Комунизам (; ) је лева социополитичка, филозофска и економска идеологија унутар социјалистичког покрета, чији је циљ стварање комунистичког друштва, социоекономског поретка усредсређеног на заједничко власништво над средствима за производњу, дистрибуцију и размену који додељује производе свима у друштву на основу потреба.: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption." Комунистичко друштво би подразумевало одсуство приватне својине и друштвених класа, а на крају и новца и државе (или националне државе).
Комунисти често траже добровољну државу самоуправе, али се не слажу око средстава за постизање тог циља. Ово одражава разлику између либералнијег социјалистичког приступа комунизацији, револуционарне спонтаности и радничког самоуправљања, и ауторитарнијег авангардног или комунистичког партијског приступа кроз развој социјалистичке државе, након чега следи одумирање државе. Као једна од главних идеологија на политичком спектру, комунизам је стављен на левицу поред социјализма, а комунистичке партије и покрети су описани као радикално леви или крајње леви.
Варијанте комунизма су се развијале кроз историју, укључујући анархистички комунизам, марксистичке школе мишљења и религијски комунизам, између осталог. Комунизам обухвата различите школе мишљења, које углавном укључују марксизам, лењинизам и слободарски комунизам, као и политичке идеологије груписане око њих. Све ове различите идеологије генерално деле анализу да тренутни поредак друштва потиче од капитализма, његовог економског система и начина производње, да у овом систему постоје две главне друштвене класе, као и да је однос између ове две класе експлоататорски и да се ова ситуација може коначно решити само социјалном револуцијом. Две класе су пролетаријат, који чини већину становништва у друштву и мора продати своју радну снагу да би преживео и буржоазија, мањина која остварује профит од запошљавања радничке класе кроз приватно власништво над средствима за производњу. Према овој анализи, комунистичка револуција би довела радничку класу на власт, и заузврат успоставила заједничко власништво над имовином, примарни елемент у трансформацији друштва ка комунистичком начину производње.: "By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. … At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. … The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 …, the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution."
Комунизам у свом модерном облику израстао је из социјалистичког покрета у Европи 19. века, који је кривио капитализам за беду радника у градским фабрикама. У 20. веку, на власт је дошло неколико наводно комунистичких влада које су се залагале за марксизам-лењинизам и његове варијанте, прво у Совјетском Савезу с Октобарском револуцијом 1917, а затим у деловима источне Европе, Азије и неколико других региона после Другог светског рата. Као један од многих типова социјализма, комунизам је постао доминантна политичка тенденција, заједно са социјалдемократијом, у оквиру међународног социјалистичког покрета почетком 1920-их.
Током већег дела 20. века, око једне трећине светског становништва живело је под комунистичким владама. Ове владе, које су критиковали други левичари и социјалисти, карактерише једнопартијска владавина комунистичке партије, одбацивање приватне својине и капитализма, државна контрола економске активности и масовних медија, ограничења слободе вероисповести и потискивање опозиције и неслагања. Распадом Совјетског Савеза 1991. године, неколико претходних комунистичких влада одбацило је или у потпуности укинуло комунистичку власт. После је остао само мали број номинално комунистичких влада, од којих су: Кина, Куба, Лаос, Северна Кореја и Вијетнам. С изузетком Северне Кореје, све ове државе су почеле да дозвољавају већу економску конкуренцију уз задржавање једнопартијске владавине. Пад комунизма крајем 20. века приписује се инхерентној неефикасности комунистичких економија и општем тренду комунистичких влада ка ауторитаризму и бирократији.
Док је појава Совјетског Савеза као прве номинално комунистичке државе у свету довела до широко распрострањеног повезивања комунизма са совјетским економским моделом, неколико научника тврди да је у пракси модел функционисао као облик државног капитализма.; ; Јавно сећање на комунистичке државе 20. века описано је као бојно поље између антикомунизма и анти антикомунизма. Многи аутори су писали о масовним убиствима под комунистичким режимима и стопама смртности, као што је смртност у Совјетском Савезу под Јосифом Стаљином, које остају контроверзне, поларизоване и дебатне теме у академској заједници, историографији и политици када се расправља о комунизму и наслеђу комунистичких држава.
Етимологија и терминологија Комунизам потиче од француске речи , комбинација речи латинског корена (што буквално значи заједнички) и суфикс isme (чин, пракса или процес чињења нечега). Семантички, communis се може превести на „за заједницу или за заједницу“, док је isme суфикс који указује на апстракцију у стање, стање, акцију или доктрину. Комунизам се може тумачити као „стање постојања заједнице или за заједницу“; ова семантичка конституција довела је до бројних употреба речи у њеној еволуцији. Пре него што је постао повезан са својом модернијом концепцијом економске и политичке организације, првобитно је коришћен за означавање различитих друштвених ситуација. Комунизам се првенствено повезивао са марксизмом, најконкретније оличеним у Комунистичком манифесту, који је предложио одређену врсту комунизма.
Једна од првих употреба те речи у њеном модерном смислу је у писму које је Виктор д'Упеј послао Николасу Рестифу де ла Бретону око 1785. године, у којем д'Упеј описује себе као ауторског комунисту („комунистички аутор“). Године 1793. Рестиф је први пут употребио комунизам да опише друштвени поредак заснован на егалитаризму и заједничком власништву над имовином. Рестиф је често користио овај термин у свом писању и био је први који је описао комунизам као облик владавине. Џон Гудвин Бармби је заслужан за прву употребу комунизма на енглеском, око 1840.
