Београдски трамвај

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Основне информације Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 13 трамвајских линија: 512px|мини|центар|Мрежа трамвајских линија у Београду + Активне линије Линија Од До Уведена Белешке Референце Пристаниште кружна 1892Кружна на садашњој траси од 15.8.1929. Привремено саобраћа као 2Л на траси Пристаниште - Господарска механа Омладински стадион Кнежевац 17-6-1894Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А Ташмајдан Топчидер 11-7-2018Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3АOд 11. јула нове линије 3Л и 38А саобраћају до ЖС Топчидер Калемегдан /Доњи град/ Устаничка 1981/2 Ташмајдан Устаничка око 1900. Устаничка Блок 45 1-1-1958 Због радова на Новом Београду привремено саобраћа као 7Л на траси Устаничка - Погон "Сава". Неактивним делом трасе саобраћа привремена аутобуска линија 7А."Борба", 15. новембар 1957 Омладински стадион Бањица 1978 Укинута 1992. због санкција, враћена 1.2.2026. Бањица Блок 45 1-1-1958 Због радова на Новом Београду привремено саобраћа као 9Л на траси Бањица - Погон "Сава". Неактивним делом трасе саобраћа привремена аутобуска линија 9А. Калемегдан /Доњи град/ Бањица 17-1-1926"Правда", 18. јануар 1926 Калемегдан /Доњи град/ Блок 45 31-8-1984 Због радова у Карађорђевој улици привремено не саобраћа"Борба", 30. август 1984 Омладински стадион Баново брдо 16-6-1986 Баново брдо Блок 45 16-6-1986 Због радова на Новом Београду привремено не саобраћа Устаничка Бањица 1989Трамвај 14 је први пут уведен почетком 1935. године од Скупштине Краљевине Југославије (Трг Војводе Мишића) до Земуна /Главна/. Линија је укинута због пресецања пруге 1941. и рушења моста краља Александра у Априлском рату а шине су повађене 1947. године.

+ Укинуте линије Линија Од До Уведена Укинута Белешке Референце1 Калемегдан Кнежевац 13-10-1892 1-9-1978 1947 1992 Први трамвај уведен је 1892. од Калемегдана до Славије, ова линија је укинута 1947. године а поново уведена 1978. са промењеном трасом да би привремено била укинута током санкција и никада није враћена."Борба", 2. септембар 19781А Савинац (Славија) Приштинска (Милешевска) 16-1-1927 1947 Замењена тролејбуским линијама"Правда", 17. јануар 19274 Калемегдан /Доњи град/ Омладински стадион 1983 19897Л Ташмајдан Блок 45 19-7-1992"Борба", 18. јул 19929Л Главна железничка станица Вождовац 1984 198910А Ново гробље Вождовац 1977 1978 Ознака промењена у 816 Пристаниште Смедеревски пут 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 720 Пристаниште Вождовац 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 9

Током ноћи саобраћале су само две линије: 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017) 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Возни парк Слика Назив број нумерација 200px Tatra KT4 146 2201-2420 200px Düwag Be4/6 48 2601-2648 200px CAF Urbos 3 30 1501-1530Bozankaya Belgrade 251531-1555

Историја Почеци десно|мини|Развој трамвајских пруга у Београду десно|мини|Трамвајска мрежа Београда 1908. године Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 -{km}-.Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938. На Цариградском друму је подигнут депо, познат као Трамвајске штале.„Како је Београд добио трамвај”, „20. октобар”, 28. јан. 1950, стр. 4

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 1. (13.) октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. „Београдску варошку железницу” је осветио митрополит Михаило.„Освећење трамваја”, Београдске општинске новине, 4. окт. 1892, стр. 4 У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013) На дужини од 2.300 метара било је осам трамваја.„Трамваји и аутобуси”, Београдске општинске новине, 1934-09-01, стр. 651

Друга пруга је ишла од Славије до Железничке станице и савског пристаништа, преко Немањине улице. Грађена је истовремено са првом, и пуштена у саобраћај одмах за њом. На дужини од око 2.000 метара ишла су три трамваја са двоструком коњском вучом, због успона.

Трећа пруга, од Теразија до Новог гробља, преко ул. Краља Александра, такође је грађена у исто време а пуштена је у саобраћај два месеца касније. На 2.400 метара радила су два трамваја са коњском вучом.

Четврта пруга, „Жагубица”−Електрична централа−Светосавски дом (Прва гимназија), преко Душанове улице, изграђена је и пуштена 1894. На 2.800 метара возила су два трамваја са коњском вучом. Затим је пруга продужена од Светосавског дома до Калемегдана и пристаништа, преко улице Риге од Фере, што ће касније постати пруга бр. 2, од Електричне централе до Славије (а крак од Официрског дома до Немањине је укинут). То је био темељ мреже која настаје у наредним деценијама „разграњавањем, продужавањем и усавршавањем”.

У ово време није било трамвајских станица, осим прве и последње – у кола се улазило било где, након што путник подигне руку и кочијаш заустави кола. Брзина је зато била 5–7 км/х. Трамваји су радили до 9 увече.Београдске општинске новине, 1938-12-01, стр. 115 (991)

Прва електрична линија уведена је 1894. До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914. Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.

