Андора (), званично Кнежевина Андора (), је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи, смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.
Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора. Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.
Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000. Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик. Није чланица Европске уније, али је евро званична валута. Од 1993. је чланица Уједињених нација.
Географија
Положај Андора је малена континентална државa на Пиринејском полуострву у југозападној Европи. Смештена је између Француске на северу и Шпаније на југу у области источних Пиринеја и са површином од свега 468 km² међу најмањим је европским државама и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи.
Геологија и рељеф мини|лево|Физичка мапа Андоре С обзиром да је смештена на планинском масиву источних Пиринеја, рељеф Андоре се углавном састоји од планина просечне висине 1.997 m, док је највиши врх Кома педроза (Coma Pedrosa) на 2.946 m. Планине су раздвојене трима уским долинама у облику слова -{Y}-, које се сустичу у једној долини која даље прати главни ток, тј. реку Валира на њеном путу према Шпанији (на најнижој тачки Андоре, на свега 870 m надморске висине.
Воде Река Валира је уједно и главни и највећи водоток у земљи (дужина тока око 44 km). Настаје од Северне и Источне Валире које се састају недалеко од главног града земље Андоре ла Веље.
Клима Клима Андоре је врло слична климатским приликама њених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежија лета.
У вишим планинским подручјима преовладава оштра планинска клима, док је клима у долинама нешто умеренија. Због изразито велике надморске висине количина падавина је изразито висока и креће се и до 2.000 mm на годишњем нивоу. Снежни покривач у току зимског дела године је изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону. Надморска висина је главни разлог и великог броја сунчаних сати (300 дана годишње је без облака).
Флора и фауна У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Држава лежи у зони пиринејских четинарских и мешовитих шума.
Највеће еколошке проблеме на територији Андоре изазивају клизишта и снежне лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји (максималне до сада забележене јачине трусова износиле су до 2° рихтера).
Историја лево|мини|Црква Сент Ђоан де Каселес, саграђена у 11. или 12. веку. Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара. Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела, потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа. Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.
Године 1278, конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније. То је учврстило територију ове мале кнежевине.
У периоду између 1812. и 1814, француско царство анексирало је Каталонију и поделило је на четири департмана. Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.
Дана 6. јула 1934. Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Осам дана касније, 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.
Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније. Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.
Дана 25. септембра 1939. Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.
Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом. Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације. Њен политички систем је осетно модернизован 1993.
Политика мини|Каза де ла Вал, парламент Андоре. Андора је по организацији парламентарна кнежевина, чији су су кнежеви председник Француске и бискуп Урхела из Шпаније. Премијер Андоре је шеф владе, која има извршну власт. Законодавна власт је у рукама и парламента и владе. Судство је независно од ове две гране власти. Модерни андорски устав је усвојен референдумом 14. марта 1993.
Председник Владе Андоре је Антони Марти из партије Демократе Андоре.
Привреда Туризам је главна андорска привредна активност која носи око 80% укупног БДП-а. Годишње државу посети око 10 милиона туриста, који су привучени богатом зимском и летњом понудом, те беспорезним производима.
Банкарски сектор, са статусом порезног раја, такође значајно доприноси укупној привреди. Пољопривреда је прилично ограничена, будући да је само 2% земљишта државе обрадиво и храна се већином увози. Главна сточарска активност је овчарство. Производе се већином цигарете.
Андора није пуноправни члан Европске уније, али са њом има посебне односе. Третира се као њена чланица у производњи добара, али се тако не третира у пољопривредној производњи. Будући да Андора нема сопствену валуту, користи валуту суседних земаља. До 1999. године у употреби су били француски франак и шпанска пезета, који су замењени евром. За разлику од других малих европских држава, Андора нема властите кованице, те су у фази преговори са ЕУ о производњи андорских кованица. Андорски природни ресурси су: хидроенергија, минерална вода, дрво, руда и олово.
Саобраћај
мини|Путна карта Андоре и окружења. Андора је једна од најмањих земаља у свету. Ова државица је на великој надморској висини и изразитог планинског рељефа, па су услови за развој саобраћаја изузетно сложени. Међутим, развојем земље протеклих деценија саобраћај у земљи је знатно унапређен и изолованост земље је смањена на најмању могућу меру. Саобраћај Андоре тесно повезан са саобраћајем у Француској и саобраћајем у Шпанији, које је окружују.
Железничка мрежа у Андори не постоји, а најближе станице налазе се у суседном делу Француске. Постоје планови за изградњу посебне врсте „висећег метроа“ у Андора ла Вељи изнад реке.
Укупна дужина путева у Андори је 269 -{km}-, од чега 198 -{km}- са савременом тврдом подлогом. Ауто-путева нема. Главни путни правац је правац који води из долине реке Валире (где је смештена већина насеља) до Француске на северу преко превоја Елвира.
