Аустралија (), званично Комонвелт Аустралија (), држава је на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7.692.024 -{km²}- и по површини је 6. у свету. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.
По попису становништва из 2021. Аустралија је имала 25.890.773 Главни град је Канбера, смештен у Аустралијској престоничкој територији. Највећи градови су Мелбурн, Сиднеј, Бризбејн, Перт и Аделејд у којима живи већина становника Аустралије.
Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година. Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британија је запосела источну половину острва током 1770, где је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Велс, која је формирана 26. јануара 1788. године. Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током 19. века формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија. Дана 1. јануара 1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија. Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта.
Етимологија мини|лево|200п|Поглед на Луку Џексон, место на којем је основан Сиднеј, сликано са тзв. јужне главе. (Из Путовања у јужну земљу (Аустралију)) Име „Аустралија“ настало је од латинске речи -{Australis}-, што значи „са југа“. Приче о „непознатој јужној земљи“ () из доба старог Рима биле су уобичајене у средњовековној географији, иако нису имале упориште у стварном знању о континенту. У енглеском језику, реч -{Australia}- први пут је употребљена 1625. у делу Мастера Хаклита „Белешка о Аустралији, земљи посвећеној Светом духу“. Придев -{Australische}- користили су холандски званичници у Батавији од 1638, у значењу новооткривеног копна на југу. Име Аустралија коришћено је и 1693, у преводу књиге „Авантуре Жака Садера током истраживања и путовања у јужну земљу“, француског аутора Габријела де Фонија, који је писао под псеудонимом Жак Садер.Sidney J. Baker, The Australian Language, second edition, 1966.
Александар Далримпел користио је исти термин у делу „Историјски скуп путовања и открића у јужном Пацифику“ из 1771, у значењу читаве јужнопацифичке области. Џорџ Шо и сер Џејмс Смит између 1793 и 1795. објавили су књигу „Зоологија и ботаника Нове Холандије“, у којој су писали о „огромном острву, или боље — континенту Аустралији, Аустралазији или Новој Холандији“.
Назив „Аустралија“ раширио се под утицајем књиге Метјуа Фландерса, „Путовање у јужну земљу (Аустралију)“, првог човека за кога се зна да је опловио континент. Овом књигом Фландерс је дао тој речи опште значење. Гувернер Новог Јужној Велса, Лаклан Маквари, касније је користио ту реч у званичним извештајима које је слао у Енглеску, да би 1817. предложио да она буде усвојена као званично име. Британска Краљевска морнарица је 1824. званично назвала овај континент Аустралијом.
Географија
Положај мини|десно|200п|Топографска карта Аустралије Суседне државе Аустралије су: Индонезија, Нови Зеланд и Папуа Нова Гвинеја. Површина државе износи 7.692.024 km². Аустралијски континент је део Индо-аустралијског платоа. Окружена Индијским, Јужним и Тихим океаном, Аустралија је од Азије одвојена Арафурским и Тиморским морем. Аустралијска обала дуга је 34.218 -{km}- (не рачунајући прекоморска острва),-{State of the Environment 2006.}- -{Department of the Environment and Water Resources.}- а земља поседује пространу Ексклузивну економску зону од 8.148.250 -{km²}-, не рачунајући Аустралијску антарктичку територију.
Велики корални гребен, највећи те врсте на свету,, налази се близу североисточне обале и простире на више од 2.000 -{km²}-. Планина Аугустус, која се сматра највећим монолитом на свету,-{Mount Augustus}- . -{The Sydney Morning Herald. налази се у Западној Аустралији. Са 2.228 m надморске висине, Кошћушко је највећа планина на аустралијском копну, иако је врх Мосон на удаљеној аустралијској територији Херд и Макдоналд висок 2.527 m.
Геологија и рељеф
Аустралија се може поделити на три велике природне регије: Источно побрђе, Средишњу низију и Западни плато.
У Источном побрђу налази се највише планине Аустралије. Додуше, у поређењу с другим високим планинама у свету те планине су сразмерно ниске. Највиши планински врх регије и целе Аустралије је Кошћушко, висок 2.228 m. Обалска раван додирује пешчане плаже и стеновите клифове дуж тихоокеанске обале. У подручју обалне равни падне више кише него било где у Аустралији. То је основни разлог зашто је југоисточни део регије, од Бризбејна до Мелбурна, најгушће насељени део Аустралије. На нешто вишим надморским висинама налазе се висоравни. Неке висоравни имају плодно тло и користе се за гајење усева, док су друге под пашњацима и шумом. Шуме су честе у Источном побрђу, али већином су, осим далеко на северу, искрчене ради пољопривредних површина и градова.
Средишња низија је најнижи простор у Аустралији. У овом крајолику превладава равница. Већи део низине је врло сув и врућ за усеве. Због тога је нужно наводњавање пољопривредних површина. У западном делу регије простире се пешчана пустиња. У неким деловима, ближе северној или јужној обали, тло је прекривено грубом травом или грмљем. Ти простори се користе за испашу стоке. На југу Средишње низине, где има више падавина, пољопривредници сеју пшеницу. У регији нема великих градова, тако да два највећа (Маунт Иса и Брокен Хил) имају једва око 30.000 становника. То су у ствари два рударска града.
