Хроника најављене смрти () је новела колумбијског писца Габријела Гарсије Маркеса, објављена 1981. године. Дело је засновано на стварном догађају из 1951. године и прати околности убиства Сантјага Насара, кога браћа Педро и Пабло Викарио убијају како би осветили част своје сестре Анхеле, коју је супруг Бајардо Сан Роман вратио њеној породици убрзо након венчања.

Посебност новеле је у томе што је Сантјагова смрт позната већ на почетку дела. Готово сви становници места сазнају да браћа Викарио намеравају да га убију, али га нико не успева спасити. Приповедач, који се после 27 година враћа на догађај, покушава да реконструише његов ток на основу сопствених сећања, сведочења становника и различитих докумената. Радња није испричана хронолошки, већ се догађаји понављају, допуњују и посматрају из различитих перспектива.

Новела обрађује теме части, патријархалних друштвених норми, колективне одговорности, судбине и слободне воље, као и односа између истине, сећања и приповедања.

Радња Радња је смештена у мало место на карипској обали Колумбије. Приповедач се, 27 година после убиства, враћа догађајима који су довели до смрти Сантјага Насара и покушава да од сећања становника, разговора и докумената састави њихову што потпунију реконструкцију.

Дан пре убиства у месту се одржава свадба Анхеле Викарио и Бајарда Сан Романа. Бајардо, богат и угледан странац, изабрао је Анхелу за супругу и за њу купио кућу старог удовца Ксијуса. После свадбе открива да Анхела није била невина и враћа је њеној породици. Њена мајка Пурисима дел Кармен Викарио је туче и захтева да каже ко је био мушкарац који ју је обешчастио. Анхела изговара име Сантјага Насара.

Њена браћа Педро и Пабло Викарио одлучују да убију Сантјага како би повратили породичну част. Своју намеру не крију: о њој говоре на јавним местима и пред бројним становницима, па се вест о планираном убиству брзо шири кроз место. Ипак, већина људи не схвата претњу довољно озбиљно или претпоставља да ће неко други спречити браћу. Пуковник Ласаро Апонте им одузима ножеве, али они набављају нове.

У међувремену, становници очекују долазак бискупа, који пролази бродом поред места без искрцавања. Сантјаго Насар, који не зна да му прети опасност, наставља своје уобичајене активности. Његов пријатељ Кристо Бедоја покушава да га пронађе и упозори, али га не затиче.

Када Сантјаго сазнаје да га браћа Викарио траже, покушава да стигне до своје куће. У кључном тренутку Пласида Љинеро, његова мајка, затвара улазна врата јер верује да је Сантјаго већ у кући и да су браћа покушала да уђу за њим. Сантјаго остаје испред затворених врата, а Педро и Пабло га сустижу и убијају ножевима. Тешко рањен, он успева да обиђе кућу и уђе кроз друга врата пре него што се сруши и умре.

После убиства браћа Викарио су ухапшена и проводе неколико година у затвору. Након изласка Пабло се жени Пруденсијом Котес, док Педро одлази у војску. Бајардо Сан Роман напушта место. Анхела, међутим, током наредних година почиње да му шаље писма. После седамнаест година Бајардо се враћа и са собом доноси сва њена писма, још увек неотворена.

Новела не даје коначан одговор на питање да ли је Сантјаго заиста био мушкарац са којим је Анхела изгубила невиност. Управо та неизвесност остаје један од важних елемената приче.