Између два рата Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен. Београдска општина је 1920. преузела Дирекцију трамваја и осветљења од Белгијског анонимног друштва. Тада је саобраћало 26 кола са 12 приколица на прузи дужине 19,3 км, од чега 3,2 км дуплог колосека. Дневно се превозило 25-30.000 путника. И кола и шине су били дотрајали, па је била потребна реконструкција, градња нових пруга, одн. дуплих колосека. Било је осам линија:„Какав је данас трамвајски саобраћај у престоници”, Време, 1. дец. 1930, стр. 2 Калемегдан − Славија Душанова − Карађорђева − Славија Споменик − Топчидер Споменик − Сењак Теразије − Ново гробље Теразије − Смедеревски ђерам Коларац − Битољска − Ташмајдан Електрична централа − Жагубица

Линија "Калемегдан−Коларац−Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922. Пруга Теразије − Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад"."Политика", 20. окт. 1924, стр. 6"Илустровани лист"; 1924. бр. 45; стр. 22 Од Споменика од Цветкове механе, тј. новом пругом иза Новог Смедеревског ђерма, дугачком 615 метара, нова шестица је прошла 4. новембра 1928. (Цветко је тада био изван београдског атара, у мокролушкој општини врачарског среза).„Нова шестица пуштена је јуче у саобраћај”, Време, 5. нов. 1928, стр. 7 (фото)„Нова трамвајска пруга”, Београдске општинске новине, 12. нов. 1928, стр. 4 Шестица је иза Цветка продужена за 350 метара 8. новембра 1936.Време, 9. нов. 1936, стр. 8 За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941."Политика", 21. феб. 1941"Политика", 25. феб. 1941 Пруга Позориште − Кланица, бр. 9, отворена је 15. априла 1925.„Нова пруга Позориште--Кланица”, Политика, 16. април 1925, стр. 5Илустровани лист; 26. апр. 1925, бр. 17; стр. 4 (до 1939. и 1946-59). Линија 9 је продужена 10. новембра 1935. до Новог гробља, новопросеченом улицом Адмирала Пикоа (Мије Ковачевића).Београдске општинске новине, децембар 1935, стр. 83 (702) Пруга Славија − Вождовац, број 10, пуштена је 17. јануара 1926, дужине 3 км са три мимоилазнице до Вождовачке цркве.„Данас се пушта у саобраћај трамвајска пруга Славија-Вождовац”, Време, 17. јан. 1926, стр. 7„Јуче је свечано пуштена у саобраћај трамвајска пруга Славија-Вождовац”, Време, 18. јан. 1926, стр. 5 (фото)„Славија - Вождовац”, Политика, 17. јан. 1926, стр. 6 (детаљнији опис трасе) Продужена је за један километар од јесени 1927,„Вождовачки трамвај”, Време, 27. нов. 1927, стр. 9„Које су улице готове и које ће се калдрмисати на пролеће - Трамваји и осветљење”, Време, 3. дец. 1927, стр. 5 први трамвај ка предграђу Краљице Марије (насеље се налази од Вождовачке цркве до пред Торлаком„Предграђе реда, рада и тишине”, Време, 9. јун 1928, стр. 8) кренуо је 5. фебруара 1928.„Кроз предграђе Краљице Марије прошао је први трамвај”, Правда, 6. феб. 1928, стр. 4 Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, пуштен је у јулу 1935."Политика", 26. јул 1935 Од Кнежевог споменика до Приштинске улице трамвај је прошао 16. јануара 1927.„Свечано отварање нове трамвајске пруге Кнежев Споменик - Приштинска улица”, Правда, 17. јан. 1927, стр. 5 (пруга Новопазарска − Приштинска улица је завршена у октобру 1926, или „одавно”„Трамвајска пруга Новопазарска Приштинска улица”, Време, 21. окт. 1926, стр. 7) У ово време је направљена и пруга у Високог Стевана, само за превоз угља за електричну централу и други колосек у Ратарској.„Извештај о раду”, Београдске општинске новине, 14. јан. 1929, стр. 6 Пруга (Споменик −) Сењак − Дедиње, линија 12, пуштена је у саобраћај 8. септембра 1932.„Зашто се не пушта у саобраћај чукаричка пруга”, Политика, 8. септ. 1932, стр. 6 Пруга (Споменик −) Господарска механа − Чукарица, линија 13, пуштена је 19. октобра 1932.„Јуче је предата саобраћају нова трамвајска линија Кнежев споменик - Чукарица”, Време, 20. окт. 1932, стр. 10 Пруга Теразије−Пристаниште, бр. 11, отворена је 1933.Београдске општинске новине, 1934-01-01, стр. 282 Линија 14, од Теразија до Земуна (од хотела „Москва” до земунске Главне поште), преко Моста Краља Александра, отворена је 5. новембра 1935.Београдске општинске новине, децембар 1935, стр. 79 (698)

1922 У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије"Политика", 21. окт. 1922, стр. 4 (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја).

1925 У децембру 1925. укинута је „пруга” 5, Теразије − Ново Гробље; трамваји за Смедеревски Ђерам крећу од Кнежевог споменика (за Ново Гробље затим иде само линија 7, Калемегдан−Коларац−Палилуска пијаца−Н.Г.)„Дневне вести - Пруга Теразије-Ново Гробље укида се”, Политика, 5. дец. 1925, стр. 7

1926 Од почетка 1926. укинута је линија 5, Теразије−Гробље, јер је пруга из Краљ Александрове продужена до споменика (или још у децембру, види горе), укинуто је и давање особених кола за пратње до Гробља. Укинуте су бесплатне карте и уведене блок-карте; полиција је прописала да се улази на задњој и излази на предњој платформи.„Нови прописи за трамвајску вожњу у Београду”, Време, 30. дец. 1925, стр. 6

1927