Безвучни зубни или дентални фрикатив јесте сугласник који се користи у појединим говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је //. Зубни фрикативи се често називају и међузубнм фрикативима, јер су често изговорени помоћу језика постављеног између горњих и доњих зуба, за разлику од осталих алвеоларних/зубних сугласника, при чијем се изговору језик ослања иза горњих зуба. Међу приближно 60 светских језика са 10 милиона или више говорника, само енглески, арапски, шпански (кастиљански), бурмански и грчки поседују овај сугласник. Говорници језика или дијалеката где је овај глас одсутан врло често имају проблема са изговором овог гласа или са разликовањем од њему блиских гласова (поготово ако изговор овог гласа није усвојен у детињству), те га замењују гласовима као што су //, // или //. Овај сугласник је познат по томе што је ишчезао из многих језика (на пример, од германских језика га поседују само енглески и исландски језик.
Карактеристике Карактеристике безвучног денталног фрикатива:
Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући турбуленцију, која није високотурбулентна као код сибиланата. Место артикулације је зубно што значи да врх језика додирује зубе. Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.
Појава Примери језика где се јавља ова фонема: Језик Реч ИПА Значење Напомене албански thotë 'рећи' арапски савремени стандардни 'предузеће' амами-ошима језик 'сунце' арапахо yoo3on 'пчела' башкирски уҫал 'љут' берберскикабилски faṯ 'сећи' берта 'јести' бурмански thuuu 'три' корнијски eth 'осам' емилијанско-ромањолски faza 'лице' енглески thin 'танак' галицијски cero 'нула' грчки θάλασσα 'море' гвенски 'око' гвичин thał 'панталоне' хан nihthän 'желим' харсуси 'два' хебрејски ирачки עברית 'хебрејски језик'јеменитски хлаи Басадунг 'један' каренски с'гау 'три' карук 'један' мескваки 'три' квама 'смејати се' леонски ceru 'нула' лоредијакаркар 'четири' масански 'five' санич TÁŦES 'осам' сардинијски нуорезе petha 'месо' шони nthwi 'три' сију накота 'четири' шпански кастиљански cazar 'ловити' свахили thamini 'вредност' танакрос thiit 'жар' тода உஇனபஒத 'девет' туркменски sekiz 'осам' тутчонски северни tho 'панталоне' јужни thü јумански хавасупај 'пет' хуалапај јавапај волајта shiththa 'цвет' велшки saith 'седам' чуаншки saw 'језик'
Референце
Категорија:Зубни сугласници Категорија:Сугласници Категорија:Струјни сугласници