Западни плато заузима 2/3 Аустралије. Регија је нешто виша од Средишње низије, али је већином у ствари равница. Средишњи део Западне равни је полупустиња и пустиња. Према југу и североистоку пустиње поступно прелазе у простор с травом и грмљем. Већина такве земље користи се за испашу стоке. Ниже планине такође су пашњачко подручје. Највише кише пада на крајњем северу и југозападу, што омогућава развој пољопривреде.
Воде Аустралија је најсушнији континент, па је највећи проблем недостатак воде у унутрашњости јер трећина Аустралије нема водених токова или су они повремени. Најважнија река Аустралије је Мари која се налази на југоистоку. Богата је водом зато што извире у планинским прегледима, па се њене користе за наводњавање. У унутрашњости су бројна слана језера (Ерово, Торенсово и Гарднерово језеро).
Клима Највећи део Аустралије чине пустиње или полусушне области. Аустралија је најравнији континент са најстаријим и најнеплоднијим земљиштем, а уједно је и најсувљи насељени континент. Умерена клима простире се само на југоистоку и југозападу земље, где живи и највећи број становника. Пејзаж севера, са тропском климом, обухвата тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мангрове мочваре и пустиње. На климу значајно утичу океанске струје, укључујући и Ел Нињо - јужно колебање, што утиче на периодичне суше и сезонски систем ниског ваздушног притиска, који ствара циклоне у северној Аустралији.
Флора и фауна
мини|десно|200п|Црвени кенгур (Macropus rufus) Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убраја се у једну од земаља са највећим биодиверзитетом. Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен. Око 85% цветних биљака, 84% сисара, више од 45% птица и 89% риба из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама. Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају. Федерални Акт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999 је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног Акционог плана о биодиверзитету, формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу Рамсарске конвенције, док је 16 локација уврштено у Светску баштину. Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету према Индексу одрживог развоја околине. Обала Аустралије и океан су богати коралним гребенима, јер ту је Велики корални гребен који је највећи на свету. У океану има отровних ража и најотровнија медуза, као и ајкула, хоботница и разне врсте тропских риба. -{Yale University}-.
Већина аустралијских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попут еукалиптуса и акације, прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима. У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту. Земљиште је препуно отровних змија и паукова . У добро познате аустралијске животињске спадају монотермати (кљунар платипус и ехидна); торбари (кенгури, коале, вомбати) и птице ему и кокабура, велики рептили као естуарски крокодил и мање врсте крокодила. Динго је пренесен у Аустралију око 3.000 пре нове ере, трговином аустронезијских народа са аустралијским урођеницима. Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући и аустралијску мегафауну; друге су нестале доласком Европљана, међу њима и тасманијски тигар.
Историја
Процењује се да су први људи населили Аустралију пре 42.000 до 48.000 година. Radiocarbon 44:455–72 Ови први Аустралијанци били су преци данашњих аустралијских домородаца; кретали су се дуж обала јужне Азије и преко копнених мостова доспели до данашње Аустралије. Већина ових људи били су ловци-скупљачи, са развијеном говорном културом и веровањем у духове, поштовањем земље и веровањем у тзв. правреме (). Острвљани Торесовог мореуза, етнички Меланежани, населили су Острва у Торесовом мореузу и делове Квинсленда на крајњем северу; њихови обичаји били су и остали другачији од абориџинских.
Први Европљанин који је несумњиво закорачио на аустралијско тле био је холандски морепловац Виљем Јансон, који се 1606. искрцао на обале полуострва Кејп Јорк. Током седамнаестог века, Холанђани су исцртали карте приобалног појаса на западу и северу острва и назвали га Новом Холандијом, али га нису населили. Године 1770, Џејмс Кук је опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назвао Новим Јужним Велсом и прогласио поседом Велике Британије. Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.
мини|десно|200п|Прва карта Аустралије из атласа Николаса Валарда из 1547. Британска краљевска колонија Новог Јужног Велса основана је формирањем насеобине у Луци Џексон, 26. јануара 1788. Овај датум је касније постао Дан државности Аустралије. Ван Дименова Земља, данашња Тасманија, насељена је 1803, а 1825. постала је засебна колонија. Уједињено Краљевство је 1829. формално успоставило контролу над западним делом Аустралије. Од делова Новог Јужног Велса формиране су одвојене колоније: Јужна Аустралија 1836, Викторија 1851. и Квинсленд 1859. Северна Територија је основана 1911, издвајањем из провинције Јужна Аустралија. Јужна Аустралија је успостављена као „слободна провинција“ и као таква никада није била кажњеничка колонија. Викторија и Западна Аустралија такође су основане као „слободне“, али су касније прихватале и осуђенике. Довоз осуђеника у колонију Нови Јужни Велс прекинут је 1848, након притисака тамошњих досељеника.-{Open Australian Bureau of Statistics 1998 Special Article}- - -{The State of New South Wales}-