Поштански саобраћај у Андори је јединствен у свету по томе што Кнежевина Андора нема свог оператера поштанског саобраћаја већ то обављају њена два велика суседа Француска и Шпанија. Ово је наслеђено после вековне de facto контроле ове две државе над Андором. Француска пошта () и Шпанска пошта () функционишу паралелно, француски поштански сандучићи су жуте боје, а шпански црвене.
Обе поште издају посебне поштанске марке за Андору. Поштанске марке из Француске односно Шпаније нису важеће у Андори.
Андора, као високопланинска и континентална држава нема пловних вода. Најближа велика морска лука је Барселона.
Гасоводи и нафтоводи Гасовод: нема Нафтовод: нема
Ваздушни транспорт Андора нема аеродрома, а најближи аеродроми су у Тулузу (Француска) и Барселони (Шпанија).
Спољни односи, одбрана и безбедност Андора нема своје оружане снаге, иако постоји мала церемонијална војска. Одговорност за одбрану нације је првенствено на Француској и Шпанији. Међутим, у случају ванредних ситуација или природних катастрофа, позива се Сометент (аларм) и сви војно способни мушкарци између 21 и 60 година андорске националности морају служити. Због тога би сви Андоранци, а посебно старешина сваке куће (обично најстарији радно способни мушкарац у кући) по закону требало да држе пушку, иако закон такође каже да ће полиција понудити ватрено оружје у случају потребе. Андора је пуноправна чланица Уједињених нација (УН), Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и има посебан споразум са Европском унијом (ЕУ). Након што је устав ратификован, Андора ће касније успоставити дипломатске односе са својим главним савезницима, осим са суседима Француском и Шпанијом, као што су Уједињено Краљевство 1994. и Сједињене Државе 1995. Такође има статус посматрача у Светској трговинској организацији (СТО). Дана 16. октобра 2020, Андора је постала 190. чланица Међународног монетарног фонда (ММФ), током пандемије KOВИД-19 .
Војска Андора има малу војску, која је историјски подизана или реконституисана у различитим датумима, али никада у модерним временима није представљала сталну војску. Основни принцип одбране Андоре је да су сви војно способни мушкарци доступни за борбу ако их позове Сометент (организација цивилне одбране Андоре, коју чине главе домаћинства). Сометент се ретко користио против француских "лутеранских" напада током касног 16. века. Пошто је земља без излаза на море , Андора нема морнарицу.
Пре Првог светског рата , Андора је имала оружану милицију од око 600 милицајаца са скраћеним радним временом под надзором капетана (Цапита или Цап де Сометент) и поручника (Десенер или Ллоцтинент дел Цапита). Ово тело није било одговорно за службу ван кнежевине и њиме су командовала два службеника (вегуерс) које су именовали Француска и бискуп Ургела.
У модерној ери, војска се састојала од веома малог тела добровољаца спремних да преузму церемонијалне дужности . Униформе и оружје преносили су се с генерације на генерацију унутар породица и заједница.
Улога војске у унутрашњој безбедности у великој мери је преузета формирањем полицијског корпуса Андоре 1931. Кратак грађански неред у вези са изборима 1933. довео је до тражења помоћи од француске Националне жандармерије са одредом који је живео у Андора два месеца под командом Рене-Јулес Бауларда. Андорска полиција је реформисана следеће године, са једанаест војника именованих на надзорне улоге. Снаге су се састојале од шест десетара , по једног за сваку парохију (иако тренутно има седам парохија, било их је само шест до 1978. године), плус четири млађа штабна официра за координацију акција, и командант са чином мајора. Шест десетара, сваки у својој парохији, била је одговорна да могу да подигну борбену снагу међу војно способним мушкарцима жупе.
Једини стални део данашњег Сометента је церемонијална јединица од дванаест људи. Међутим, сви војно способни мушкарци су технички доступни за војну службу , уз услов да свака породица има приступ ватреном оружју. Оружје у области као што је сачмарица по домаћинству није регулисано; међутим, за далекометно оружје као што су пиштољи и пушке потребна је дозвола. Војска се није борила више од 700 година, а њена главна одговорност је представљање заставе Андоре на званичним церемонијалним функцијама. Према Марку Форнеу Молнеу , војни буџет Андоре је искључиво од добровољних донација и доступности добровољаца са пуним радним временом.
У новије време постојао је само општи хитан позив народној војсци Сометента током поплава 1982. у каталонским Пиринејима где је страдало 12 грађана у Андори, да помогне становништву и успостави јавни ред заједно са Локалне полицијске јединице.
Полицијски корпус