Ликови

Приповедач није именован. Он је истовремено учесник у свету приче и истраживач који се, 27 година после убиства, враћа догађају. Своју реконструкцију заснива на сопственим сећањима, разговорима са становницима и документима, због чега његов приказ није потпуно објективан. Његова истрага не успева да разреши све противречности, нарочито питање Сантјагове стварне улоге у Анхелином обешчашћењу. Сантјаго Насар је главни лик и жртва убиства. Двадесетједногодишњи је син Арапа Ибрахима Насара и Пласиде Љинеро. После очеве смрти преузима породични посао и бави се узгојем стоке. Иако готово цело место зна да му прети опасност, он остаје несвестан намере браће Викарио све до непосредно пред смрт. Његова стварна улога у Анхелином обешчашћењу никада није поуздано утврђена. Анхела Викарио је млада жена из породице Викарио и Бајардова супруга. После повратка у родитељску кућу под притиском породице каже да је Сантјаго човек који јој је одузео невиност. Њена изјава покреће низ догађаја који доводе до Сантјаговог убиства. Касније се њен однос према Бајарду мења и она му годинама шаље писма, све док се он не врати. Бајардо Сан Роман је богат и угледан странац који долази у место и жени се Анхелом. Своје богатство користи да придобије њену породицу и купи кућу Ксијуса. Када открије да Анхела није невина, враћа је њеним родитељима. После тога напушта место, али се после седамнаест година враћа Анхели. Педро Викарио и Пабло Викарио су Анхелина браћа близанци. Они преузимају на себе обавезу да поврате породичну част тако што ће убити Сантјага Насара. О својој намери говоре готово свима, што ствара утисак да желе да буду спречени, али нико не предузима довољно да их заустави. Убиство на крају извршавају заједно. Пласида Љинеро је Сантјагова мајка. Позната је по способности тумачења снова. Њена погрешна процена Сантјаговог сна и затварање кућних врата непосредно пре убиства имају трагичне последице. Ибрахим Насар је Сантјагов покојни отац, досељеник арапског порекла који га је научио пословању и руковању оружјем. Викторија Гусман је куварица у кући Насарових, а Дивина Флор, њена кћерка, тамо ради као служавка. Обе познају Сантјага и знају да му прети опасност, али не успевају да спрече његову смрт. Кристо Бедоја је Сантјагов пријатељ који покушава да га упозори на намеру браће Викарио. Флора Мигел је Сантјагова вереница. Њена породица припада угледнијем делу локалне заједнице. Нахир Мигел је Флорин отац. Он упозорава Сантјага на опасност и покушава да га наговори да се склони. Клотилда Армента држи продавницу млека испред које браћа Викарио чекају Сантјага. Она је међу првима који схватају да су њихове намере озбиљне и покушава да спречи злочин. Отац Кармен Амадор је локални свештеник. Сазнаје за план браће Викарио, али не успева да спречи убиство. Пуковник Ласаро Апонте је локални војни старешина и један од људи који су могли да спрече злочин. Он браћи одузима прве ножеве, али не предузима довољно када они набаве друге. Марија Алехандрина Сервантес је власница јавне куће и жена која је имала значајну улогу у животима многих мушкараца из места. Пруденсија Котес је Паблова будућа супруга. Њен став према породичној части утиче на Паблову одлуку да истраје у намери да убије Сантјага. Ксијус је стари удовaц чију кућу Бајардо купује како би је поклонио Анхели. Генерал Петронио Сан Роман је Бајардов отац, угледни војни официр. Алберта Симондс је Бајардова мајка. Луиса Сантијага је приповедачева мајка и Сантјагова кума. Она сазнаје за његову смрт и покушава да упозори породицу. Маргот је приповедачева сестра и једна од особа које су познавале Сантјага. Мерседес Барча је приповедачева супруга; њено име и однос према приповедачу упућују на стварну супругу Габријела Гарсије Маркеса.

Настајање и инспирација Основу за Хронику најављене смрти представља стварно убиство које се догодило 22. јануара 1951. године у месту Сукре у Колумбији. Те године су браћа Хосе Хоакин и Виктор Мануел Чика Салас убила Кајетана Ђентиле Чименто у оквиру спора повезаног са породичном чашћу. Маркес је за догађај сазнао у писму своје мајке док је боравио у Картахени.

