Наступајући општим правцем према Београду, снаге НОВЈ напале су 14. септембра 1944. осовински гарнизон Ваљево. Сам град браниле су немачке снаге, делови СДК и групе четника, док су околни простор браниле јаке снаге ЈВуО. Након разбијања четника, 14. септембра увече почео је напад делова Прве и Шесте пролетерске дивизије су на сам град Ваљево. Борбе са Немцима, СДК, СДС и четницима трајале су до 18. септембра. Тог дана су блокиране немачке снаге успеле да се пробију и евакуишу из Ваљева, чиме је град коначно ослобођен.
Оперативне околности Током августа 1944. немачке снаге настојале су да операцијама у Црној Гори (Рибецал) и источној Босни спрече прелазак јачих снага НОВЈ у Србију. Ове операције окончане су неуспехом. 26. августа је, због ситуације у Румунији, наређено пребацивање 1. брдске дивизије у источну Србију. Тако је у борби са групацијом НОВЈ (Први и Дванаести корпус) остала 7. СС дивизија и 2. пук Бранденбург. С обзиром на општи правац наступања снага НОВЈ ка северу и североистоку, ове снаге нашле су се у њиховој позадини, док су се испред снага НОВЈ налазиле слабе немачке снаге са потчињеним деловима СДК и РЗК и главнина ЈВуО. После неколико победа над ЈВуО (Јелова Гора), групација НОВЈ је овладала простором западне Србије.
Групација НОВЈ је, заједно са групацијом из јужне Србије (Пета, Седамнаеста и 21. дивизија) добила задатак да, под обједињеном командом штаба Првог пролетерског корпуса, овлада подручјем између Тополе и Шапца као основицом за предстојећи напад на Београд. Тако је 17. септембра ослобођен Горњи Милановац, 19. септембра Крупањ, а 20. Аранђеловац. Немачки штаб је оформио борбену групу од делова 7. СС дивизије, дивизије Бранденбург, 5. полицијског пука, делова СДК и РЗК под командом пуковника фон Јунгенфелда. Ова група добила је задатак да нападом разбије концентрацију НОВЈ у западној Србији. Међутим, те снаге су се показале недовољним. Напад делова 7. СС дивизије из долине Западне Мораве према Ваљеву није могао да се испољи, јер су њени делови били нападнути и присиљени на одбрану у Пожеги и Ужицу. 21. септембра Немци су успели да накратко овладају Горњим Милановцем, али су били присиљени да га напусте, и потиснути су у одбрану Тополе. Тако су снаге у Ваљеву постале изоловане и биле изложене нападу.
Цела борбена група фон Јунгенфелд, и уопште све немачке снаге у Србији под командом генерала Фелбера, као и Михаиловићеве снаге, биле су потиснуте у дефанзиву у присиљене на повлачење.
Ток борбе Бригаде Прве и Шесте дивизије НОВЈ након разбијања главнине ЈВуО на Јеловој гори задржале су иницијативу у рукама, енергично гонећи четничке делове на север. 11. септембра у непосредној опасности се нашла Михаиловићева команда на Равној гори, па су два батаљона СДК из Ваљева наступила према Мионици да би обезбедили извлачење Михаиловићевог штаба према Коцељеву.
Начелник штаба Четврте групе јуришних корпуса капетан Нешко Недић покушао је да организује одбрану укључујући у групу Ваљевски корпус ЈВуО као Седми јуришни, и дајући му наређење да се повеже са Немцима у Ваљеву:
Бригаде НОВЈ су 12. септембра одбациле испад Немаца и СДК према Мионици, потиснувши њихове снаге преко Колубаре у Дивце. Истог дана штаб Првог пролетерског корпуса је, оценивши распоред и стање својих и непријатељских снага, донео одлуку о нападу на Ваљево.
