Тајмс, придружио се производњи других публикација—Дани колеџа и Бабл и сквик — и учествовао у игри Итон Вол. Његови родитељи нису могли да приуште да га пошаљу на факултет без још једне стипендије, а из његових лоших резултата закључили су да је неће моћи да добије. Рансимен је приметио да је имао романтичну идеју о Истоку, и породица је одлучила да се Блер придружи царској полицији, претечи индијске полицијске службе. За то је морао да положи пријемни испит. У децембру 1921. напустио је Итон и отпутовао да се придружи свом пензионисаном оцу, мајци и млађој сестри Аврил, која се тог месеца преселила у 40 Страдбрук Роад, Саутволд, Суфок, прву од њихове четири куће у граду. Блер је био уписан у тамошњи крамер који се зове Крејгурст, и завршио је своје класике, енглески и историју. Положио је пријемни испит, заузевши седмо место од 26 кандидата који су премашили пролазну оцену.A Kind of Compulsion, p. 87, gives Blair as seventh of 29 successful candidates, and 21st of the 23 successful candidates who passed the Indian Imperial Police riding test, in September 1922.
Полицајац у Бурми мини|Фотографија за пасош која приказује Џорџа Орвела током његовог боравка у Бурми. Блерова бака по мајци живела је у Мулмејну, па је он изабрао место у Бурми, тада још провинцији Британске Индије. У октобру 1922. пловио је на броду СС Херефордшир преко Суецког канала и Цејлона да би се придружио индијској царској полицији у Бурми. Месец дана касније, стигао је у Рангун и отпутовао у полицијску школу у Мандалају. Именован је за помоћника окружног надзорника (на условној) 29. новембра 1922,. Harrison & Sons, Ltd. са дејством од 27. новембра и са платом од 525 фунти стерлинга месечно. Након кратког стажа у Маимио, главној брдској станици Бурме, почетком 1924. године постављен је на граничну испоставу Миаунгмиа у делти Иравадија.
Посао царског полицајца дао му је значајну одговорност док је већина његових савременика још била на универзитету у Енглеској. Када је послат даље на исток у Делти у Тванте као официр под-дивизије, био је одговоран за безбедност неких 200.000 људи. Крајем 1924. године постављен је у Сирим, ближе Рангуну. Сиријам је била рафинерија компаније Бурма, „околина је била пуста пустош, а сва вегетација је била уништена испарењима сумпор-диоксида који су даноноћно изливали из складишта рафинерије“. Али град је био близу Рангуна, космополитске морске луке, и Блер је одлазио у град што је чешће могао, „да би прегледао књижару; да би јео добро кувану храну; да би побегао од досадне рутине полицијског живота“. Септембра 1925. отишао је у Инсеин, дом затвора Инсеин, другог по величини затвора у Бурми. У Инсеину је имао „дуге разговоре о свим могућим темама“ са Елисом Маријом Ленгфорд-Ре. Она је приметила његов „осећај потпуне правичности у најситнијим детаљима“. У то време, Блер је завршио обуку и примао је месечну плату од Рс. 740, укључујући додатке.
У Бурми је Блер стекао репутацију аутсајдера. Већину свог времена проводио је сам, читајући или се бавећи активностима које нису пука, као што је посећивање цркава етничке групе Карен. Колега, Роџер Бидон, присетио се (у снимку из 1969. за Би-Би-Си) да је Блер брзо научио језик и да је пре него што је напустио Бурму „био у стању да течно разговара са бурманским свештеницима на 'врло високом бурманском'”. Блер је направио промене у свом изгледу у Бурми које су остале до краја живота, укључујући и бркове. Ема Ларкин пише у уводу Бурманских дана: „Док је био у Бурми, стекао је бркове сличне онима које су носили официри британских пукова који су тамо били стационирани. [Он] је такође стекао неке тетоваже; на сваком зглобу је имао мали неуредни плави круг. Многи Бурманци који живе у руралним подручјима и даље имају овакве тетоваже — верује се да штите од метака и уједа змија.“Emma Larkin, Introduction, , Penguin Classics edition.
У априлу 1926. преселио се у Мулмејн, где му је живела бака по мајци. Крајем те године распоређен је у Кату у Горњој Бурми, где је 1927. оболео од денга грознице. Пошто је те године имао право на одсуство у Енглеској, дозвољено му је да се врати у јулу због болести. Док је био на одсуству у Енглеској и на одмору са породицом у Корнволу у септембру 1927, поново је проценио свој живот. Одлучујући да се не враћа у Бурму, дао је оставку из индијске царске полиције да би постао писац, почевши од 12. марта 1928. након пет и по година службе.. Harrison & Sons, Ltd. Своја искуства у полицији Бурме користио је за роман Бурмански дани (1934) и есеје „Вешање“ (1931) и „Пуцање у слона“ (1936).
Лондон и Париз