Догађај је у књижевно дело претворен готово тридесет година касније. Маркес је стварне личности и околности знатно изменио: Кајетано Ђентиле постао је Сантјаго Насар, браћа Чика постала су близанци Педро и Пабло Викарио, а стварни догађај је проширен низом ликова и догађаја који стварају сложену слику читаве заједнице.An Interview with García Márquez, in Murray, Glen (ed.), Cencrastus No. 7, Winter 1981 -82, pp. 6 & 7

Маркес је уместо класичне приче о злочину изабрао форму хронике. Приповедач се враћа догађају након више деценија и покушава да га реконструише из различитих сведочења. На тај начин стварни злочин постаје основа за причу о сећању, одговорности и начину на који заједница накнадно објашњава сопствено понашање. Критичка литература управо у том поступку види спајање истраживачке, хроничарске и фикционалне перспективе.

Структура и стил Новела има пет поглавља и организована је нелинеарно. Сантјагова смрт открива се већ на самом почетку, па напетост не произлази из питања ко ће бити убијен, већ из покушаја да се утврди како је било могуће да се убиство догоди иако је његова намера била позната великом броју људи.

Приповедање се стално враћа у прошлост, а затим се поново приближава тренутку убиства. Догађаји се појављују више пута, из различитих углова и са различитим степеном поузданости. Приповедач користи сведочења становника, сећања учесника и писане документе, али противречности између њих никада нису у потпуности отклоњене.

Таква структура новели даје облик истраге, али истовремено спречава да се прича сведе на класичну детективску загонетку. Истина о догађају постепено се саставља из делова, али остаје непотпуна. Сам наслов наглашава парадокс дела: смрт је најављена унапред, али њено спречавање ипак изостаје.

Стил спаја релативно једноставан и документарни начин приповедања са необичним, симболичким и понекад фантастичним елементима. Такав поступак повезује новелу са Маркесовом широм поетиком магијског реализма, али се у овом делу она посебно преплиће са поступцима новинарске хронике.

Теме и мотиви Породична част покреће главни сукоб. Педро и Пабло Викарио верују да морају да освете сестрино обешчашћење, а њихов поступак подржавају друштвене норме које мушкарцима намећу улогу заштитника породичне части. Убиство зато није приказано само као лична одлука двојице браће већ као последица ширег система вредности. Анхелина судбина показује положај жене у заједници у којој се њена вредност и породични углед повезују са очувањем невиности. Она је после венчања враћена родитељима и изложена насиљу, док се од њене браће очекује да породичну част „поврате“ насиљем. Роман тиме преиспитује друштвени поредак који такво понашање представља као дужност.

Једно од централних питања дела јесте зашто нико није спречио убиство иако је велики број људи знао шта браћа Викарио намеравају. Појединци претпостављају да ће реаговати неко други, не верују да су браћа озбиљна или не схватају значај сопственог пропуста. Злочин тако постаје последица низа малих одлука и пропуштених прилика. Сантјагова смрт делује неизбежно јер се њено остварење најављује готово од самог почетка. Ипак, до ње долази кроз низ конкретних поступака, неспоразума и пропуштених прилика. Критичари су због тога посебно истицали однос између фатализма и људске слободе у новели.

Приповедачева истрага показује да се прошлост не може једноставно реконструисати. Сведочења се разликују, поједини догађаји остају неразјашњени, а најважније питање, да ли је Сантјаго заиста био Анхелин љубавник, никада није решено. Потрага за истином зато постаје једна од главних структурних и тематских оса дела.

Снови се појављују као мотив наговештаја будућих догађаја. Пласида Љинеро верује да уме да тумачи снове, али не препознаје значење Сантјаговог сна уочи његове смрти. Мотив сна доприноси двосмислености између предодређености и случајности која прожима целу новелу. Затворена врата куће у завршници имају посебно место у механизму Сантјагове смрти. Пласида Љинеро их затвара у уверењу да тиме штити сина, али управо тај поступак спречава Сантјага да уђе у кућу док га браћа Викарио прогоне. Случајност и погрешно тумачење тако непосредно утичу на исход догађаја.

Бискупов пролазак поред места представља још један мотив одсуства помоћи. Становници очекују да ће бискуп доћи међу њих, али он остаје на броду и само их благосиља. Његов долазак непосредно пре убиства додатно наглашава супротност између верских очекивања заједнице и њеног стварног понашања.

Књижевни значај и рецепција