Осовинске снаге У Ваљеву и непосредној околини налазили су се 2. и 3. батаљон 5. немачког полицијског пука, два оклопна воза, делови Допунске команде Српског добровољачког корпуса, Штаб 1. пука са 3. батаљоном и 3. батаљон 3. пука овога корпуса, делови Српске државне страже и четници Ваљевског корпуса - укупно око 4.000 војника. Западно од Ваљева према Дрини налазила се главнина Четврте групе јуришних корпуса, а северно, у широј области Шапца и Обреновца остатак снага борбене групе фон Јунгенфелд: остали делови 5. полицијског пука, 696. моторизовани полицијски батаљон, главнина СДК и делови РЗК. Због кризе ваљевског гарнизона, група фон Јунгенфелд ојачана је 1. батаљоном 1. пука Бранденбург и 202. оклопним батаљоном.
Поједине јаке зграде у центру града немачке јединице су претвориле у снажне отпорне тачке. Немачка Фелџандармерија посела је зграду Окружног суда, помоћна полиција поретка () држала је кућу др Милоша Пантића, а Окружна територијална команда (Креискомандантур) зграду Среског суда. Недићевско-четничке снаге организовале су одбрану прилаза јужном делу града, између река Јабланице и Колубаре и у рејону Пиваре, док су у граду држале три одвојене отпорне тачке: Официрски дом, хотел Бранковина и артиљеријску касарну на улазу у источни део града, између Колубаре и београдског пута. На оближње погодне висове на прилазима граду истурени су слабији осигуравајући делови. Најјаче утврђење представљала је касарна 5. пешадијског пука на Крушику, где су се налазиле снаге немачког 5. полицијског пука.
Ослобођење
Члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије и Врховног штаба НОВЈ, генерал-лајтнант Милован Ђилас хитао је ка престоници. Заноћио је у Ваљеву који је неколико дана раније ослободила Шеста личка пролетерска удaрнa дивизија "Никола Тесла". О томе је оставио следеће белешке:
Референце
Литература
Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2 - Војноисторијски институт, Београд 1963
Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2 - Војноисторијски институт, Београд 1963
Шеста пролетерска дивизија - Епоха, Загреб 1964. ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 3), Војноисторијски институт, Београд 1986. ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА, Глобус, Загреб.
ДРУГА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1988.
ТРЕЋА КРАЈИШКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЈЕЋАЊА , Београд 1986. ТРЕЋА ЛИЧКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА, Београд 1991.
Боривоје Карапанџић: ГРАЂАНСКИ РАТ У СРБИЈИ 1941-1945, Ваљево 2010.
Зборник докумената и података о НОР-у, том I, књига 12, Борбе у Србији 11-30. септембра 1944. Наређење Штаба Прве пролетерске дивизије од 12. септембра 1944. штабовима бригада за напад на Ваљево Извештај Штаба Треће пролетерске бригаде од 19. септембра 1944. Штабу Шесте пролетерске дивизије о борбама од 5 до 18. септембра Оперативни извештај Штаба Тринаесте пролетерске бригаде од 27. септембра 1944. Штабу Прве пролетерске дивизије о борбама од 1 до 26. септембра Оперативни извештај Штаба Треће пролетерске бригаде Прве пролетереке дивизије од 28. септембра 1944 год. о борбама од 1 до 28. септембра Извод из Операциског дневника Штаба Првог пролетерског корпуса НОВЈ од 11 до 30. септембра 1944. године Зборник докумената и података о НОР-у, том XII - немачки документи, књига 4 - година 1944. и 1945 , Војноисторијски институт, Београд 1975. Извештај команданта Групе армија Србија од 4. новембра 1944, Национална архива Вашингтон, Т77, ролна 780, фрејмови 5506951-5506983, превод у: Зборник НОР-а, том XII, књига 4 , документ 168 Ратни дневник Команде Групе армија Ф - Национална архива Вашингтон, Т311, ролна 190, фрејмови 763-1007, и ролна 191, фрејмови 191-278, превод у: Зборник НОР-а, том XII, књига 4 , Прилог 1
Категорија:НОБ у 1944. Категорија:Борбе између НОВЈ и Немаца Категорија:Операције НОВЈ Категорија:Битка за Србију 1944. Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Немаца Категорија:Напади на утврђене градове у Народноослободилачкој борби Категорија:Ваљево у Народноослободилачкој борби Категорија:Борбе између НОВЈ и ЈВуО