Комунизам и социјализам мини|203x203п|Срп и чекић су уобичајена тема комунистичке симболике. Ово је пример дизајна српа и чекића и црвене звезде са заставе Совјетског Савеза. Од 1840-их, комунизам се обично разликује од социјализма. Модерна дефиниција и употреба овог другог ће бити успостављена до 1860-их, постајући доминантна над алтернативним терминима асоцијацијационизам односно фуријеризам, кооперативизам и мутуализам, који су се раније користили као синоними; уместо тога, комунизам је изашао из употребе током овог периода.
Рана разлика између комунизма и социјализма била је у томе што је овај други имао за циљ само социјализацију производње, док је први имао за циљ социјализацију производње и потрошње (у облику заједничког приступа финалним добрима). Ова разлика се може уочити у Марксовом комунизму, где је дистрибуција производа заснована на принципу „сваком према његовим потребама“, за разлику од социјалистичког принципа „свакоме према његовом доприносу“. Социјализам је описан као филозофија која тражи дистрибутивну правду, а комунизам као подскуп социјализма који преферира економску једнакост као свој облик дистрибутивне правде.
До 1888. марксисти су користили социјализам уместо комунизма, који се сматрао старомодним синонимом за први. Тек 1917. године, са Октобарском револуцијом, социјализам је почео да означава посебну фазу између капитализма и комунизма, коју је увео Владимир Лењин као средство за одбрану бољшевичког преузимања власти од традиционалне марксистичке критике да производне снаге Русије нису довољно развијене за социјалистичку револуцију. Разлика између комуниста и социјалиста као дескриптора политичких идеологија настала је 1918. након што се Руска социјалдемократска радничка партија преименовала у Комунистичку партију Совјетског Савеза, где се комунисти посебно односе на социјалисте који су подржавали политику и теорије бољшевизма, лењинизма, а касније 1920-их година марксизма-лењинизма, иако су комунистичке партије наставиле да себе описују као социјалисте посвећене социјализму.
И комунизам и социјализам су се на крају ускладили са културним односом присталица и противника према религији. У европском хришћанству се веровало да је комунизам атеистички начин живота. У протестантској Енглеској, комунизам је био превише фонетски сличан римокатоличком обреду причешћа, па су се енглески атеисти означавали као социјалисти. Фридрих Енгелс је изјавио да је 1848. године, у време када је Комунистички манифест први пут објављен, социјализам је био респектабилан на континенту, док комунизам није; Овенити у Енглеској и фуријести у Француској сматрани су угледним социјалистима, док су покрети радничке класе који су „прокламовали неопходност тоталне друштвене промене“ себе означавали као комунисте. Ова друга грана социјализма произвела је комунистичко дело Етјена Кабеа у Француској и Вилхелма Вајтлинга у Немачкој. Док су либералне демократе на Револуције из 1848. гледале као на демократску револуцију, која је на дуге стазе обезбедила слободу, једнакост и братство, марксисти су 1848. осудили као издају идеала радничке класе од стране буржоазије која је равнодушна према легитимним захтевима пролетеријата.
Према Оксфордском приручнику Карла Маркса, „Маркс је користио многе термине за означавање посткапиталистичког друштва — позитивни хуманизам, социјализам, комунизам, царство слободне индивидуалности, слободно удруживање произвођача, итд. Користио је ове термине потпуно наизменично. Појам да су 'социјализам' и 'комунизам' различите историјске фазе је страно његовом раду и ушао је у лексикон марксизма тек након његове смрти. Како пише Енциклопедија Британика, „како се тачно комунизам разликује од социјализма дуго је било предмет дебате, али разлика углавном почива на привржености комуниста револуционарном социјализму Карла Маркса“.
Повезана употреба и комунистичке државе У Сједињеним Државама, комунизам се широко користи као пејоративни израз као део црвеног страха, слично као и социјализам, и углавном у вези са ауторитарним социјализмом и комунистичким државама. Појава Совјетског Савеза као прве номинално комунистичке државе на свету довела је до широко распрострањене повезаности овог термина са марксизмом-лењинизмом и моделом економског планирања совјетског типа. У свом есеју "Критиковање нацизма и комунизма", Мартин Малија дефинише категорију „генеричког комунизма“ као било који покрет комунистичке политичке партије предвођен интелектуалцима; овај кровни термин омогућава груписање различитих режима као што су радикални совјетски индустријализам и анти-урбанизам Црвених Кмера. Према речима Александра Далина, идеја да се групишу различите земље, као што су Авганистан и Мађарска, нема адекватно објашњење.
Док западни историчари, политиколози и новински медији користе термин комунистичка држава за означавање земаља којима владају комунистичке партије, ове социјалистичке државе саме себе нису описале као комунистичке нити су тврдиле да су постигле комунизам; називале су се социјалистичком државом која је у процесу изградње комунизма.; : "Among Western journalists the term 'Communist' came to refer exclusively to regimes and movements associated with the Communist International and its offspring: regimes which insisted that they were not communist but socialist, and movements which were barely communist in any sense at all."; ; Изрази које користе комунистичке државе укључују национално-демократске, народно-демократске, социјалистички оријентисане, као и радничке и сељачке државе.
Историја комунизма
Рани комунизам