Пољска (), званично Република Пољска (), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском ексклавом (Калињинградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО савеза. Укупна површина Пољске је 312.679 -{km²}-, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.
За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко -{I}- прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.
Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.
Етимологија имена
Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (-{Polanie}-) може да се протумачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.
У прошлости су коришћени латински термини -{terra Poloniae}- — пољска земља или -{Regnum Poloniae}- — пољско царство. Име Пољска (-{Polska}-) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (-{Staropolska}-), а касније Великопољска (-{Wielkopolska}-). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (-{Małopolska}-).
Остала имена Пољске: (-{Lechia}-, персијски језик -{Lachistan}-, ) и Пољака (, ) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.
Реч жечпосполита (-{rzeczpospolita}-) означава републику и користи се искључиво у контексту Пољске, за све остале земље користи се реч република.
Географија
мини|200п|Физичка мапа Пољске
Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска. Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије. Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и Татра Планине — највећи опсег од читавих Карпата.
Границе Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 отпада на морску границу (обала Балтичког мора).
Пољска се граничи на: западу са Немачком (467 -{km}-), на југу са Чешком (796 -{km}-) и Словачком (541 -{km}-), на истоку са Украјином (535 -{km}-) и Белорусијом (418 -{km}-), на северу са Литванијом (104 -{km}-) и Русијом (Калињинградска област) (210 -{km}-).
Рељеф мини|200п|Планинско језеро Морско око у Високим Татрама лево|мини|200п|Пољски Карпати Пољска има 70 врхова са преко 2.000 -{m}- надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Ово подручје се у Пољској дели на област Високих и Западних Татри. То је највиши планински ланац Пољске и Карпата. Са 2.499 -{m}- највиши је врх Риси (-{Rysy}-). Други по висини је ланац Бескида (највиши врх: 1.725 m). Највиши врх Судета је Сњежка (-{Śnieżka}-) са 1.602 -{m}-.
Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине код Елблага.
Део обале Балтичког мора који припада Пољској дуг је 528 km. Простире се од места Свиноујшће на острвима Уседом и Волин на западу, до места Криница Морска на Висланској превлаци на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале морске струје и стални западни ветрови. Ту постоје многе литице, пешчане дине и превлаке, а за копно су карактеристичне баре и језера. Пример је Лебско језеро у Словиначком националном парку. Најпознатије превлаке су полуострво Хел и Висланска превлака. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови су Гдиња, Гдањск, Шчећин и Свиноујшће. Позната летовалишта су: Сопот, Колобжег, Леба, Владиславово и полуострво Хел.
Воде
мини|200п|Дине у Словиначком националном парку мини|лево|200п|Долина најдуже реке Пољске — Висле
Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 -{km}-), гранична река Одра (854 -{km}-), Варта (808 -{km}-) и Буг (772 -{km}-) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу Лабе, односно Северног мора. Река Орава у Бескидима се преко реке Ваг улива у Дунав, док се неке мале реке у западним Карпатима преко Дњестра уливају у Црно море.
Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама Викинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из Пољско-литванске државе рекама до Данцига (Гдањска) и даље у западну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.
Пољска има око 10.000 језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих држава света. У Европи само Финска има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100 -{km}-2 су Сњардви и Мамри у Мазурији, као и Лебско и Дравско језеро у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је Морскије Око површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је Хањча са 108,5 -{m}- дубине, у Подласком војводству.
мини|лево|Национални парк Гори Столови Шуме покривају 29,2% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за ратарство. Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1% укупне површине (3.145 -{km²}-) отпада на 23 национална парка. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.
Флора и фауна мини|Бизон у Националном парку Бјаловјежа. У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су: бизони у прашуми Бјаловјежа, мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима, вукови и рисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске, даброви у Мазурији и Поморју. У шумама се сусрећу јелени и дивље свиње. На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа. Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.
Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица. Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама река Бебжа, Нарев и Варта. У Мазурији има села где живи више рода него људи.
Клима
Клима Пољске је умерена и варира од океанске на северозападу до континенталне на југоистоку. Планински јужни рубови се налазе у оквиру алпске климе. Пољску карактеришу топла лета, са средњом температуром од око у јулу, и умерено хладне зиме у просеку у децембру. Најтоплији и најсунчанији део Пољске је Доња Шлезија на југозападу, а најхладнији регион је североисточни угао, око Сувалкија у покрајини Подласкје, где на климу утичу хладни фронтови из Скандинавије и Сибира. Падавине су чешће током летњих месеци, а највише падавина има од јуна до септембра.
Годишња доба могу се разликовати сваке године. Климатске промене и други фактори додатно су допринели међугодишњим топлотним аномалијама и повећаним температурама; просечна годишња температура ваздуха између 2011. и 2020. године износила је , око 1,11 °C више него у периоду 2001–2010. Зиме су такође све сушније, са мање суснежице и снежних падавина.
Историја
Праисторија Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насеље Бискупин, који потиче из времена Лужичке културе из раног гвозденог доба, од око 700. п. н. е.
Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе. Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата. Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.
Династија Пјастовића (966—1385) мини|десно|200п|Пољска године 1020. Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре. Та племена ујединио је кнез Мјешко -{I}- у 10. веку. Он је био први познати владар из династије Пјастовића. За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог римског царства. Мјешко је основао и прву пољску бискупију у Познању.
За владавине Болеслава Храброг (992—1027) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке. Болеслав II (1058—1079) је изузео Пољску испод власти Светог римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.
Од времена владања Болеслава III (1102—1138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.
Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу градови и села и подстиче се привредни развитак. 1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. 1300. године пољско племство бира чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.
мини|лево|Казимир -{III}- Велики
Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I (1306—1333) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља Казимир III (1333—1370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и занатства. Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе. Основао је и Краковски универзитет и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије угарских Анжујаца који је био сестрић Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (1386—1434).
Династија Јагеолонаца (1385—1569)